Rat koji je izvršna vlast objavila pravosuđu ali i čitavom društvu, nastavio se prošlonedeljnim imenovanjem profesora beogradskog Pravnog fakulteta Vladana Petrova na mesto predsednika Ustavnog suda.
Petrov koji je sudija Ustavnog suda sa najdužim stažem, založio se „za veću transparentnost“ ove institucije koja je do sada pored gromoglasnog ćutanja na gotovo svakodnevno kršenje Ustava od pripadnika izvršne vlasti, a najpre predsednika Republike, istakla i retkim ali zvučnim odlukama. Najpoznatija među njima je svakako ona da se uredba Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Jadar oglasi neustavnom i tako se zapravo podigne embargo na eksploataciju litijuma.
Da je Petrov čovek od poverenja dokazao je mnogo puta, a prvi put 2017. kada se njegovo ime našlo među 650 javnih ličnosti koje su podržale kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Republike. Da će ta podrška zahtevati svašta od onoga ko je poklanja kao žirant pred javnošću bilo je još jasnije godinu dana kasnije, kada je u jednom članku koji je objavio Centar za javno pravo, Petrov zapisao sledeće: „Predsednik kao pojedinac ne može biti predstavnik svih građana. Ta rečenica bliska je upravo onim predsednicima koji su skloni demagogiji i drugim autoritarnim mehanizmima vladanja. Predsednik Republike je predstavnik onih koji su ga izabrali. Ostali su njegova opozicija i njih on ne predstavlja.“
Ipak među svim drugim odbranama neodbranjivog kojima se u zalogu vernosti izložio sudija i profesor Popov jeste ona javne odbrane rugla u centru Beograda, koje je kao paravojni kamp postavljeno u odbranu onoga izabranog narodnog predstavnika koga danas na svakom pojavljivanju u javnosti prati nekoliko desetina, pa čak i stotinu telohranitelja.
Petrov je, naime, na jednoj od televizija u oktobru ove godine rekao da je taj skup u Dvorskom parku u skladu sa zakonom i Ustavom u smislu prijavljenosti za razliku od svih onih drugih koji nisu, dok je u jednom drugom tv nastupu ocenio da je taj skup zapravo u svrhu odbrane Ustava i poretka.
Sa druge strane, Ustavni sud nije se osvrtao na brojne zahteve za ocenu ustavnosti međunarodnih sporazuma koje su potpisivali zvaničnici Vlade, pa su im pojedini analitičari počeli pripisivati karakteristike nemih posmatrača stvarnosti, zakletih na ćutanje.
Među svim drugim odbranama neodbranjivog kojima se u zalogu vernosti izložio sudija i profesor Popov je ona javne odbrane paravojnog kampa, rugla u centru Beograda
Decembra 2025 izabrano je 10 novih sudija Ustavnog suda koji su umesto da budu istaknuti pravnici, kao i njihov predsednik, istaknuti najpre po podršci aktuelnom predsedniku Republike. Budući da je sve više sudija i tužilaca koji ne pristaju da se pretvore u poslušnike i izvršitelje političke volje, ova promena ukazuje na moguću buduću važnu ulogu koju Ustavni sud može imati.
Naime, neke od funkcija Ustavnog suda mogu postati od velike važnosti jer pored dobro poznatih nadležnosti u sameravanju zakonskih akata i međunarodnih ugovora sa Ustavom Srbije, odnosno odlučivanja u sporu sukoba nadležnosti, Ustavni sud odlučuje i u sporovima vezanim za izborni proces, ali i o potencijalnoj zabrani političkih stranaka, sindikalnih organizacija ili građanskih inicijativa.
Isti metod pomoću koga je vlast napravila karikaturu ili lutku marionetu od svake institucije u Srbiji biće svakako i dalje primenjivan na Ustavni sud, što je zapravo bilo jasno od prvih dana vladavine SNS, odnosno od premeštanja ovog suda u zgradu Glavne pošte. Tom prilikom neko je ingeniozno odlučio da je moguće od ćiriličnih slova J napraviti U, što je svinjarija koja pada u oči svakom iole pažljivijem posmatraču koji iz Bulevara kralja Aleksandra baci pogled na zgradu pošte-suda. Na taj način su sve sudije SNS Ustavnog suda postale ćaci pre ćacija.
