Vest da je mitropolit žički Justin Stefanović zvanično razrešen upravljanja eparhijom tokom majskog arhijerejskog sabora, nikog nije iznenadila, jer je ovaj monah starog kova previše odudarao od aktuelne politike SPC-a. Ne, on nije ustao protiv očuvanja vere, liturgijskog poretka, neraskidive veze crkve i naroda, hrišćanske sabornosti i milosrđa, čak naprotiv: dozvolio je da grupa studenata sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru prespava u manastiru Studenica na svom hodočasničkom pešačenju do Novog Sada. Gde je 1. novembra 2025. organizovan komemorativni skup za žrtve pada nadstrešnice na tamošnjoj železničkoj stanici.
Mitropolit žički takođe je uputio pismo patrijarhu Porfiriju, još februara te godine, skupa sa još pet vladika (Grigorijem, Maksimom, Dimitrijem, Joanikijem i Irinejem Dobrijevićem), u kom oni ističu da podržavaju studente i da se ograđuju od poruke mitropolita Davida koji ih je uporedio sa ustašama.
Justin je podržao i pobunjene poljoprivrednike koji su godinu kasnije blokirali magistralne i druge puteve, u znak protesta protiv nedostojanstveno niske cene mleka, i čak lično prisustvovao jednom od protesta u Mrčajevcima. Razumevši borbu tih ljudi, „kičme ove zemlje“, za goli opstanak, kako je istakao tom prilikom.
Taj crkveni velikodostojnik stao je i uz ekološke aktiviste, smatrajući legitimnom težnju da živimo zdravo. Zagovarao je i „neotuđivo pravo svih građana Srbije da izraze svoje mišljenje na svaki mogući demokratski i nenasilan način“, kada se u avgustu 2024, predsednik Opštine Knić Srećko Ilić žalio na to što se jedan parohijski sveštenik javno pobunio protiv rudarenja litijuma u tom delu države. Justin tada nije pristao da se ovo okarakteriše kao „politička podrška protestu“, kakav je narativ Ilić hteo da nametne.
Od glasanja su se uzdržali Joanikije, Teodosije, Ignatije, Grigorije, Maksim i Dimitrije, dok je odluka o smeni prošla sa 27 glasova. Ponekih i dvostrukih, s obzirom na različite nadležnosti prisutnih arhijereja.
Slično se desilo i kad je Sinod odlučivao o njegovoj sudbini, tokom majskog sabora. Kada je sad ražalovani Justin optuživan da je „obmanjivao javnost sa ciljem da izbegne crkvenu i kanonsku odgovornost“, a tako što je širio dezinformacije da je „politički progonjen zbog aktuelne društvene i političke situacije u Srbiji“.
Ne, on je smenjen zbog finansijskih malverzacija, usledilo je objašnjenje, proisteklo iz zaključaka crkvene inspekcije, poslate u eparhijske kancelarije u Kraljevu, netom pošto je Justin ugostio izmučene studente sa DUNP-a, u manastiru Studenica.
Mitropolitu je tako „nađeno“ da je na svoje ime registrovao tri preduzeća (Trifora d. o. o, JEŽ d. o. o. i Vinarija manastira Studenice d. o. o.), „neovlašćeno ih osnivajući“, a zatim i „prodajući 34 crkvene nepokretnosti u Kraljevu i Čačku“. Uz to je Justin navodno „zaključivao štetne višemilionske ugovore, neovlašćeno davao pozajmice u višemilionskim iznosima raznim privrednim društvima“, kako je zagarantovala crkvena vlada. A zapravo, prvi među jednakima, patrijarh srpski Porfirije.
Isti onaj protiv koga je u februaru ove godine bivši ljubljanski paroh Željko Lubarda, preko Okružnog tužilaštva u Sloveniji, podneo krivičnu prijavu zbog mobinga, čija je bio žrtva, a u cilju da se zataška organizovana pronevera crkvenog novca. A tad je okrivljeni – Porfirije, bio mitropolit zagrebački, voljen u narodu, a posebno u rokenrol populaciji.
Od tad je mnogo vode proteklo, donevši potpuno „preumljenje“ patrijarha, koji je stao rame uz rame sa državnim vrhom, i to na bazi uzajamnih ustupaka. Zato je nastradao i bivši sveštenik i profesor na PBF-u u Beogradu, Vukašin Milićević, kao i teolog Blagoje Pantelić, izlučeni iz crkve u januaru ove godine. A „krivi“ zbog kritike ovakvih i sličnih postupaka SPC-a, odnosno, opet lično Porfirija, koji je pokrenuo postupke njihovog anatemisanja, praktično im ne dajući šansu da se odbrane.
Dozvolio je da grupa studenata sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru prespava u manastiru Studenica na svom hodočasničkom pešačenju do Novog Sada, gde je 1. novembra 2025. organizovan komemorativni skup za žrtve pada nadstrešnice na tamošnjoj železničkoj stanici
Slično se zbilo i u slučaju Justina: obimnu dokumentaciju vezanu za optužbe, kao i odgovor mitropolita na njih, članovi „porote“ nisu dobili pre suđenja na majskom saboru. A kako je okrivljeni izbačen iz sudnice (kripte Hrama Svetog Save), nije mogao da se brani od novih napada. Od glasanja su se uzdržali Joanikije, Teodosije, Ignatije, Grigorije, Maksim i Dimitrije, dok je odluka o smeni prošla sa 27 glasova. Ponekih i dvostrukih, s obzirom na različite nadležnosti prisutnih arhijereja.
Zanimljivo je – a deluje i koruptivno, to što je episkop niški Arsenije, imenovan za administratora eparhije Žičke još u februaru, kad je Justin zapravo raščinjen, za njegovu smenu glasao u svoje ime, ali i u ime bivšeg mitropolita. Možda bi se s tim Justin i složio, prihvativši odluku Sinoda mirno, rad da se vrati monaškom podvizavanju, kako kažu upućeni.
Ipak, ostaje mu briga za svoje bliske saradnike, prvenstveno za arhimandrita Damjana Cvetkovića, nekadašnjeg finansijskog sekretara eparhije, i dalje u nekoj vrsti kućnog pritvora. Izolovanog negde u okviru studeničkog kompleksa, bez telefona i bilo koje druge mogućnosti kontakta sa spoljašnjim svetom.
Imao bi svrgnuti crkvenodostojnik da se sekira i povodom mnogih drugih stvari, vezanih za stanje u SPC-u ovde i u dijaspori. Da je nalik svojim protivnicima, strepeo bi samo nad sopstvenom pozicijom i posledičnim privilegijama.
Ovo ishodi zaključak da većina uz patrijarha nije tako značajna, tj. obimna. A sigurno se (bar delom) tiče straha da se crkveni sistem i na njih može obrušiti ako previše talasaju.
