Godišnja zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija uvek su prilika da se konstatuje u kakvom se stanju svet nalazi. Ali ovog puta, u godini u kojoj se obeležava 80. godišnjica njihovog osnivanja, okupljanje u Njujorku bilo je i prilika da se posveti pažnja stanju same organizacije.
S koje god strane da se gleda, UN su u nevolji. Mada se odgovornost za rusku agresiju na Ukrajinu i rastuće tenzije između Sjedinjenih Država i Kine ne može pripisivati UN, ti procesi jasno ukazuju na jedan fundamentalni problem. Savet bezbednosti – u kome Kina, Rusija i SAD imaju pravo veta – u stanju je permanentne konfrontacije oko jednog ili drugog pitanja, što za posledicu ima da ni ostatak organizacije nije u stanju da ostvari napredak praktično ni na jednom planu.
S koje god strane da se gleda, UN su u nevolji. Savet bezbednosti u stanju je permanentne konfrontacije oko jednog ili drugog pitanja, što za posledicu ima da ni ostatak organizacije nije u stanju da ostvari napredak praktično ni na jednom planu
Uzmimo za primer situaciju na Bliskom istoku, gde su UN tradicionalno imale centralnu ulogu u rešavanju konflikta i mirovnom procesu još od osnivanja Izraela (do čega je došlo na osnovu rezolucije UN). Brojne mirovne misije UN u regionu pomogle su snižavanju tenzija i učinile mnogo na humanitarnom planu, s primarnim ciljem pomaganja palestinskim izbegličkim zajednicama – čime su spašeni bezbrojni životi. I mada UN nisu ostvarile cilj uspostavljanja trajnog mira, svakako su sprečile izbijanje nekih ratova, ili skratile trajanje drugih.
U skorije vreme, međutim, UN u sve većoj meri bivaju potisnute na marginu. Takozvani Kvartet – UN, SAD, Evropska unija i Rusija – sada predstavlja samo davnu uspomenu, a brojne operacije pod okriljem UN izložene su direktnim napadima, primarno izraelskim. Izraelska vlada ne samo da u pitanje dovodi humanitarne aktivnosti UNRWA (Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama), nego sada i delovanje čitave organizacije blokira kad god može.
Pre Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra 2023, UN su imale ključnu ulogu u očuvanju relativne stabilnosti u Gazi. Iako nisu bile u stanju da pomognu prevazilaženju podela među Palestincima, posebno nakon što je Hamas 2006. preuzeo vlast u Gazi, bile su u prilici da pomognu – i u tome uspevale – obezbeđivanjem makar elementarnih uslova za preživljavanje skoro dva miliona stanovnika ove enklave. Ali sada Izrael u pitanje dovodi ili napada bukvalno svaki aspekt aktivnosti UN na ovom planu, što ne bi mogao da za to nema prećutnu američku podršku. Posebno se predsednik Donald Tramp pokazao voljnim da se saglasi s bukvalno svim što ekstremistička vlada premijera Benjamina Netanijahua čini.
U međuvremenu, UN se muče i s organizovanjem efikasnog odgovora na situaciju u Južnom Sudanu, poluneuspeloj državi; te Sudanu, u kome je razorni građanski rat zašao u treću godinu. Još od secesije tadašnje Katange 1962, pa do nedavnih mirovnih operacija u severoistočnom Kongu, centralna Afrika nastavlja da preokupira mirovne snage i posrednike UN.
Kako finansijska situacija UN postaje sve dramatičnija, generalni sekretar Antonio Gutereš upozorava da će zbog toga administrativni aparat organizacije morati da bude skresan za petinu
S kraja na kraj sveta ne manjka kriza koje zahtevaju angažman UN: od Gaze i Sudana do Demokratske Republike Kongo, Haitija, Mjanmara i Avganistana, da se pomenu samo neke. Ali budući da su velike sile fokusirane na međusobne konfrontacije, a Trampova administracija ne samo da im uskraćuje aktivnu podršku nego i finansiranje, perspektive UN deluju sumorno.
SAD obezbeđuju 25 odsto budžeta UN, ali su obustavile uplate. Na njih tradicionalno otpada još veći udeo dobrovoljnog finansiranja humanitarnih operacija, ali je sada prekinut i priliv tih sredstava. Da sve bude gore, Kina, druga po visini izdvajanja za UN, takođe kasni s uplatama.
Kako finansijska situacija UN postaje sve dramatičnija, generalni sekretar Antonio Gutereš upozorava da će zbog toga administrativni aparat organizacije morati da bude skresan za petinu. Raspoloženje među personalom je loše, a takvi su izgledi da stvari krenu nabolje. U septembarskom obraćanju Generalnoj skupštini, Tramp je stavio do znanja da prema UN ne oseća ništa osim prezira. Čini se da njenu jedinu svrhu nalazi u tome da mu nekako pomogne da dobije Nobelovu nagradu za mir. Predstojeća revizija američkih multilateralnih obaveza koju najavljuje Trampova administracija gotovo izvesno će doneti nove loše vesti.
Imaju li UN uopšte budućnost? Potreba za njima velika je kao što je oduvek bila, ali njihova sposobnost da nešto postignu očigledno je svedena na minimum. Nema načina da prežive bez sužavanja opsega svojih ambicija i kapaciteta; na koji način će se do toga stići biće centralno pitanje u narednih nekoliko godina.
Istina je, UN kojima sedište više ne bi bilo u Njujorku bile bi na mnogo načina drugačije. Ali preseljenje bi isto tako moglo da bude jedini način da prežive
Guterešov mandat ističe 2026, a proces izbora njegovog naslednika moraće da uključuje i debatu o tome kako osigurati dugoročni opstanak UN. Jedan prirodan korak bio bi premeštanje njihovog sedišta iz SAD, ne samo zbog uskraćivanja američkih uplata i potrebe da se skrešu troškovi, već i zbog toga što Amerikanci odbijaju da izdaju vize onima koji bi trebalo da prisustvuju zasedanjima UN, kao što je to ove godine bio slučaj s palestinskim vođstvom.
Istina je, UN kojima sedište više ne bi bilo u Njujorku bile bi na mnogo načina drugačije. Ali preseljenje bi isto tako moglo da bude jedini način da prežive. Dag Hamaršeld, drugi po redu generalni sekretar UN, jednom je primetio kako ta organizacija nije kreirana da bi nam podarila Raj, već da bi nas spasila od Pakla. Taj njen zadatak danas je podjednako važan kao što je oduvek bio. Ali da bi stvari ostale iste, sve mora da se promeni.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
