Kako god da se završi rusko-ukrajinski rat, politička i ekonomska situacija u Evropi se neće vratiti na stanje koje je postojalo pre početke ruske agresije 24. februara 2022. Rusija će za duže vreme ostati pretnja za bezbednost Evropske unije i NATO, koji se ubrzano naoružavaju i spremaju za eventualni sukob. Neminovno to će se odraziti na trgovinu između Evropske unije i Rusije.
U situaciji kada je Evropa sve više prepuštena samoj sebi, suočena sa rastućom pretnjom sa Istoka, u EU je izgleda prevladao stav da bi bilo neodgovorno, pa čak i opasno, nastaviti sa kupovinom energenata iz Rusije i time ubacivati stotine milijardi evra u rusku ratnu mašineriju. Zbog toga je u junu ove godine Evropska komisija predložila donošenje uredbe o postepenom prestanku uvoza prirodnog gasa iz Rusije.
U toku zakonodavnog postupka predsedništvo Saveta i predstavnici Evropskog parlamenta su 3. decembra ove godine postigli sporazum o usvajanju predložene uredbe kojom bi se postepeno, počev od aprila 2026 godine, zabranio uvoz prirodnog gasa iz Rusije. Od 1. novembra 2027. više neće biti moguće uvoziti prirodni gas iz Rusije u EU. U skladu sa postignutim dogovorom, Evropska komisija će uskoro podneti i predlog uredbe kojom će se u potpunosti zabraniti uvoz ruske nafte do isteka 2027.
Za Srbiju zabrana uvoza ruskog gasa ne važi, ali…
Treba imati u vidu da će pomenute uredbe biti donete u okviru zajedničke trgovinske politike i energetske politike, a ne u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Dakle, ne radi se o novom paketu sankcija za koji je neophodna jednoglasnost država članica, već je dovoljna kvalifikovana većina, čime se izbegava mogućnost ulaganja veta od strane Mađarske i Slovačke, koje su i dalje zavisne od ruske nafte i gasa. Primarni cilj uredbi nije kažnjavanje Rusije, mada to samo po sebi proizlazi kao posledica, već da se osigura bezbednost i energetska nezavisnost Evropske unije.
Srbija se mora pripremiti za situaciju u kojoj neće moći da računa na ruski gas i da u relativno kratkom roku nađe nove izvore i rute snabdevanja. U slučaju neuspešnog ishoda pregovora o prodaji ruskog udela u NIS-u, moguće je da Beograd već ove zime bude primoran na takav korak
Gde je u svemu tome Srbija? Država kandidat za članstvo u EU, u potpunosti zavisna od ruskog gasa i sa većinskim ruskim udelom u nacionalnoj naftnoj kompaniji NIS-u? Uz Tursku, Srbija je jedina država kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila sankcijama Unije protiv Rusije zbog njene agresije na Ukrajinu. Predsednik Vučić ovu činjenicu često sa ponosom ističe, uz konstataciju da Srbija zbog toga trpi teške posledice, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji sve dok bude mogla da izdrži.
Jedino što nije objasnio zbog čega bi Srbija uopšte trebalo da trpi bilo kakve posledice zbog ruskog napada na Ukrajinu. Ako već Srbija nije htela da uvede sankcije Rusiji, to je za nju uradila EU. Šestim paketom sankcija od juna 2022. zabranjen je uvoz ruske nafte u EU, uz privremena izuzeća za Hrvatsku, Češku, Mađarsku i Slovačku. Kada je to izuzeće isteklo u odnosu na Hrvatsku, Srbiji je praktično onemogućeno da rusku naftu transportuje kroz naftovod JANAF. Po sličnom scenariju u toku je uklanjanje ruskog vlasništva u NIS-u, s tim da je ovog puta to rezultat američkih sankcija koje su u januaru ove godine uvedene protiv tog preduzeća.
Tek sada se vidi koliko su se isplatili pritisci Evropske unije i Energetske zajednice da se Srbija uskladi sa pravilima konkurencije EU sadržanim u II i III energetskom paketu, kojima je propisano da se gasovodom Balkanski tok može transportovati i gas koji nije ruskog porekla
Kada je reč o gasu, Srbija nije članica EU tako da se najavljena uredba o postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa neće odnositi na nju. Prve, katastrofične, najave, nekih od predstavnika vlasti da će Unija, nakon isteka krajnjeg roka, zabraniti tranzit gasa u treće zemlje pokazale su se kao netačne. Uredba se odnosi samo na države članice i ne dira u tranzit gasa u treće zemlje.
Zaboravlja se, međutim, da je Srbija članica Energetske zajednice. Ova organizacija je osnovana 2006. između Evropske unije i država Jugoistočne Evrope sa ciljem uspostavljanja zajedničkog energetskog tržišta gasa, nafte i električne energije. Kao instrument spoljne energetske politike EU i okvir za integraciju država Jugoistočne Evrope u energetsko tržište EU, Energetska zajednica je zasnovana na pravnim tekovinama Evropske unije. To znači da se propisi Energetske zajednice kontinuirano usklađuju sa propisima EU.
Gasni problemi usred grejne sezone
S obzirom na to da će uredbe o prestanku uvoza ruskog gasa i nafte biti donete u okviru zajedničke trgovinske politike i energetske politike EU, može se sa velikom izvesnošću očekivati da će ih preuzeti i Energetska zajednica. Odluku o proširenju pravnih tekovina EU na Energetsku zajednicu donosi Ministarski savet Energetske zajednice većinom glasova, na predlog Evropske komisije.
Evropa je, ne bez teškoća, problem sa ruskim gasom uveliko rešila još 2022, dok su u Srbiji neki zlurado priželjkivali hladne radijatore i kolaps evropske privrede. Ironijom sudbine, sada Srbija očekuje pomoć EU u rešavanju gasne krize. Povoljna okolnost je da tržište gasa u Evropi funkcioniše
Pored Gruzije, Srbija je jedina država članica Energetske zajednice, koja se nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije, tako da je ishod eventualnog glasanja unapred poznat. Srbija se zato mora pripremiti za situaciju u kojoj neće moći više da računa na ruski gas. Problem je u tome što u relativno kratkom roku mora pronaći nove izvore i rute snabdevanja.
U slučaju neuspešnog ishoda pregovora sa Moskvom oko prodaje ruskog udela u NIS-u, moguće je da Beograd već ove zime bude primoran na takav korak. Predsednik Vučić je prvo najavio sklapanje kratkoročnog gasnog ugovora sa Rusijom koji bi važio do proleća iduće godine, da bi kasnije izjavio da se Srbija okreće novim izvorima snabdevanja. Tako da se Srbija sada našla u situaciji da sama, u toku zime, rešava problem snabdevanja gasom.
Evropa je, ne bez teškoća, taj problem uveliko rešila još 2022, dok su u Srbiji neki zlurado priželjkivali hladne radijatore u evropskim domovima i kolaps njene privrede. Ironijom sudbine, sada Srbija očekuje pomoć Evropske unije u rešavanju gasne krize. Povoljna okolnost je da tržište gasa u Evropi funkcioniše, ali ostaje pitanje gasne infrastrukture, odnosno da li postojeći gasovodi omogućavaju dotok potrebnih količina gasa.
Stara ljubav zaborava nema
Tek sada se vidi koliko su se isplatili pritisci Evropske unije i Energetske zajednice da se Srbija uskladi sa pravilima konkurencije EU sadržanim u II i III energetskom paketu, kojima je propisano da se gasovodom Balkanski tok može transportovati i gas koji nije ruskog porekla. Da podsetimo, to je bio razlog zbog kojeg je ruska strana odustala od gradnje gasovoda Južni tok. Prema Energetskom sporazumu iz 2008. samo je ruski gas mogao biti transportovan Južnim tokom. Istu međunarodnu obavezu su prihvatile i druge države na trasi gasovoda, čime bi bio zacementiran monopolski položaj Rusije u Jugoistočnoj Evropi.
Uz Tursku, Srbija je jedina država kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije. Vučić to često sa ponosom ističe, uz konstataciju da Srbija zbog toga trpi teške posledice. Jedino što nije objasnio zbog čega bi Srbija uopšte trebalo da trpi bilo kakve posledice
Ovaj sporazum je takođe predviđao većinsko rusko vlasništvo nad deonicom gasovoda kroz Srbiju (u ostalim državama taj odnos je bio 50 prema 50 odsto), kao i zabranu eksproprijacije ili nacionalizacije izgrađenih gasnih postrojenja. Da je taj deo sporazuma realizovan Srbija bi se našla u još težem problemu od ovog sa NIS-om.
Osim toga, na insistiranje Evropske unije i uz njenu finansijsku podršku, Srbija je, nevoljno i uz kašnjenje, tek 2023. izgradila gasni interkonektor prema Bugarskoj koji se sada može pokazati kao ključan za ublažavanje posledica eventualnog prekida isporuke ruskog gasa.
Tako se, malo milom, malo silom, Srbija našla na putu da se oslobodi potpune zavisnosti od ruskih energenata. Ali pošto stara ljubav zaborava nema, srpske vlasti su najavile ubrzanje izgradnje naftovoda do Mađarske za uvoz ruske nafte koja u tu državu stiže gasovodom Družba.
Na insistiranje Evropske unije i uz njenu finansijsku podršku, Srbija je, nevoljno i uz kašnjenje, tek 2023. izgradila gasni interkonektor prema Bugarskoj, koji se sada može pokazati kao ključan za ublažavanje posledica eventualnog prekida isporuke ruskog gasa
„Jedini“ problem je što, po svemu sudeći, nafta odatle ne može poteći u pravcu Srbije. Prema uslovima izuzeća od šestog paketa sankcija EU, Slovačka i Mađarska ne mogu da isporučuju rusku naftu drugim članicama EU ili trećim zemljama. A kako je najavljeno, Evropska unija se priprema da donese uredbu kojom će zabraniti uvoz ruske nafte u države članice do jeseni 2027. Zato je potpuno nejasno zašto Srbija troši tolike pare na jedan u najmanju ruku neizvestan poduhvat. Jedino ako predsednik Vučić ne misli da će Rusija uspeti da okupira celu Ukrajinu i da će Mađarska napustiti Evropsku uniju?
