Sudbina vojnog analitičara Aleksandra Radića pokazna je vežba u tome kako se državne institucije lako udruže u cilju progona ne samo neistomišljenika, nego i onih figura iz javne sfere koje raspolažu potencijalno osetljivim informacijama ili stručnim tumačenjem. Radić je Srbiju napustio nakon udruženog dejstva Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, potom Odeljenja za terorizam i Odeljenja za opšti kriminal (svi pod kontrolom Višeg javnog tužilaštva), Uprave kriminalističke policije u čijim prostorijama je ispitivan, a njegovi telefoni, računari i USB-ovi su predati Vojnobezbednosnoj agenciji. Da li VBA polako postaje udarna pesnica režima, nakon podjarmljene BIA-e? Da li prisustvujemo stvaranju objedinjene vojno-civilne organizacije koja se stavlja u službu vladajućih struktura, a ne države i naroda? Odgovor je lako pretpostaviti, ali za više detalja, čitajte sutrašnji broj Radara.
Čitaoci će u njemu moći da nađu i analizu za septembar najavljene jednokratne finansijske pomoći koju jedni smatraju delom predizborne kampanje… u stvari, svi je smatraju delom predizborne kampanje. Reče onomad predsednik da sredstva neće biti iz budžeta, ali nije rekao da će novci koji će leći na račune građana Srbije – po svoj prilici već pripadaju građanima Srbije. Naime, izvori našeg nedeljnika iz resornih ministarstava ukazuju da neraspoređena dobit, koju je u proteklih 16 godina uspeo da skupi Akcionarski fond, koji upravlja sa 15 odsto akcija i udela u svim do 2010. neprivatizovanim društvenim i državnim preduzećima, iznosi 11,18 milijardi dinara. Ili, rasporedimo li ih na sve punoletne u Srbiji – ni dvadeset evra.
Osvrnuli smo se i na mnogobrojna, sada već očigledna komešanja u Srpskoj naprednoj stranci. Priča se o smenama u lokalnim odborima, nedovoljnoj podršci brojnim stranačkim kandidatima, a partijsko disciplinovanje je pojačano posle debakla održanog 27. juni, koji je, prema Arhivu javnih skupova, okupio oko 32.000 građana.
Donosimo vam i dva intervjua. U prvom, profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić rasplela je glavolomku o Savetu REM-a, čije je oformljivanje em zakasnelo, em je, čini se, protivzakonito, a pitanje je i čemu će uopšte moći da služi. Ipak, Krstić pruža nijansirano viđenje…
„REM je izuzetno važan, jako dugo ga nismo imali i mislim da će učešće kredibilnih ljudi sa takvim autoritetom doprineti borbi za tu instituciju. Ranije napuštanje procesa je takođe bilo deo te borbe jer je ogolilo kršenje zakona od strane vlasti, ali mislim da sada postoji prilika za tu borbu iznutra. Važno je imati i ljude koji imaju uvid u način donošenja odluka i mogu se smatrati uzbunjivačima. Za početak, potrebno je promeniti Statut Saveta koji predviđa tajno odlučivanje i ima brojne druge probleme. Predugo nismo znali šta se dešava iznutra, Savet je mogao da krši zakon i donosi odluke u tišini“, rekla je naša sagovornica, između ostalog.
Drugi veliki razgovor vođen je s Antom Tomićem, hrvatskim književnikom, scenaristom i kolumnistom Jutarnjeg lista i Velikih priča, a povod je bio njegov novi roman Kraljević Marko oslobađa Imotski, koji je objavljen u izdanju Lagune.
„Najprije sam htio progovoriti o nacionalnim mitovima i o identitetima, koji se vrlo često smatraju bogomdanima. Ovdje se stalno priča kako je Bog htio da mi budemo Hrvati, a Srbi da budu nebeski narod. A to je zapravo potpuna budalaština. Povijest nam govori da su identiteti bili vrlo fluidni. Ljudi su slobodno pretrčavali iz jedne u drugu crkvu, iz jedne u drugu religiju. Navečer bi legali kao kršćani, a ujutro se budili kao muslimani i obrnuto. I onda kada gledamo sve te ratove, vjerske ili nacionalne, oni nemaju nikakvog smisla. I na jednoj i na drugoj strani bili su isti ljudi, koji su govorili istim jezikom. Bila su braća. Želio sam da srušim mit o tome kako smo mi stalno bili žrtve, kako smo stalno bili porobljeni pod nekakvim okupatorskim jarmom. A mi smo zapravo pod jarmom sve dok imamo ovakvu vlast! I nema veze tko je ta vlast, da li govori našim jezikom ili ide u istu crkvu kao i mi. Svaka je vlast tuđa i bezobzirna. Tuđa je i kad se predstavlja našom, jer ovdje čovjek nikad nije slobodan“, ukazao je Tomić.
Za novi broj još govore i pišu Aleksandar Đokić, Ognjen Radonjić, Džajati Goš, Boris Begović…
