Boraveći na likovnoj koloniji u Višegradu, umetnica Natalija Miladinović nije mogla da odoli čaroliji reke Drine, pa ju je bukvalno prenela na papir, drvo i platno, prikazujući njenu smaragdnu boju u bezbroj nijansi. Inspiracija je nije napuštala ni po povratku u Beograd, što je dovelo do raskošne postavke Flow (Tok), koja do 24. marta traje u Galeriji Štab.
I ma koja da je vrsta podloge bila u pitanju, postupak bi uvek bio isti: slojeve boje na bazi akrilika aplicirala je jedan po jedan, ponekad dodajući i grudu peska, i čekajući da se prethodni sloj osuši. Zatim je tu reljefnu, skulpturalnu masu pretvarala u vrstu duboreza, ljušteći je i „gravirajući“ specifičnim alatkama, kako je apstraktnoj slici dodala dimenziju crteža. Potom bi sve te talase i vrtloge boje polivala vodom, dozvolivši im da izmaknu njenoj kontroli. Jer, čovek prirodi ni ne može da komanduje.
Voda kao voda, uvek bi tražila svoj put, a stupajući u interakciju sa pigmentima, po dnu „korita“ ostavljala je tamnije tragove, dok je površina ostajala poput pene. Tako posmatrač dok gleda njena dela stiče utisak da se zaista nalazi pored reke. „Težila sam da publici prenesem mir koji u meni izaziva boravak u prirodi, da nagovestim tajne koje čuva Drina, i njenu promenljivost,“, umetnica tumači simboliku svojih radova.
Slično se ponaša i sama postavka u kojoj se prepliću pojedinačne slike sa poliptisima, minijature kombinuju u veće formate, što pojačava dojam kontinuiteta prirodnih pojava. „Neke od grupacija slika poprimaju formu
predmeta nepravilnog oblika, pa sve teče — kako unutar slika, tako i u prostoru kojem se prilagođavaju, baš kao reka u svom toku“, kaže kustoskinja Biljana Jotić.
Miladinovićeva ne preskače ni povezanost vodenog toka sa zemljom, pa iz manjih formata, rađenih na drvetu, izbija boja terakote, uključivši u slike i ovaj osnovni element. Umesto vatre, tu su zraci sunca koji još ubedljivije oživljavaju prizore. Slikajući prirodnu okolinu, ona zapravo preispituje šta se dešava u samom čoveku – u susretu sa prirodom.
Toka ima i u samom pristupu fenomenu u njenom fokusua: postavka Flow je nastavak istraživanja smaragdno zelene boje, odnosno, produžetak dijaloga započetog izložbom Emerald (Smaragd). „Celina Flow nije novo poglavlje, već prirodan tok istog osećaja koji se neprestano menja i gradi, kao i sama priroda“ – kaže autorka. Ali, ni aktuelna postavka nije rastanak sa zelenom, već će je obrađivati i u narednom ciklusu, kako najavljuje za Radar.
Natalija Miladinović rođena je 1988. u Beogradu, gde je diplomirala i magistrirala (2014) na Fakultetu primenjenih umetnosti. Svoju znatiželju, potrebu za stvaranjem, kao i slojevitost svog umetničkog bića, ona realizuje i u mediju fotografije, pored slikarstva, crteža i skulpture. O umetničkoj plodnosti ove mlade umetnice govori preko sedamdeset samostalnih i grupnih izložbi u Srbiji, Francuskoj, Belgiji, Hrvatskoj, Kipru, Japanu, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Sloveniji.
