Vlast u Srbiji bila je veoma kreativna u izvlačenju novca na izgradnji brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom, koja još nije završena, iako je puštena u saobraćaj. Uglavnom je osnov za to bio da za sve nabavke i kupovine plaća znatno više od tržišnih cena, da se vrednost radova veštački naduvava ili izmišljaju i potpisuju aneksi i za nepostojeće radove…
Novac je tako izvlačen na veoma različite načine, a neki od njih predmet su postupka koji je pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Radar je na osnovu zvaničnih dokumenata primetio i jednu prilično neobičnu kreativnost vlasti, koja je uspela da spoji automobile i železnicu, a opet izaziva veliku sumnju da je u pitanju još jedan recept za izvlačenje novca. Cilj ove originalne ideje bio je da se uvećaju cene izgradnje tako što bi se deo troškova nazidao neumereno visokim cenama zakupa službenih automobila i kupovinom kancelarijske opreme, pa čak i dva servisa za kafu.
Iz dokumenata u koje je Radar imao uvid vidi se da je kroz Aneks 3.1, koji su 3. februara 2017. potpisali predstavnici Infrastrukture železnice Srbije i ovdašnjeg ogranka ruske firme RDŽ internešnel za izgradnju tunela i vijadukta kod Čortanovaca na pruzi od Stare Pazove do Novog Sada, cena radova na toj deonici uvećana za ukupno 794.344,83 dolara.
„Rekapitulacija“ ili potpuna kapitulacija ekonomske logike
To uvećanje pokriveno je ranijim dogovorom, takozvanom „rekapitulacijom“, kojom je za zakup šest automobila – pet marke dačija daster i jedne škode jeti – predviđen neverovatan iznos od čak 719.383 dolara. Ostatak od 24.916 dolara je pravdan nabavkom kancelarijskog pribora i inventara, uključujući i dva servisa za kafu, a preostalih 50.045 dolara je navodno plaćeno za računarsku opremu, za koju se kasnije ispostavilo da se svodi samo na tri laptopa i jedan desktop računar.
„Velikodušnu“ ponudu ruska firma RDŽ internešnel, vrednu 794.344,83 dolara, dostavila je Infrastrukturi železnice Srbije 8. juna 2016, a tadašnji generalni direktor tog državnog preduzeća Dušan Garibović ju je galantno prihvatio već sutradan
Ponudu sa ovim cenama za korišćenje automobila, kancelarijski inventar i računarsku opremu RDŽ internešnel dostavila je 8. juna 2016. godine, a tadašnji generalni direktor Infrastrukture železnice Dušan Garibović prihvatio ju je već sledećeg dana, 9. juna. Iz dokumenta se vidi da su prva dva automobila preuzeta 5. maja 2017. U Zapisniku o primopredaji automobila, u koji je Radar imao uvid, navodi se da je „bilansna“, zapravo procenjena vrednost ta dva dačija dastera u evidencionim dokumentima bila 11.390 i 11.942 evra.
Lako je, dakle, izračunati da je pet takvih automobila u to vreme moglo da se kupi za nepunih 60.000 evra, a da je Infrastruktura železnice umesto toga najam svakog od tih pet automobila ruskoj firmi plaćala duplo više. Isto važi i za šesti automobil, škodu jeti, jer se cena novog automobila te marke, u zavisnosti od ugrađene opreme, kreće u rasponu od 13.000 do 19.000 evra.
Uprkos tome, rukovodstvo preduzeća u većinskom vlasništvu države Srbije bez mnogo dvoumljenja pristalo je da po 10 puta većoj ceni od 719.383 dolara plati zakup šest automobila ruskoj firmi RDŽ internešnel. Tadašnjem direktoru Infrastrukture železnice Dušanu Gariboviću to, inače, nije jedini prilično čudan poslovni potez. On je bio na čelu preduzeća i kada je iz ugovora, zaključenog sa Kinezima, za deonicu brze pruge od Prokopa u Beogradu do Stare Pazove izbačena planirana rekonstrukcija tunela Bežanijska kosa i Hajdinovog mosta. Upućeni u železničku infrastrukturu tvrde da je zbog toga trebalo smanjiti prvobitno dogovorenu cenu sa Kinezima za 20 do 30 miliona evra, na koliko se procenjuje vrednost radova koji su prvobitno bili planirani, ali se od njih naknadno odustalo i nikada nisu obavljeni.
Da bi ruskoj firmi platila deo uvećanih troškova, Infrastruktura je ugovorila nabavku računarske opreme za 50.045,36 dolara, da bi se kasnije ispostavilo da je toliko novca plaćeno za tri laptopa, jedan desktop računar, jedan štampač i jedan monitor
Nakon što je Aneks 3.1. za izgradnju tunela i vijadukta kod Čortanovaca na pruzi od Stare Pazove do Novog Sada potpisan u februaru 2017, po „rekapitulaciji“ su dogovoreni automobili, kancelarijski inventar i računarska oprema isporučeni u novembru te godine. A u belešci od 1. novembra se precizira da su tom prilikom predata tri laptopa, jedan štampač, jedan desktop računar i jedan monitor. Iz dokumenata se, takođe, vidi da ni šest iznajmljenih automobila zapravo nisu bili vlasništvo ruskog RDŽ internešnela, već jednog od njihovih podizvođača, firma Ingrap omni iz Valjeva.
Nebojša Šurlan ponovo vratio ruski RDŽ u kombinaciju
Kada se činilo da je sve gotovo i da je operacija završena, neposredno pre isporuke ugovorene robe dolazi do promene i u novembru 2017. za direktora Infrastrukture železnice Srbije Vlada je imenovala Miroljuba Jevtića. Novi direktor procenio je da se radi o sumnjivom ugovoru i naložio je stručnim službama preduzeća da provere nabavku spornih automobila i računarske opreme. Nedugo potom, za 5. decembar ugovoren je sastanak sa predstavnicima RDŽ internešnela, na kojem su predstavnici Infrastrukture zahtevali, što se navodi i u zapisniku, u koji je Radar takođe imao uvid, da se isporučena oprema vrati, da se za njenu dogovorenu cenu umanji vrednost Aneksa 3.1. i da ruska firma vrati 15 odsto već plaćenog avansa. Predstavnici RŽD internešnela su se složili sa tim i već narednog dana počelo je vraćanje već preuzete opreme, što je konstatovano i u belešci od 6. decembra 2017.
Ispostavilo se, međutim, kao što to u Srbiji često biva, da ovim nije stavljena tačka, već samo zarez na ovaj slučaj. Dve godine kasnije, u januaru 2020, Vlada Srbije razrešila je Jevtića i za v. d. direktora Infrastrukture železnice postavila Nebojšu Šurlana. Ubrzo nakon što je imenovan novi direktor, Infrastruktura u junu donosi odluku da ponovo preuzme automobile, kancelarijski inventar i računarsku opremu od starih ruskih ortaka, kako bi RDŽ internešnelu, ipak, uplatili dodatnih 794.344,83 dolara. Samo je tom prilikom jedan od šest automobila bio namenjen novom direktoru Šurlanu. Konkretno, njemu je na raspolaganju bila škoda superb, proizvedena početkom te 2020. godine, čiji je registarski broj BG 1951 GO. Osim automobila, Šurlan je dobio na korišćenje i karticu koja glasi na ime RDŽ internešnela, kojom je mogao da plaća gorivo na pumpama još jedne ruske firme, Gasproma.
4.733.000 dolara
morala je 14. marta 2018. Srbija da uplati Ruskoj Federaciji jer nije na vreme iskoristila sav kredit koji je uzela za prugu od Stare Pazove do Novog Sada, a taj ugovor potpisala je Zorana Mihajlović
Šurlan je bio v. d. direktora Infrastrukture do kraja marta prošle godine. Nakon serije tekstova u Radaru i audio-snimka njegovog telefonskog razgovora sa ministrom finansija Sinišom Malim i Milošem Popovićem, šefom kabineta tadašnje premijerke i sadašnje predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, bio je prinuđen da podnese ostavku. Tema njegovih razgovora sa Malim i Popovićem bili su poslovi koji ukazuju na moguću korupciju, zbog čega ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno nazvao „najvećim bednikom“ – ne zbog korupcije, već zato što je javnost čula o čemu su pričali – pa je i Šurlanu postalo jasno da posle toga više nema kud nego da podnese ostavku.
U međuvremenu Šurlan je dospeo na spisak osumnjičenih i za pad nadstrešnice, u postupku koji vodi Tužilaštvo u Novom Sadu, a i Tužilaštvo za organizovani kriminal ga sumnjiči za korupciju prilikom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, ali i tokom izgradnje cele pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.
Ruse častila i Zorana Mihajlović
Vlast je počela darežljive finansijske aranžmane sa Rusima da pravi još dok se planirala izgradnja brze pruge. U tome je učestvovala i Zorana Mihajlović, koja je u svim vladama od 2014. do 2022. bila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a u nekoliko navrata i potpredsednica Vlade. Upravo je Zorana Mihajlović sklapala aranžmane sa Rusima, dok je u javnosti pokušavala da stvori utisak da je zagovornica bržeg napretka Srbije ka Evropskoj uniji. Kao što je posle odlaska sa vlasti kratko vreme glumila disidenta, da bi se brže, bolje, jače ponovo uhvatila u naprednjačko kolo. Nedavno je bila počasna gošća na otvaranju nezavršene pruge od Novog Sada do Subotice, Vučić se rukovao srdačno sa njom i izjavio da joj sve oprašta.
A pre skoro 13 godina, Vlada Srbije je 11. januara 2013. ugovorila kredit od 914 miliona dolara od Ruske Federacije za izgradnju železničke infrastrukture. Od te sume, za deo brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada, koji je poveren ruskom RDŽ internešnelu, bilo je planirano 585 miliona dolara.
Novim protokolom, koji je 30. decembra 2016. potpisala Zorana Mihajlović, produžen je rok za korišćenje tog kredita do kraja 2021, ali su uvedeni kazneni „penali“ od jedan odsto, koje Srbija plaća za deo zajma koji nije povukla i iskoristila. Bio je to poklon za Ruse, a možda i za nekog od domaćih aktera, uključenih u ovaj državni projekat, jer je Srbija po tom osnovu 14. marta 2018. morala Rusiji da uplati 4.733.000 dolara. To je u praksi značilo da za čak pet godina, do 31. decembra 2017. Srbija od odobrene sume nije uspela da iskoristi 473,3 miliona dolara.
Iako je Miroljub Jevtić u decembru 2017. poništio sporni ugovor sa Rusima, sve je na staro vratio njegov naslednik Nebojša Šurlan, a zauzvrat je dobio na korišćenje novu škodu superb i karticu za kupovinu goriva na pumpama Gasproma
Za kašnjenje je pre svega bila odgovorna vlast Srbije. Bilo je planirano da se ekspropriše ukupno 1.521 parcela. Međutim za dve godine vlasti su uspele da eksproprišu samo 33 parcela za novu trasu pruge. Zbog toga su kasnili i radovi, pa je novac od ruskog kredita godinama stajao neiskorišćen. Uostalom, sami Rusi su još u septembru 2017. upozoravali da radovi na deonici od Stare Pazove do Novog Sada kasne 18 meseci, jer vlasti Srbije nisu uradile svoj posao.
Ukoliko su vlast i njima bliski ljudi na čelu državnih preduzeća bili spremni da samo za zakup šest automobila plate skoro deset puta više novca nego da su ta vozila kupili, pitanje je koliko je novca izvučeno iz državne kase tokom izgradnje cele pruge od Beograda do granice sa Mađarskom. Tačne razmere ove, kako je neki nazivaju „pljačke veka“, verovatno će se saznati tek kada aktuelna vlast bude bivša. A do tada bi ukupan ceh mogao još da poraste.
