Samo dva dana pre nego što će, 9. oktobra, američke sankcije prema NIS-u i formalno stupiti na snagu, Svetska banka je prognozu ovogodišnjeg rasta srpskog bruto društvenog proizvoda (BDP) smanjila sa 3,5 na 2,8 odsto, uz očekivanje da će nekoliko narednih godina rasti od tri do četiri odsto. Nema sumnje da bi vlast oberučke prihvatila takvu ponudu, kada bi iko mogao da joj garantuje da će tako i biti.
Tim pre što je lane u ovo doba računala da će u 2025. srpski BDP porasti za 4,2 odsto, a sada bi svi i na Andrićevom vencu i u Nemanjinoj 11 bili srećni ako poraste bar 2,5 odsto. Uprkos tome što su uporno ponavljali da je Srbija evropski lider po stopi rasta, ona će ove godine rasti sporije od 2,8 odsto, koliki će biti svetski prosek. Kao što smo uostalom za celim svetom kaskali i 2022, kada je srpski BDP povećan za 2,6 odsto, a svetski za 3,6 procenata.
Ako Rafinerija u Pančevu stane, to bi značilo i gubitak više od 2,5 milijardi evra godišnje BDP-a, uz smanjenje budžetskih prihoda za više od milijardu evra i u tom slučaju bi država morala da napravi plan B
Goran Radosavljević
Takav scenario mogao bi se ponoviti i u 2026, jer nema nagoveštaja da će se nebo nad Srbijom razvedriti. Naprotiv. Uz sankcije iz Vašingtona prema NIS-u, iz Brisela je stigla još jedna loša vest, da će od polovine naredne godine biti prepolovljene kvote za izvoz srpskog, a zapravo kineskog čelika iz Srbije. A za svaki kilogram preko tog limita zaračunavaće se dodatna carina od 50 odsto. Tako je domaća ekonomija ostala bez dva važna pokretačka motora.
Tesno skrojen budžet za 2026.
Dva ozbiljna politička „šamara“ usledila su u najgorem trenutku, dok ministar finansija Siniša Mali kroji budžet za narednu godinu, u kojem će morati da nađe novca i za obećane veće zarade, i za obećani rast penzija, i za velike infrastrukturne projekte. Ostaje da se vidi da li će u novim okolnostima vlast odustati bar od nekih projekata, na koje je naumila da do kraja 2027. potroši između 17 i 18 milijardi evra, kojih očito neće biti, ako se država za toliko dodatno ne zaduži.
Dok zvaničnici, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića do resorne ministarke Dubravke Đedović Handanović uveravaju građane da nema razloga za zabrinutost i da su rezerve goriva dovoljne za nekoliko meseci, da će država sve da reši, još niko nije izašao sa zvaničnom procenom u kojoj bi meri sankcije NIS-u i prepolovljene kvote za čelik mogle usporiti rast srpske ekonomije.
Dva ozbiljna politička „šamara“ usledila su u najgorem trenutku, dok ministar Mali kroji budžet za 2026, u kojem će morati da nađe novca i za obećane veće zarade, i za obećani rast penzija, i za velike infrastrukturne projekte, a ostaće bez nekih prihoda na koje je do juče računao
A kakve bi posledice mogle biti može se zaključiti i po tome što je sama najava sankcija dovela do toga da prvu polovinu ove godine NIS završi u minusu većem od 30 miliona evra. Poređenja radi, u prvom polugođu 2024. imao je neto dobit veću od 45 miliona, a godinu dana ranije profit od skoro 117 miliona evra. Ne sluti na dobro, pogotovo kad se krajem meseca potroše zalihe sirove nafte i ako posle toga Rafinerija u Pančevu prestane da radi. U tom slučaju Srbija bi bila potpuno zavisna od uvoza naftnih derivata, a troškovi bi značajno porasli, ističe Goran Radosavljević, profesor javnih finansija na FEFA, za Radar. Dodatni problem je što još neke kompanije, poput Petrohemije i Er Srbije, kao i sektori, poput poljoprivrede i transporta, gotovo u potpunosti zavise od NIS-a.
Ugroženo između 30.000 i 40.000 radnih mesta
„Ako rafinerija stane, može lako da se desi da u kratkom roku stanu i ovi sektori. Takav scenario značio bi i gubitak više od 2,5 milijardi evra godišnje BDP-a, uz smanjenje budžetskih prihoda za više od milijardu evra. Država bi morala da napravi plan B, koji bi obuhvatao najmanje tehničko-pravni okvir koji bi omogućio kontinuitet rada rafinerije i logistike čak i u slučaju promene vlasništva. U suprotnom, uvoz derivata bi vrlo lako mogao da poremeti platni bilans zemlje“, upozorava Radosavljević.
Verujem da će se svi truditi da obezbede snabdevanje gorivom iz uvoza, ali kada se izgubi naftna industrija, neminovno se gubi i deo BDP-a. Ako se ne nađe rešenje, BDP Srbije će se smanjiti za 0,5 do jedan odsto
Ljubo Jurčić
Uz procenu da bi u roku od nekoliko meseci, ako se problem ne reši, gubitak 30.000 do 40.000 radnih mesta bio realan, on ukazuje i na druge teške makroekonomske posledice – povećanje spoljnog deficita, pritisak na dinar, inflaciju i rast nezaposlenosti. Konačno, u slučaju nestašica ne isključuje mogućnost da će samo privilegovani imati pristup derivatima, dok bi obični građani bili uskraćeni, kao i devedesetih godina.
„NIS već godinama zauzima posebno mesto u domaćoj ekonomiji, kako po veličini tako i po značaju. Reč je o kompaniji koja ne samo da obezbeđuje energente, već i puni budžet, zapošljava desetine hiljada ljudi i utiče na fiskalnu i makroekonomsku stabilnost države. NIS stvara oko 2,5 milijardi evra ili oko 3,5 odsto BDP-u Srbije, u državnu kasu uplaćuje više od 1,5 milijardi evra poreza i doprinosa, što čini oko 16 odsto svih prihoda srpskog budžeta. Kompanija direktno zapošljava oko 11.000 ljudi, a još oko 26.000 radnih mesta se kreira u pratećim sektorima i lancu vrednosti. Konačno, procene su da NIS učestvuje sa više od 300 miliona evra u potrošnji kroz dohodak svih zaposlenih, što je gotovo jedan odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji. Zato je uvođenjem sankcija pitanje opstanka NIS-a postalo ne samo poslovno, već i pitanje ekonomske bezbednosti Srbije“, naglašava Radosavljević.
Kakve bi posledice mogle biti može se zaključiti i po tome što je i bez primene sankcija prvu polovinu ove godine NIS završio u minusu većem od 30 miliona evra, dok je u istom periodu 2024. imao neto dobit veću od 45 miliona, a godinu dana ranije profit od 117 miliona evra
On podseća da je novi vlasnik od 2009. u NIS investirao više od tri milijarde evra. Ruski kapital u prethodnom periodu obezbedio je stabilnost i investicije, ali danas predstavlja politički rizik koji polako prerasta u ekonomski problem, kaže sagovornik Radara, uz opasku da je NIS sada za srpsku ekonomiju ono što su nekada bili smederevska železara ili RTB Bor, sistemski centar industrijske gravitacije. Ako bi taj sistem stao, ne bi samo nedostajalo goriva, već bi stao lanac proizvodnje i logistike koji zavisi od dizela, od prevoznika putnika i robe do poljoprivrede, zaključuje Radosavljević.
I pad potrošnje smanjiće priliv u državnu kasu
Na moguće negativne posledice ukazuje i profesor emeritus Ljubo Jurčić, predsednik Društva ekonomista Hrvatske, koji je bio ministar privrede 2003, kada je mađarski MOL kupio hrvatsku naftnu kompaniju INA. Povlačeći paralelu sa NIS-om on navodi da je i INA najveća hrvatska kompanija, koja je sarađivala sa velikim brojem drugih preduzeća i snabdevala niz privatnih benzinskih pumpi.
Druga značajna sličnost je da i INA hrvatskom BDP-u doprinosi sa oko četiri odsto, a da bi se izračunali potencijalni negativni efekti sankcija mora se znati i šta će biti sa dosadašnjim kooperantima i partnerima NIS-a, kakve će posledice po njih imati sankcije.
„Verujem da će se svi truditi da obezbede koliko-toliko normalno snabdevanje gorivom iz uvoza, ali kada se izgubi naftna industrija, neminovno se gubi i deo BDP-a. Ako se ne nađe rešenje, Rafinerija u Pančevu će stati i moja je procena da bi to smanjilo BDP Srbije za 0,5 do jedan odsto“, procenjuje Jurčić.
Osim što će se povećati uvoz naftnih derivata, on smatra da je moguć i pad potrošnje, zbog čega se može očekivati da padnu i prihodi budžeta po osnovu PDV-a i akciza. Uz to, na javne finansije Srbije mogao bi da utiče i pad tražnje, ako dođe do otpuštanja ili smanjivanja plata zaposlenima u NIS-u i firmama koje su sa njim sarađivale. A ako oni budu manje kupovali, biće manje prihoda i za državu. Posledice po budžet možda neće biti tako snažne, ali će ih svakako biti, uveren je Jurčić.
On skreće pažnju da nije zanemarljivo ni to što će sankcije promeniti odnos između uvoza i izvoza. Do sada je, naime, Srbija uvozila uglavnom sirovu naftu, koja se prerađivala u Pančevu, a NIS je godinama bio među vodećim izvoznicima. Samo u prošloj godini u Srbiju se, po osnovu izvoza NIS-a, slilo 445 miliona dolara, a ubuduće će Srbija trošiti milijarde evra za uvoz dizela i benzina.
Pri tome, pojašnjava Jurčić, uvoz na BDP deluje negativno, a izvoz pozitivno, jer se u izvozne proizvode ugrađuje dodata vrednost. Krajnje pojednostavljeno, svaki evro za uvoz sirove nafte mogao se posle njene prerade kroz izvoz pretvoriti u dva evra. Na stranu što su sa uvozom skopčani brojni logistički problemi, da bi se gorivo dovezlo iz drugih zemalja do benzinskih pumpi širom Srbije, a sve to povećava troškove, koje na kraju neko uvek mora da plati. Konačno, sada su mnogo veće šanse da će poslove izgubiti i mnoge firme koje su održavale i modernizovale rafineriju.
Ako NIS stane, to neće biti kraj jedne firme, već početak nove krize u Srbiji
Uz opasku da nikom nije u interesu da sadašnja situacija ni na nebu, ni na zemlji predugo traje, Milan Nedeljković, dekan FEFA, kaže da Srbija neće moći iz uvoza da obezbedi onoliko goriva koliko ga je tržištu isporučivao NIS, pa će se i po tom osnovu smanjiti priliv u budžet. On, ipak, smatra da, bar do kraja ove godine to neće biti preveliki gubitak za državnu kasu i da ne bi trebalo da bude veći od 15 miliona evra. S druge strane, nije isključeno da će mnogi koji žive u pograničnim delovima gorivo kupovati u inostranstvu, a u tom slučaju će Srbija ostati bez PDV-a i akciza. Tim pre što su neki to radili i do sada, jer je gorivo u mnogim susednim zemljama bilo jeftinije nego kod nas. Ako se problem brzo ne reši, svakog meseca biće sve više takvih, pa će samim tim i posledice po javne finansije biti sve veće.
Velika neizvesnost će verovatno za tri ili šest meseci odložiti neke već planirane investicije, jer niko neće da rizikuje, a ako se brzo ne pronađe rešenje, u 2026. može se očekivati veći udar i na platni bilans zemlje
Milan Nedeljković
Nedeljković takođe smatra da bi problemi u kojima se nalazi NIS mogli direktno usporiti rast srpske ekonomije u prvom kvartalu 2026. za oko 0,15 procentnih poena, s tim što su indirektni efekti višestruko veći, jer od snabdevenosti gorivom zavisi praktično cela ekonomija. Uz to, ako se zaustavi Rafinerija u problemu će se naći i Petrohemija, a posledično i mnoga preduzeća hemijske industrije, jer će morati da inpute kupuju u inostranstvu, verovatno po višim cenama, što bi moglo da izazove i rast cena finalnih proizvoda.
Dodatni problem je što će velika neizvesnost verovatno za tri ili šest meseci odložiti neke već planirane investicije, jer niko neće da rizikuje. Konačno, ako se brzo ne pronađe rešenje, naredne godine može se očekivati veći udar i na platni bilans zemlje, zbog pojačanog uvoza goriva, ističe Nedeljković.
Kada se svemu dodaju i nove kvote za izvoz čelika u EU, situacija nije nimalo ružičasta. Tim pre što ionako proizvodnja čelika pada još od 2019, a poslednjih godina železara u Smederevu, u vlasništvu kineske HBIS grupe, posluje sa gubicima.
„Indikativno je, međutim, da u svim evropskim zemljama, počev od Nemačke, preko Francuske i Belgije, do Holandije i Španije, raste proizvodnja čelika. Ako tamo raste proizvodnja, a cena našeg čelika će da poraste, to mi govori da će ga biti teško plasirati na evropsko tržište, a drugo, alternativno zaista ne vidim, jer je ključni problem visoka cena transporta. Još ako ostanemo i bez goriva… Sve u svemu, u 2026. može se očekivati dalji pad proizvodnje čelika“, zaključuje Nedeljković.
Da bi se šteta koliko-toliko smanjila sagovornici Radara savetuju da se problem NIS-a rešava hladne glave. „Jer, ako bi NIS zaista stao, to ne bi bio samo kraj jedne firme. To bi bio i početak nove energetske i ekonomske krize u Srbiji“, kategoričan je Radosavljević. Ako je za utehu, građani su se bar na krize navikli.
