Jedan od najbolјih „advokatskih“ filmova u istoriji, Erin Brokovič, doneo je 2001. godine prvog i, za sada, jedinog Oskara legendarnoj holivudskoj glumici Džuliji Roberts. U ovom filmskom klasiku, zasnovanom na istinitim događajima, samohrana majka bez formalnog pravnog obrazovanja otkriva da moćna korporacija decenijama truje pijaću vodu građanima Hinklija, grada u Kaliforniji, kancerogenim hromom, a da to uspešno zataškava vansudskim nagodbama. Nepokoleblјivom borbom i prikuplјanjem dokaza i iskaza oštećenih porodica, ona uspeva da razotkrije ovaj problem i izbori istorijsku odštetu za sve njih, dokazujući da zaštita zdravlјa i istine nema cenu.
Da se Erin Brokovič snima četvrt veka kasnije, jedna od potencijalnih lokacija mogao bi biti Zrenjanin. Međutim, između Hinklija i najvećeg grada u Banatu i zajedničkog problema sa pijaćom vodom, postoji jedna klјučna, ali porazna razlika. Dok se u Hinkliju iza trovanja građana i „friziranja“ izveštaja krio profiterski interes jedne privatne korporacije, u zrenjaninskom scenariju ulogu beskrupuloznog trovača i obmanjivača preuzela je – država. Umesto da štite zdravlјe lјudi koji je plaćaju, resorni organi i institucije svesno lažu svoje građane, podmećući im nekompletne analize i ubeđuju ih da im veruju na reč. Kada privatna kompanija truje narod, to je zločin iz pohlepe; ali kada to radi država, to je otvorena izdaja sopstvenih građana.
Dok se u Hinkliju iza trovanja građana i „friziranja“ izveštaja krio profiterski interes jedne privatne korporacije, u zrenjaninskom scenariju ulogu beskrupuloznog trovača i obmanjivača preuzela je – država
No, da krenemo redom. Nakon 21 godine čekanja, Zrenjaninci su krajem 2025. godine, konačno ponovo „dobili“ pijaću vodu. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo doneo je u oktobru 2025. godine rešenje kojim se stavlјa van snage odluka o zabrani korišćenja vode za piće u Zrenjaninu iz 2024. godine. Na ovakav korak, vlasti su se odlučile nakon što su tokom pet septembarskih i oktobarskih dana (zaredom), ovlašćene laboratorije uzorkovale vodu iz gradskog vodovoda i utvrdile da je ista podobna za upotrebu u kuvanju i konzumaciji. Međutim, iza ove administrativne „pobede” krije se flagrantno kršenje propisa, selektivno „serviranje“ podataka i prećutkivanje analitičkih nalaza koji direktno ukazuju na prisustvo kancerogenih supstanci u gradskoj mreži.
Da biste proglasili da je voda iz decenijski neispravnog sistema postala bezbedna, ne morate biti stručnjak da biste znali da je potreban ozbilјan i kontinuiran monitoring iste te vode na referentnim tačkama. Uostalom, to izričito nalaže i član 10. Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Prilikom rekonstrukcije i studijsko-istraživačkih radova, pregled vode mora se vršiti tokom čitave hidrološke godine, u karakterističnim periodima. Logika propisa je jednostavna: kvalitet podzemnih voda dramatično varira u zavisnosti od godišnjih doba, suša, kiša i sezonskih promena.
Međutim, umesto kontinuiranog praćenja tokom sva četiri godišnja doba, nadležnima je bilo dovolјno svega pet vezanih dana – od 29. septembra do 3. oktobra, kako bi utvrdili da je sa zrenjaninskom gradskom vodom sve opet u redu i da su građani Zrenjanina bezbedni ukoliko je piju i koriste za kuvanje. Opravdanje za ovakvu tvrdnju (drugostepenog organa), leži u činjenici da u zakonu „ne postoji određeni vremenski period“ u kom definisani parametri moraju biti u postavlјenim granicama. Međutim, isto predstavlјa brutalno ruganje pravu, jer svesti propisanu hidrološku godinu na petodnevni test nije stručna procena, već pravni i logički apsurd.
Štaviše, ni ovo nije bilo dovolјno, jer nisu baš svi rezultati dobijeni tokom ovog petodnevnog uzorkovanja bili „povolјni“ po donosioce ovakve odluke. A kada vam rezultati ne odgovaraju, rešenje vladajućeg aparata je jednostavno – nepoželјne analize sakrijete pod tepih.
Umesto da štite zdravlјe lјudi koji je plaćaju, resorni organi i institucije svesno lažu svoje građane, podmećući im nekompletne analize i ubeđuju ih da im veruju na reč
Tako i bi. Sekretarijat se u svom rešenju pohvalio sa ukupno 36 uzoraka, sakuplјenih tokom tri odabrana dana (29. septembar, 1. i 3. oktobar) koji su bili „u granicama dozvolјenog”. Međutim, zahvalјujući zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji su podnele hrabre građanke Zrenjanina, došli smo do zapanjujućih zvaničnih izveštaja Zavoda za javno zdravlјe Zrenjanin, a koji se odnose na preostala dva dana ovog petodnevnog ispitivanja (30. septembar i 2. oktobar), koje nadležni organi nisu imali želјu da prezentuju.
Slika koju ti „prećuteni“ izveštaji otkrivaju potpuno demantuje bajku o čistoj vodi u Zrenjaninu. Naime, u izveštaju od 30. septembra konstatovano je da uzorak ne ispunjava zakonom propisane uslove zbog povećane koncentracije arsena, dok je u drugom izveštaju istog dana voda ponovo proglašena neispravnom zbog arsena, uz nalog za hitne tehničko-tehnološke mere. Dodatno, u izveštaju od 2. oktobra stoji da voda ne ispunjava opšte uslove za bezbednost hrane iz Zakona o bezbednosti hrane. Takvi izveštaji u potpunosti demantuju tvrdnju da je voda ovakvog kvaliteta bezbedna za konzumaciju i korišćenje prilikom kuvanja. Štaviše, da su svi predmetni izveštaji uzeti u razmatranje, sporno rešenje nikada ne bi moglo biti doneto, a razlog (makar zvanični) zbog koga su oni ignorisani, do danas ostaje nepoznanica.
Najopasniji segment ove administrativne manipulacije tiče se analiza koje je sredinom oktobra prošle godine sproveo (pokrajinski) Institut za javno zdravlјe Vojvodine. Kako zrenjaninski Zavod uopšte nema aktuelne ISO standarde (konkretno ISO 10301:2008) za ispitivanje visokoisparlјivih halogenovanih uglјovodonika, bio je prinuđen da angažuje pokrajinski institut kao podizvođača.
Tu dolazimo do pitanja šta su pokazale analize ove referentne ustanove uzorkovane 14. oktobra na četiri lokacije u gradu?
U čak 75 odsto ispitanih uzoraka, uklјučujući pekaru na Baglјašu, naplatnu službu Vodovoda i sam izlaz iz Fabrike vode, dijagnostikovano je prisustvo kancerogene supstance bromdihlormetan u količinama dva do tri puta većim od maksimalno dozvolјene!
Dok je Pravilnikom maksimalna dozvolјena koncentracija ograničena na 1,5 µg/l, na izlazu iz Fabrike vode izmereno je 3,6 µg/l, a na mernim mestima u gradu čak 4,1 µg/l. Podsećanja radi, relevantna stručna literatura i međunarodni registri hemijskih opasnih supstanci (poput nemačkog IFA) bromdihlormetan direktno povezuju sa pojavom karcinoma, oštećenjima jetre, bubrega i reproduktivnog sistema.
Umesto kontinuiranog praćenja tokom sva četiri godišnja doba, nadležnima je bilo dovolјno svega pet vezanih dana – od 29. septembra do 3. oktobra, kako bi utvrdili da je sa zrenjaninskom gradskom vodom sve opet u redu
Za državne organe, međutim, ni to nije bio znak za uzbunu, pa je rešenje o „ispravnosti” prvostepene pokrajinske institucije, „overeno“ drugostepenom odlukom Ministarstva zdravlјa, a građanima je time serviran „toksični koktel“ zamotan u administrativnu formu, a sve kako bi se populističkom bajkom predstavila priča o tome da je aktuelna vlast Zrenjanincima vratila pijaću vodu.
Kao kruna ovog postupka, nadležni su zanemarili i obavezu o učešću dve nezavisne laboratorije u ovoj vrsti uzorkovanja. Pozivajući se na navodne analize Gradskog zavoda za javno zdravlјe Beograd, drugostepeni organ u svom aktu nije naveo niti jedan broj izveštaja, datum ili parametar, koji bi potvrdio ovakvu odluku. Očigledno je namera nadležnog organa bila, kao i mnogo puta do sada, da mu građani i stručna javnost „veruju na reč”, da su prilikom izrade nalaza korištene dve različite laboratorije.
Zbog svega navedenog, RERI je Upravnom sudu, u saradnji sa lokalnim aktivistima, podneo tužbu za poništaj ovakvog rešenja. Smatramo ovakav akt nezakonitim, manipulativnim i opasnim, bez obzira na činjenicu što se Zrenjaninci ni nakon ovoga i dalјe ne odlučuju da piju vodu iz česme ili da njom kuvaju supu. Ono što je negativna strana cele ove priče, jeste činjenica da Upravni sud odlučuje u proseku u roku od 4-6 godina (?!). Do tada će još mnogo vode obogaćene bromdihlormetanom proteći zrenjaninskim vodovodom.
A Zrenjaninci? Pa čekali su 21 godinu na čistu vodu. Sigurno je da su spremni da sačekaju još malo, ali da se zakon i bezbednosni standardi ispoštuju do kraja, pre nego da plaćaju cenu lažnih administrativnih pobeda države, sopstvenim zdravlјem.
