Početkom novembra Švedska je delimično obustavila finansijsku pomoć srpskim državnim organima i ta sredstva preusmerila civilnom sektoru. Takva odluka švedske vlade usledila je nakon rezolucije Evropskog parlamenta i godišnjeg izveštaja Evropske komisije u kojima je iznet niz kritika na račun srpskih vlasti u vezi sa kršenjem demokratskih vrednosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. U saopštenju koje je dato tim povodom navodi se da „švedska vlada već neko vreme primećuje nedostatke spremnosti vlasti (u Srbiji) da sprovede neophodne reforme, posebno u oblastima vladavine prava, demokratskog upravljanja i borbe protiv korupcije“. Zanimljivo je da odluka švedske vlade nije naišla na veći odjek u domaćoj javnosti, niti na značajnije reakcije srpskih vlasti, koje kao da su želele da se izbegne svaka rasprava o ovom pitanju.
Međutim, vrlo lako bi se moglo dogoditi da i ostale države članice počnu da slede primer Švedske, kao i da sama Evropska unija obustavi finansijsku pomoć Srbiji. Povod za to bi mogla biti najavljena reorganizacija tužilaštva u kojoj bi Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) bilo ukinuto kao tužilaštvo posebne nadležnosti i prešlo pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Mada ova inicijativa nije formalno potekla od Vlade Srbije, već od poslanika SNS-a Uglješe Mrdića, trebalo bi zaista biti naivan pa verovati da on u ovom slučaju nastupa kao „slobodni strelac“, bez znanja i podrške najviših predstavnika vlasti. Posebno ako se ima u vidu da je Mrdić predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i da je njegovu inicijativu podržao ministar pravde Nenad Vujić.
Ukoliko ova inicijativa bude pretočena u zakonski predlog i nađe se na dnevnom redu Narodne skupštine, to bi značilo da je aktuelni režim zarad golog opstanka na vlasti spreman da i formalno napusti evropski put Srbije, koji doduše godinama ne vodi nikuda. U godišnjem izveštaju Evropske komisije je već ocenjeno da u oblasti vladavine prava u proteklom periodu nije postignut nikakav napredak. Eventualno ukidanje samostalnosti TOK-a predstavljalo bi dodatni korak unazad i poništilo bi tekovine pravosudnih reformi iz 2023. godine koje su obezbedile kakvu-takvu samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudova. Imajući u vidu da su izmene Ustava i reforma pravosuđa izvršene upravo na zahtev Evropske unije kako bi se stvorili uslovi za uspostavljanje vladavine prava kao jedne od osnovnih evropskh vrednosti, sasvim je izvesno da bi proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji bio zaustavljen na duži rok. Međutim, ovde su ulozi mnogo viši i posledice bi mogle biti znatno teže od pukog zamrzavanja pristupnih pregovora. I pored toga što Srbija već više od tri godine nije otvorila nijedan pregovarački klaster, ona i dalje uživa značajnu finansijsku pomoć Evropske unije. Stavljanje pod političku kontrolu tužilaštva u čiju nadležnost spada i borba protiv visoke korupcije, otvorilo bi pitanje svrsishodnosti nastavka pružanja finansijske pomoći Srbiji. Zašto davati novac državi sa široko rasprostranjenom korupcijom, u kojoj ne postoji efikasna pravosudna kontrola trošenja tog novca? Predsednik Vučić bi toga morao biti svestan, poučen iskustvom svog najbližeg političkog saveznika, mađarskog premijera Orbana.
Evropska unija je u decembru 2020. godine donela Uredbu o opštem režimu uslovljenosti za zaštitu budžeta Evropske unije. Pomenutom uredbom je korišćenje sredstava iz budžeta Unije uslovljeno poštovanjem načela vladavine prava
A Orbanova iskustva sa Evropskom unijom kada je reč o korupciji nisu baš najbolja. Protiv Mađarske je 2018. godine pokrenut postupak zbog povrede osnovnih vrednosti EU, uključujući i vladavinu prava. Taj postupak je još u toku. U međuvremenu Evropska unija je u decembru 2020. godine donela Uredbu o opštem režimu uslovljenosti za zaštitu budžeta Evropske unije. Pomenutom uredbom je korišćenje sredstava iz budžeta Unije uslovljeno poštovanjem načela vladavine prava. Time je Evropska unija dobila efikasno pravno sredstvo za zaštitu svojih finansijskih interesa u slučaju postojanja opštih nedostataka u primeni načela vladavine prava u državama članicama. Mere za zaštitu finansijskih interesa Unije, između ostalog, uključuju obustavu plaćanja iz budžeta EU državama članicama, kao i suspenziju ili otkazivanje ugovora o finansiranju određenih programa. Prva na meti uredbe se našla Mađarska. Savet EU je 15. decembra 2022. godine doneo Odluku o merama zaštite budžeta Unije od povrede načela vladavine prava u Mađarskoj, kojom su ovoj državi suspendovana sredstva u okviru kohezione politike EU u iznosu od oko 6,3 milijarde evra.
Osim toga, Mađarskoj su suspendovana sredstva i iz drugih fondova EU, takođe u vezi sa povredama vladavine prava i korupcijom, tako da ukupan iznos suspendovanih sredstava iznosi oko 19 milijardi evra. U odluci Saveta EU kao jedan od razloga za suspenziju finansijskih sredstava navode se upravo slabosti u organizaciji i radu javnog tužilaštva u Mađarskoj. Posebno, koncentracija ovlašćenja od strane Kancelarije generalnog tužioca, striktna hijerarhijska organizacija tužilačke službe, nepostojanje obaveze davanja obrazloženja u slučaju dodele i oduzimanja predmeta, nedostatak pravila za sprečavanje arbitrarnih odluka koje mogu ugroziti efikasno istraživanje i gonjenje krivičnih dela korupcije, kao i odsustvo sudske kontrole odluka tužilaštva da ne pokrene postupak ili da odustane od gonjenja lica koja su osumnjičena ili optužena za krivično delo korupcije. Slično kao u Srbiji, slučajevi visoke korupcije su retki i izolovani. Čak i kada tužilaštvo pokrene postupak protiv visokih predstavnika vlasti i lica iz njihovog neposrednog okruženja, takvi slučajevi najčešće ostaju bez epiloga usled obustavljanja istraga od strane tužilaštva bez jasnog obrazloženja, što rađa sumnju u politički uticaj političke grane vlasti na tužilaštvo. Kako bi se izbegli slični problemi koji postoje u Mađarskoj, Evropska komisija je prilikom reforme pravosuđa u Srbiji insistirala na većoj samostalnosti TOK-a, koje bi bilo izuzeto iz hijerarhijske strukture tužilaštvakako bi se stvorile pretpostavke za istraživanje slučajeva visoke korupcije i organizovanog kriminala.
Mađarskoj su suspendovana sredstva i iz drugih fondova EU, takođe u vezi sa povredama vladavine prava i korupcijom, tako da ukupan iznos suspendovanih sredstava iznosi oko 19 milijardi evra. Kao jedan od razloga za obustavu finansijskih sredstava navode se slabosti u radu javnog tužilaštva
Naravno, Uredba o opštem režimu uslovljenosti za zaštitu budžeta Evropske unije se primenjuje samo na države članice. Međutim, to ne znači da Evropska unija ne raspolaže pravnim instrumentima za suspenziju finansijske podrške trećim državama u slučajevima sistemskih povreda vladavina prava. Nova metodologija proširenja EU iz 2020. godine i Odluka o primeni nove metodologije proširenja na Srbiju iz 2021. godine predviđaju mogućnost donošenja korektivnih mera za slučaj stagnacije i nazadovanja u sprovođenju potrebnih reformi. Te mere mogu, između ostalog, obuhvatati obustavljanje ili smanjenje sredstava iz fondova EU, uz izuzetak sredstava namenjenih civilnom društvu. Odluku o korektivnim merama donose države članice po pojednostavljenoj proceduri, na predlog Evropske komisije. S tim da i same države članice, ako ocene da je to potrebno, mogu tražiti od Evropske komisije da predloži donošenje korektivnih mera. Ako je suditi po stavu Švedske, takva mogućnost postaje sve izvesnija. Ne treba zaboraviti da je i Evropski parlament u više navrata tražio da se preispita finansijska podrška Unije Srbiji i da se ona uslovi poštovanjem osnovnih evropskih vrednosti. Sa druge strane, treba biti svestan da kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju sistemski nedostaci vladavine prava za treće zemlje nisu tako strogi kao oni koji se primenjuju na države članice. Iz prostog razloga što su sredstva koja države članice dobijaju iz fondova EU višestruko veća od sredstava namenjenih trećim državama. Drugo, geopolitički razlozi takođe mogu uticati da se nekoj državi kandidatu progleda kroz prste kako bi se ona zadržala u orbiti Unije. Ali primetno je da Evropska unija sve više gubi strpljenje sa Srbijom, koja ne samo što se nije pridružila sankcijama Unije protiv Rusije, već je zadržala bliske političke i bezbednosne veze. Jedan od važnih segmenata te saradnje je zajednička borba protiv prodemokratskih pokreta, u skladu sa protokolom koji su 2021. godine zaključili tadašnji ministar policije Vulin i bivši šef ruske obaveštajne službe Petrušev.
Bliskost tih veza proizlazi iz slične prirode političkih sistema u Srbiji i Rusiji, koji se zasnivaju na autokratskom obliku vladavine. A u autokratiji nema podele vlasti. Zato se napadi na TOK i najavljena reorganizacija tužilaštva moraju posmatrati i u tom kontekstu. U situaciji kada se bori za očuvanje gole vlasti, režim pokazuje da neće trpeti nikakva ograničenja koja nameće ustavni koncept podele vlasti. Posebno da neće tolerisati bilo kakvu samostalnu aktivnost tužilaštva. Za sada se režim ograničava na verbalne napade na TOK i ometanje istraga koje sprovodi to tužilaštvo povlačenjem predstavnika policije, Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca iz Udarne grupe za istraživanje korupcije u slučaju „Nadstrešnica“. Međutim, ukoliko Mrdićeva inicijativa za ukidanje samostalnosti TOK-a bude usvojena, to će biti jasan znakda se Srbija okreće autokratijama kao svom (ne)prirodnom okruženju. Pitanje je da li će Evropska unija biti spremna da finansira tako nešto. Švedska očigledno neće. Tog rizika je svestan i sam Vučić, zato je i poturio Mrdića.
