Mada još uvek nije stiglo personalizovano pismo na adrese penzionera u kom im se Vučić lično izjada o mukama koje ima sa njihovom unucima i vaspitnim merama koje bi morali da primene ukoliko žele da i dalje dobijaju penziju (ni pod razno veću od 50 odsto plate), prilično je izvesno da će poruka stići tamo gde treba. Ako već nije, imajući u vidu da je kao običan i siromašni građanin koji „nikada dinar nije uzeo“, umesto kamiončeta zakupio halu u Kragujevcu i platio čak četiri televizije da bi javno pripretio budžetskim korisnicima da ni pod razno ne pokleknu pred molbama tipa „nemoj bako, nemoj deko, nemoj oče…“ da glasate za SNS, jer je to u stvari „ucena“ i rušenje Srbije.
Tim huškanjem jednog dela porodice na drugi smo konačno stigli do četvrtog stadijuma metastaze onoga što je otpočelo pre šest godina, kada je SNS izašla sa predizbornim sloganom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Jedan deo javnosti je bio zgrožen insinuacijom da ukoliko neko ne glasa za Vučića radi protiv sopstvene dece i poruku je dovodio u vezu sa sloganom Adolfa Hitlera upriličenim za izbore 1936. „Budućnost naše dece u Nemačkoj“, dok je drugi podanički prihvatio da veliki vođa bolje zna od njih šta je interes njihove dece i dao mu glas da ih oblikuje prema sopstvenom nahođenju.
Sa govornice na mitingu u Kragujevcu na kojoj je ovog puta promovisao novi slogan „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i starog samog sebe, Vučić je od penzionera zatražio da ujedine Srbiju ali i da odlučno razjedine sopstvenu porodicu u ime „svetle budućnosti“
Srećom, nije se baš proslavio u pedagoškoj ulozi, pa su deca koja su u međuvremenu porasla u ne malom broju odbila da budu poput Hitlerjugend formacije, „studenata koji hoće da uče“ ili stanovnika Ćacilenda i dovela u pitanje način na koji Vučić „brine“ o njima. I to toliko glasno da je čak i više nego sujetni i samozaljubljeni vođa zaključio da je nemoćan da ih vaspitava i prevaspitava sam (ili uz nesebičnu podršku policije, batinaša, batina i zatvora), pa je zatražio od roditelja i neizbežnih „baka i deka“ da mu ipak ponovo malo pomognu. Sa govornice na mitingu u Kragujevcu na kojoj je promovisao novi slogan „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i starog samog sebe, obratio se penzionerima sa molbom da ujedine Srbiju tako što će razjediniti svoju porodicu u ime „svetlije budućnosti“. I objasnio im da izdajom svojih unučića čuvaju budućnost praunučića i njihovih potomaka, kojih će biti jedino ako daju glas Ujedinjenoj Srbiji ili bar njemu kao ujedinitelju.
Možda bi taj upad u privatne domove i u porodice mogao da se posmatra samo kao ispad jednog nevaspitanog pojedinca, da nam Vučićevi saborci nisu pokazali da se radi o strategiji na kojoj će itekako raditi. Kako, već nam je predstavio Vladimir Đukanović u Kosjeriću kada je u stilu naprednjaka optužio neke neimenovane „sa strane“ da su toliko podelili naše porodice da „sin više ne priča sa majkom jer glasa za Vučiča“. I dodao: „Nemojte da dozvolimo da unučad sakrivaju lične karte bakama i dekama, a i to su radili. Nemojte da se bavimo time. Zato se mi zovemo Ujedinjena Srbija“.
Ili će se bar zvati Ujedinjena Srbija kada „bake i deke“ koje ih slušaju sakriju lične karte svojim unucima.
