Iako nam nadobudna fraza samoproklamovanog vlastodršca da će „država pobediti“ (ček malo, tek što nije), poslednjih meseci izlazi na nos, uši i pore, ne može se osporiti originalnost režima u toj borbi. Nikada niko nije branio republičku skupštinu špalirom klozeta koje čuvaju plaćenici iz nehigijenskog naselja, niti je (valjda u nedostatku klozeta) angažovao sva privatna obezbeđenja koja postoje u zemlji da bi zaštitio „državu“ u lokalnim parlamentima. A takav „državnički“ izbor dovodi i do antologijskih scena, poput one koju smo videli pred početak sednice Skupštine opštine Zaječar, kada je opozicioni odbornik pokušao da uđe u salu i da nabildovanim momcima objasni da mu je tu radno mesto, a pripadnik privatnog obezbeđenja ga je sprečio uz reči: „Boli me k… što si ti odbornik.“
To što u zakonu piše da je „lokalna samouprava pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima“ (dakle i građana koji su glasali za opoziciju) sigurno ne dopire do svesti zaposleniku T&M Group Solutions, čiji je vlasnik nekadašnji rukometaš Dane Šijan koji je sve svoje fizičke i moralne resurse stavio u službu SNS-a, pa je čak dovozio fantomske birače iz Republike Srpske i isporučivao ih u „Arenu“. Ali, što je mnogo opasnije, ne dopire ni do svesti vrha vlasti (ili dopire ali ih takođe muči isti bol kao i pripadnika obezbeđenja), koja za probir podobnih i nepodobnih odbornika angažuje i „narodnu“ miliciju. To nas dovodi do scene u kojoj je načelnik Policijske uprave Zaječara sprečavao narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćutu da uđe u zgradu opštine uz reči da to radi kako bi „branio ustavni poredak“.
Imajući u vidu da na osnovu sudske odluke nijednom odborniku u Zaječaru nije verifikovan mandat, postavlja se pitanje ko je u nedostatku ikakve vlasti imao prava da pozove policiju i privatno obezbeđenje za potrebe SNS-a? I ko je to platio?
Kada smo prihvatili svoje političke uloge prihvatili smo da govorimo u tuđe ime, ali nismo prihvatili da u tuđe ime dobijamo batine, da se bijemo ili da gutamo suzavac. Nama je to nametnuto i od nas se to očekuje, ali naše uloge stvarno to ne podrazumevaju
Predrag Voštinić
„Niko nema pravo zato što niko nema funkciju. To je suština priče. Dakle, niti je predsednik skupštine predsednik skupštine, niti je sekretar sekretar, niti je gradonačelnik gradonačelnik. Sve je urađeno mimo zakona. A ko je to platio? E, to je ono čime ćemo se baviti u nekom narednom periodu. Taj Stefan Zankov koji se lažno predstavlja kao predsednik skupštine je i za sednicu pre ove angažovao obezbeđenje. Hoće li on lično da ga plati, s obzirom na to da niko ne treba da snosi tu vrstu troškova, a ponajmanje građani Zaječara? Što se policije tiče, kada sam razgovarala sa načelnikom upravo u vezi s lomljavom inventara, batina i tuče u skupštinskoj sali, pa čak i napada obezbeđenja na odbornika koji je samo uzeo papirić i pošao ka kutiji da glasa, on mi je rekao da mogu da intervenišu samo po pozivu predsednika skupštine. Poenta tog odgovora je da kada se dogodi tuča između dvoje supružnika i muž istuče ženu, žena treba da pita muža da li sme da pozove policiju. To je otprilike ta analogija kako nam je on to pojasnio“, kaže Dragana Rašić, nositeljka liste „Promena u koju verujemo“ na izborima u Zaječaru.
Davljenje odbornika u funkciji dijaloga
Pre bi se reklo da policiji nije bitno da li ih zove neko ko ima odgovarajuću funkciju, već odgovarajuću partijsku knjižicu. Možda se u nekoj njihovoj ad hoc osnovanoj policijskoj školici i predaje da je u Srbiji jednopartijski politički sistem, ali zvanično Ustav još uvek nije promenjen, tako da načelnik i pripadnici njegovih kordona teško da rade posao za koji ih građani plaćaju. I to ne samo u Zaječaru već i u gotovo svim lokalnim samoupravama u kojima je postalo nemoguće održati sednicu po volji režima bez plaćenih batinaša i represije policije.
Nova realnost u kojoj se „pobeda države“ meri nasilnom amputacijom iz javnog života svih koji nisu poltroni režima je otpočela u Beogradu na martovskom zasedanju gradskog parlamenta. Tada je privatno obezbeđenje Atlas security tuklo isključivo građane okupljene ispred zgrade, na javnom prostoru nad kojim privatni batinaši nemaju nadležnost, a policija je hapsila narod a ne korisnike pesnica i biber spreja. Samo dva meseca kasnije je taj vid represije konkretizovan, pa je u Skupštini opštine Kraljevo privatno obezbeđenje Gard security system 036 napalo opozicione odbornike u samoj sali pod izgovorom da nakon dve opomene imaju pravo da fizički odstrane sa govornice Vladana Slavkovića, odbornika Lokalnog fronta. Tada smo prvi put imali priliku da u živom programu vidimo davljenje odbornika, ali i obaranje na pod odbornice Lokalnog fronta Jelene Tošić, kojoj je polomljena ruka. I gle čuda – u pritvoru se našao Slavković a ne napadači, koji je tada izjavio da su „suspendovani Ustav i država“ jer je vlast odabrala da uz pomoć sile i policije iz skupštinske sale izbaci slobodnu volju građana. Takođe i da je pravni institut povrede dostojanstva skupštine jedan od mnogih koji je u Srbiji ukinut. A kada je već sve to ukinuto, što se „država“ ne bi razmahala još jače, pa su slične scene u kratkom roku ponovljene i u Zaječaru, Čačku, Žagubici i Kruševcu.
Upalili smo alarm celoj Srbiji da pošaljemo poruku ljudima da nije pitanje samo Zaječara i da to nije samo lokalna tema, već tema za sve nas i za ljude u pravosuđu koji imaju zadatak da odbrane svoju profesionalnost i svoju nezavisnost. To je ključ
Dragana Rašić
To otvara pitanje – a u kakvoj mi to državi živimo kada ne postoji nijedna institucija koja će predstavnicima građana obezbediti da rade svoj posao ili ih bar fizički zaštititi?
„Ovo nije borba koju mogu preuzeti predstavnici u parlamentima, već borba u kojoj i izabrani i oni koji su ih birali moraju da se osete isto – ugroženo i sa obavezom da nađu novu metodu borbe. Kada smo prihvatili svoje političke uloge prihvatili smo da govorimo u tuđe ime, ali nismo prihvatili da u tuđe ime dobijamo batine, da se bijemo ili da gutamo suzavac. Nama je to nametnuto i od nas se to očekuje, ali naše uloge stvarno to ne podrazumevaju. Konflikt koji živimo u lokalnom parlamentu i nivo frustracije koji doživljavamo uvek kada se pojavimo tamo, kroz civilizaciju se rešavao samo na dva načina: ili iscrpnom debatom ili fizičkim sukobom. A pošto ni jedno ni drugo nije moguće sprovesti, mi smo očajni isto ko i ostali građani koji se ne nalaze na funkcijama. Zato moramo da kažemo ljudima koji su nas birali – ovo ne radi, moraćemo na drugi način, i da im predstavimo taj drugi način jer je to naša obaveza. S obzirom na izostanak pravnog sistema i reagovanja države na kriminal i nasilje, pobuna mora da postoji kao vid samoodbrane“, kaže Predrag Voštinić, jedan od osnivača Lokalnog fronta.
Do koje mere je postojanje lokalnih skupština obesmišljeno prošle nedelje smo imali priliku da vidimo na dva sasvim različita primera. U Valjevu su odbornici opozicione koalicije „Ujedinjeno Valjevo može – sVAnuće“ zatražili raspravu o izveštaju komandanta Štaba za vanredne situacije o posledicama nevremena, o političkoj odgovornosti gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića zbog batinanja građana tokom protesta i o predlogu za smenu načelnika Policijske uprave Valjevo, Vlade Jerinića. S obzirom na to da vlast nije bila zainteresovana ni za jednu od pomenutih tačaka a opozicija nije bila zainteresovana za predloženi dnevni red, predsednik Skupštine je pozvao privatno obezbeđenje, sakrio se na drugi kraj sale i počeo da vodi sednicu ne brojeći glasove „za“ i „protiv“, već su, kako je to objasnio odbornik Ivan Mandić „po principu protočnog bojlera, izglasali sve tačke dnevnog reda“. Nakon incidenta između odbornika vlasti i opozicije, sednica je ipak prekinuta.
Vučić je na pitanje o Zaječaru odgovorio da nema pojma, onda se glasno upitao da li je opozicija nešto sprečila i zadovoljno sam sebi odgovorio – nisam ni mislio da jeste.
Međutim, sednica u Zaječaru nije prekinuta sve dok SNS nije nelegalno prigrabio vlast. Iako je Viši sud u Zaječaru, posle žalbe opozicije, doneo odluku o poništavanju konstitutivne sednice, odbornici vladajuće stranke su uz pomoć plaćene sile ipak verifikovali mandate i izabrali gradske organe. Nisu im smetale ni dimne bombe, ni nedostatak kvoruma (ko je tu – dobrodošao, a da li ih je dovoljno – ko će brojati u tim uslovima), a novoizabrani gradonačelnik Vladimir Videnović je smatrao da je sve to legalno jer je urađeno na preporuku ministarke Snežane Paunović koja je nadležna za kontrolu rada državne uprave.
Ministarka jača od pravosuđa
„Mišljenje jedne ministarke SNS tumače kao važnije i bitnije nego cele jedne grane vlasti. Oni su na taj način poništili sudsku vlast i to je moment u kome svi mi građani Srbije treba da stanemo i da se zapitamo da li država uopšte postoji nakon ovoga ili su je apsolutno i trajno srušili baš u Zaječaru i baš na ovakvom egzaktnom primeru kršenja zakona. U ovom trenutku smo upalili alarm celoj Srbiji sa namerom da pošaljemo poruku ljudima da to nije pitanje samo Zaječara i da to nije samo lokalna tema, već tema za sve nas i tema za ljude u pravosuđu koji imaju zadatak da odbrane svoju profesionalnost i svoju nezavisnost. To je ključ“, kaže Rašić i dodaje da su upravo završili žalbu koja će biti predata Višem sudu.
Konflikt koji živimo u lokalnom parlamentu i nivo frustracije koji doživljavamo kroz civilizaciju rešavao se samo na dva načina: ili iscrpnom debatom ili fizičkim sukobom. A pošto ni jedno ni drugo nije moguće sprovesti, mi smo očajni
Predrag Voštinić
I dok se sve to dešavalo, Aleksandar Vučić je UN ponudio da Srbija bude mesto na kom će se voditi dijalog i rešavati međunarodni konflikti. A onda je sišao sa govornice na kojoj ga baš i nisu slušali i obratio se svojim medijima koje plaća da ga slušaju, pa je na pitanje o Zaječaru odgovorio da nema pojma, onda se glasno upitao da li je opozicija nešto sprečila i zadovoljno sam sebi odgovorio – nisam ni mislio da jeste. Šteta što ga niko od prisutnih nije upitao da li tako zamišlja dijalog koji nudi.
„Vučić nikada, nijednom svojom izjavom nije komunicirao ni sa vama kao medijima, ni sa mnom kao sa predstavnikom građana. On komunicira isključivo sa svojim biračkim telom i dijalog koji je obećao je slika u albumu koju će gledati njegovo biračko telo i reći – vidi šta im je ponudio. Da je ikada hteo bilo kakvu komunikaciju, ona bi bila daleko ranije uspostavljena i bila bi, ako ne fer, onda bar normalna. Ovo što sada nudi je predstava koju Ipsos treba da izmeri u svojim istraživanjima i da u skladu sa tim odredi kada će biti datum novih izbora“, kaže Voštinić.
Ako pre nego što Ipsos izmeri ne ukine izbore.
