Anketna komisija za istraživanje pada nadstrešnice došla je do dokaza da su radovi na pruzi od Beograda do Kelebije koordinisani iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije. Kao što je javnosti već poznato, jedan od tamošnjih glavnih operativaca je Nataša Vukšić, čija je elektronska prepiska, kao materijal optužnice VJT, još jedan jasan pokazatelj s kolikom se pažnjom pristupilo pripremama za puštanje brze pruge u komercijalni saobraćaj. Iako Vukšić u vreme rekonstrukcije železnice nije bila ni ministarka, ni rukovoditeljka investitora, ni članica stručnog nadzora, niti projektantkinja, bila je nezaobilazni sagovornik u koordinaciji projekta, izvesno u ime svog šefa. Naime, njeni mejlovi pokazuju da je Vukšić sazivala predstavnike institucija, određivala način pripreme materijala i učestvovala u usmeravanju komunikacije između Ministarstva građevinarstva, Infrastrukture železnice Srbije, izvođača, nadzora i Kabineta predsednika Republike.
Saznali smo i da je Goran Vesić još u maju prošle godine tajno saslušan u TOK zbog slučaja „Generalštab“, i to nakon što je MUP odbio da ispita bivšeg ministra građevinarstva u svojstvu građanina. Naš izvor navodi da Vesić nema status osumnjičenog u tom slučaju, budući da ni Memorandum o razumevanju, ni Investicioni ugovor, koje je potpisao sa firmom Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, nisu proizveli nikakve posledice. Bar ne za sada.
Raspleli smo i novu mrežu izvoza srpskog naoružanja u Ukrajinu, u čijem centru stoji trgovac oružjem Emir Smajilović, koji je poslove gradio kroz kompanije u Beogradu, a poslednjih godina i u SAD. O razmerama njegovog poduhvata najbolje govori podatak da se aktuelna cena jednog prodanog projektila na svetskom tržištu kreće od 2.000 dolara naviše, što ukazuje da potencijalna vrednost aranžmana Smajilovićevih firmi premašuje milijardu dolara. Trag vodi i do Njujorka i Njujorške berze i ljudi iz srpskog diplomatskog predstavništva u SAD.
Osvrnuli smo se i na naravoučenije Vučićevog mitinga u Užicu, koji je, za sve praktične potrebe, poslužio kao generalna proba SNS-ovog predizbornog mitinga u Novom Sadu, koji je zakazan za 4. septembar. Teško je zamisliti da će organizacija mitinga u gradu u kojem se pre gotovo dve godine desila tragedija koja je promenila Srbiju biti išta lakša za naprednjake od one među Erama, osim što će, zbog većeg prostora, zadatak popunjavanja prostora biti još teži – kao što će teže biti rasterati nezadovoljne, koje su gradski zborovi pozvali u pomoć, napravivši plan početnih okupljanja gostiju iz različitih delova zemlje…
Za kraj, tu je i intervju s Vesnom Rakić Vodinelić, profesorkom na Pravnom fakulteta Univerziteta Union, koja je komentarisala verovatno poslednju sednicu Narodne skupštine pre izbora viđenih za kraj oktobra, a na kojoj su, bez prethodne javne rasprave, usvojene izmene pravosudnog zakonodavstva kojima se jača uloga Pravosudne akademije na račun visokih saveta tužilaštva i sudstva. I to nakon glavolomke s Mrdićevim i Petrašinovićevim zakonima…
„Ako kandidati za sudije i tužioce mogu da poteknu samo iz redova onih koji su završili Pravosudnu akademiju, onaj ko kontroliše Pravosudnu akademiju kontrolisaće i pravosudne kadrove – a kod nas je to Ministarstvo pravde, dakle izvršna vlast. To će izazvati mnogo veću štetu nego sistem koji imamo sada, koji takođe ima mnogo nedostataka, a po kome i oni koji obavljaju praksu u sudovima i tužilaštvima mogu uz položeni pravosudni ispit da uđu u pravosuđe. Stvari su već lošije nego pre Mrdićevih zakona, a ovaj zakon će imati priličnu ulogu u dokusurivanju nezavisnosti pravosuđa“, rekla je Rakić Vodineli, između ostalog.
Za novi Radar govore i pišu Petar Peca Popović, Ognjen Radonjić, Vlada Obradović, Dušan Reljić, Stiven Holms, Šila Heti, Goran Marković…
