Kina će do kraja ove godine pooštriti pravila vezana za aktivnosti i sadržaje influensera, sa ciljem osnaživanja borbe protiv dezinformisanja, ali i povećanja odgovornosti onih koji su izgradili snažnu reputaciju i vidljivost u onlajn prostoru. Kineska administracija za sajber prostor (CAC) novim setom propisa zahtevaće od svakog influensera, koji kreira sadržaje iz oblasti kao što su medicina, pravo, obrazovanje ili finansije, da dokaže posedovanje formalne kvalifikacije – diplomu, univerzitetske sertifikate ili verifikovanu stručnu ekspertizu – pre nego što nastavi da objavljuje onlajn. Najpopularnije kineske platforme, Douyin, Weibo i Bilibili, moraće da proveravaju licence i afilijacije kreatora, a za kršenje propisa predviđene su suspenzije i novčane kazne.
U eri površnog informisanja, jačanja antinaučnih pokreta i teorija zavera onlajn, ovaj potez deluje kao smeo pokušaj vraćanja poverenja u sadržaj na mreži, afirmisanja stručnog i profesionalnog znanja i borbe protiv obmanjivanja korisnika. Sam CAC navodi da preko 90% kineskih 1,07 milijardi korisnika kratkih video-snimaka onlajn, traži i usvaja upravo informacije vezane za zdravlje na mreži, što ukazuje na razmere rizika i posledica od dezinformacija. Istovremeno, ova politika pokreće ozbiljna pitanja građanskih sloboda – ko definiše šta su „profesionalne teme“ i ko odlučuje šta se smatra dovoljnom kvalifikacijom? Imajući u vidu karakter i prirodu kineskog društveno-političkog ambijenta, može se naslutiti da je jedan od ciljeva novih propisa i rezervisanje javnog diskursa za glasove koje je odobrila ili institucionalno sertifikovala država, čime se sužava polje nezavisnih stvaralaca.
Najpopularnije kineske platforme, Douyin, Weibo i Bilibili, moraće da proveravaju licence i afilijacije kreatora, a za kršenje propisa predviđene su suspenzije i novčane kazne
Opasnost može biti gušenje preostalog, ionako skučenog prostora za disidentske, alternativne ili glasove običnih ljudi. Takođe, platforme će sada snositi direktnu odgovornost za verifikaciju i kontrolu akreditiva kreatora. Iako ovakva praksa može podići standarde, kvalitet i pouzdanost sadržaja onlajn, ona ujedno uvodi i novi nivo čuvara kapija. Platforme postaju kustosi i sadržaja i kreatora, bez transparentnog procesa žalbe. Društva širom sveta suočavaju se sa fenomenom „smrti stručnosti“, slabljenja dubinskog znanja i potiskivanja kompleksnih stavova kredibilnih sagovornika na račun senzacionalističkih i pojednostavljenih sadržaja influensera. Kineski model može uticati na smanjivanje diletantizma i obmanjivanja onlajn, ali takođe rizikuje učvršćivanje institucionalne kontrole nad tim ko je vidljiv i ko ima glas.
Pozitivna strana budućih kineskih praksi je krupna – već samo u medicinskim savetima, biće povučena jasna granica između istinskog zdravstvenog obrazovanja i prikrivenog marketinga ili pseudonauke. Za društvo preplavljeno brzim skrolovanjem i algoritamski pojačanim kontroverznim sadržajem, to je značajan pomak ka većoj odgovornosti. Ipak, zagovornici građanskih sloboda će se zapitati – koja je cena ovog progresa? Hoće li influenseri koji su godinama nudili lako razumljive savete i izgradili veliki auditorijum, sada biti „ukinuti“ jer nemaju formalne diplome? I da li će postojati transparentne procedure za razumevanje kome je odobreno stvaranje sadržaja onlajn, a kome ne, i zašto?
Kineske nove politike su odlična studija slučaja o neophodnosti iznalaženja kompromisa između stručnosti, profesionalnog kredibiliteta i slobode izražavanja. Afirmisanje i osnaživanje stručnih glasova u osetljivim oblastima je odavno neophodno globalnom onlajn prostoru. Međutim, ograničavanje javnog diskursa po pravilu ugrožava pluralizam, nezavisnost i mogućnost stvaranja znanja od samih kreatora, pa i publike.
