Treći n.
…Sutradan je Marija bila više uznemirena nego prethodnog dana. Često je hvatala sebe kako želi da je Josif opet obgrli svojim snažnim rukama i da je ljubi. A sanjarila je kako mu se predaje ljubeći se s njim. I, tako će i biti. Kada je Marija stigla, čekala ju je fotelja za princezu okićena zelenim lišćem i ponekim cvetom kakve je Josif našao u blizini. Marija se nasmejala, no i pocrvenela od radosti i stida. Osetila je da ju je osvojio. Da je tog trena pošao prema njoj da je zagrli, potpuno bi mu se predala. Mogao bi da je podigne sa zemlje kao juče, pa da je spusti u princezinu…
Drugi n.
i lepo uradio, namestio je stolicu-fotelju na najpogodnije mesto i pritom probao da i sam prvo sedne da bi bio siguran u izdržljivost svoga dela. Poželeo je da napravi naslone za ruke, što će uraditi tek kada mu sutradan bude tražila Marija. Da ne bi neko drugi seo na fotelju njegove princeze Marije, kada je završio posao toga dana, sakrio ju je među tovarom pruća koji još nije obradio. Produžio je dalje da radi povremeno pevajući čas vesele, čas pobožne pesme. Na kraju dana zadovoljno je primetio da je uradio sve što je planirao iako mu je za pravljene fotelje bilo potrebno dosta…
Nastavak
…a ja ću da ti donesem ručak i sutra i prekosutra.“ On obeća. Marija je krenula raspoložena.
Kada je ostao sam, počeo je da odabira tanje pruće i da plete oko dva deblja drveta za naslon stolice-fotelje koju će isplesti za Mariju do sutra. Potom je ispleo sedište od tri deblja pruta pa ga je postavio na tri horizontalna držača stolice, i tako napravio mesto gde će sutra Marija da sedne, na lišće paprati i trave koje je Josif pokupio oko obližnjeg izvorišta. To je Josif radio sa takvim elanom i uživanjem kao što samo osećanje ljubavi može da pruži. Zadovoljan što je sve to tako brzo
Ako me napadaš ovako kao danas, i neću više da dolazim.“ „Dobro, ama ne možeš da mi zabraniš da te volim.“ „Da me voliš, ne bi me napao.“ „Već ti rekoh neće da se ponovi, samo ti dolazi da mogu da te gledam. Eto, dođi sutra i sedi podaleko od mene. Eno, sedi tamo“, pa pokaza na mali ravan prostor. „Napraviću ti stolicu, ma kakvi, isplešću ti stolicu sa naslonom kao za princezu. Ma, ti si lepša od bilo koje princeze.“ Marija je još uvek držala korpu sa prekrštenim rukama i uživala u izlivu ljubavi kojim ju je Josif obasipao, pa reče: „Budi samo dobar prema meni, a ja ću da ti donesem ručak i…
Bilo bi normalno za nenormalne da Vučići daju od naših para još koliko miliona evra traži Sveta Gora za da relikviju, Pojas Svete Bogorodice, na dan Izbora, a biće ih dva: za Skupštinu i Vladara-Okupatora, Psihopata opaše taj Pojas, a da ga prate kamere njegovih televizija za idiote u direktnom prenosu, uz pratnju njegovog brata od tetke Porfirija, vlasnika SPC, sa kandilom u ruke da ga nebi uročila Opozicija.
Mogla je da ubije samo Manojlovića koji se je pentrao na merdevine da se pravi pametan, umesto da sačeka stručna lica da to reše.
Predivna, ravna, zelena livada. Na jednom bivšem njenom delu kranovi, pesak, kamioni. Gradi se još jedan stadion. Imaće „čak“ za 0,5% mesta više od Zvezdine Marakane.
Dve Srbije
Ovih dana imali smo priliku da vidimo slike dve Srbije. Jedne, gde su neki ljudi satima čekali da celivaju crkvenu relikviju a druge, gde su se neki drugi ljudi angažovali da oslobode ptičice zarobljene ogromnim političkim bilbordom.
U svemu tome bilo je i mnogo simbolike. Jedna Srbija predstavlja zatucanu masu, sklonu idolopoklonstvu i podaništvu. Ona druga, želi da se reši okova prošlosti i odbaci sve ono što ograničava njenu slobodu.
Skidanje tog bilborda je možda najava onoga što će uskoro da se desi. Jer, ova zemlja je zarobljena baš kao što su to bile i male bele čiope!
Njemu bi najviše odgovaralo da budući predsednik države (tzv. fikus) bude biran u parlamentu (a da „on“ tamo već uveliko sedi kao doživotni premijer).
Tadića je pobedila klasična izdaja. Na uzorku Pančeva je lako dokazivo, ali kako optužiti potonje vođe opozicionih partija kada su imali ozbiljnu zaštitu ?
Ponekad pomislim da je njemu samom bilo dosta, kamoli drugima, zašto bi se majali kad s njegove strane nije bilo otpora ni odbrane, a vlast ne bila vlast da skače sebi u usta.
Вучи-ћи-ћи, сигурно губи изборе. Што дуже чека, тај губитак ће бити већи. Јер ће излазност бити 100%. Он се једноставно смучио народу. Тој гадљивости у народу је он сам највише допринео. Дружећи се са криминалцима и убицама које је напрасно помиловавао кад год су извршили кривично дело или пребијали младост Србије. Но, видели смо прекјуче да су његовом летећем Ћациленду, Црногорци посекли крила и вратили их тамо одакле су измилели. Он је свестан да му је једина шанса да се некако дочепа до фотеље Председника владе. Но страхује да је стање у Србији исто као пре преврата 1903.г, време мржње.
Кад кажем време мржње исто је било као и око 1903. и данас. Кад је народ омрзео владаре до те мере да им је пожелео смрт. Драга Машин (Лујевица) е тада манипулисала са српским народом и самим двором, глуматајући да је у другом стању. Да је Престолонаследник на путу. Данас исто ради Муфљуз са својим највернијим полтронима-Брнабићком, Малим, Глишићем, Гашићем,…да Србија има златну будућност. Док је истина сасвим другачија, Србија је без будућности. Упала је у црну рупу и све дубље упада у вртлог безнађа…П.С. Напомињем да не оправдавам свирепо убиство Краљевског пара 1903. Могло је другачије.
Sve vi znate
Kako će tačno da izazovu osećaj bespomoćnosti kod građana, samo me to zanima!
Vrlo jednostavno: kontinuiranim bezakonjem i represijom građana bez reperkusije!
Malo ljudi primećuje da se na ovim banerima “Srbija pobeđuje” nalazi šara okvira predsedničke zvanične državne zastave, a na mnogima se nalazi i zvanični državni grb!
I to je zloupotreba, ali ako ga skineš ideš u policiju, i ako se “ne zna” ko ih je postavio!?!?
U vreme ovakve tenzije i opste pobune to sto ste nabrojali je samo motivacija. Ali casa je polupuna ili poluprazna, zavisi od onog ko gleda.
Treći n.
…Sutradan je Marija bila više uznemirena nego prethodnog dana. Često je hvatala sebe kako želi da je Josif opet obgrli svojim snažnim rukama i da je ljubi. A sanjarila je kako mu se predaje ljubeći se s njim. I, tako će i biti. Kada je Marija stigla, čekala ju je fotelja za princezu okićena zelenim lišćem i ponekim cvetom kakve je Josif našao u blizini. Marija se nasmejala, no i pocrvenela od radosti i stida. Osetila je da ju je osvojio. Da je tog trena pošao prema njoj da je zagrli, potpuno bi mu se predala. Mogao bi da je podigne sa zemlje kao juče, pa da je spusti u princezinu…
Drugi n.
i lepo uradio, namestio je stolicu-fotelju na najpogodnije mesto i pritom probao da i sam prvo sedne da bi bio siguran u izdržljivost svoga dela. Poželeo je da napravi naslone za ruke, što će uraditi tek kada mu sutradan bude tražila Marija. Da ne bi neko drugi seo na fotelju njegove princeze Marije, kada je završio posao toga dana, sakrio ju je među tovarom pruća koji još nije obradio. Produžio je dalje da radi povremeno pevajući čas vesele, čas pobožne pesme. Na kraju dana zadovoljno je primetio da je uradio sve što je planirao iako mu je za pravljene fotelje bilo potrebno dosta…
Nastavak
…a ja ću da ti donesem ručak i sutra i prekosutra.“ On obeća. Marija je krenula raspoložena.
Kada je ostao sam, počeo je da odabira tanje pruće i da plete oko dva deblja drveta za naslon stolice-fotelje koju će isplesti za Mariju do sutra. Potom je ispleo sedište od tri deblja pruta pa ga je postavio na tri horizontalna držača stolice, i tako napravio mesto gde će sutra Marija da sedne, na lišće paprati i trave koje je Josif pokupio oko obližnjeg izvorišta. To je Josif radio sa takvim elanom i uživanjem kao što samo osećanje ljubavi može da pruži. Zadovoljan što je sve to tako brzo
Ako me napadaš ovako kao danas, i neću više da dolazim.“ „Dobro, ama ne možeš da mi zabraniš da te volim.“ „Da me voliš, ne bi me napao.“ „Već ti rekoh neće da se ponovi, samo ti dolazi da mogu da te gledam. Eto, dođi sutra i sedi podaleko od mene. Eno, sedi tamo“, pa pokaza na mali ravan prostor. „Napraviću ti stolicu, ma kakvi, isplešću ti stolicu sa naslonom kao za princezu. Ma, ti si lepša od bilo koje princeze.“ Marija je još uvek držala korpu sa prekrštenim rukama i uživala u izlivu ljubavi kojim ju je Josif obasipao, pa reče: „Budi samo dobar prema meni, a ja ću da ti donesem ručak i…
Bilo bi normalno za nenormalne da Vučići daju od naših para još koliko miliona evra traži Sveta Gora za da relikviju, Pojas Svete Bogorodice, na dan Izbora, a biće ih dva: za Skupštinu i Vladara-Okupatora, Psihopata opaše taj Pojas, a da ga prate kamere njegovih televizija za idiote u direktnom prenosu, uz pratnju njegovog brata od tetke Porfirija, vlasnika SPC, sa kandilom u ruke da ga nebi uročila Opozicija.
Mogla je da ubije samo Manojlovića koji se je pentrao na merdevine da se pravi pametan, umesto da sačeka stručna lica da to reše.
Predivna, ravna, zelena livada. Na jednom bivšem njenom delu kranovi, pesak, kamioni. Gradi se još jedan stadion. Imaće „čak“ za 0,5% mesta više od Zvezdine Marakane.
Dve Srbije
Ovih dana imali smo priliku da vidimo slike dve Srbije. Jedne, gde su neki ljudi satima čekali da celivaju crkvenu relikviju a druge, gde su se neki drugi ljudi angažovali da oslobode ptičice zarobljene ogromnim političkim bilbordom.
U svemu tome bilo je i mnogo simbolike. Jedna Srbija predstavlja zatucanu masu, sklonu idolopoklonstvu i podaništvu. Ona druga, želi da se reši okova prošlosti i odbaci sve ono što ograničava njenu slobodu.
Skidanje tog bilborda je možda najava onoga što će uskoro da se desi. Jer, ova zemlja je zarobljena baš kao što su to bile i male bele čiope!
Njemu bi najviše odgovaralo da budući predsednik države (tzv. fikus) bude biran u parlamentu (a da „on“ tamo već uveliko sedi kao doživotni premijer).
Tadića je pobedila klasična izdaja. Na uzorku Pančeva je lako dokazivo, ali kako optužiti potonje vođe opozicionih partija kada su imali ozbiljnu zaštitu ?
Ponekad pomislim da je njemu samom bilo dosta, kamoli drugima, zašto bi se majali kad s njegove strane nije bilo otpora ni odbrane, a vlast ne bila vlast da skače sebi u usta.
Вучи-ћи-ћи, сигурно губи изборе. Што дуже чека, тај губитак ће бити већи. Јер ће излазност бити 100%. Он се једноставно смучио народу. Тој гадљивости у народу је он сам највише допринео. Дружећи се са криминалцима и убицама које је напрасно помиловавао кад год су извршили кривично дело или пребијали младост Србије. Но, видели смо прекјуче да су његовом летећем Ћациленду, Црногорци посекли крила и вратили их тамо одакле су измилели. Он је свестан да му је једина шанса да се некако дочепа до фотеље Председника владе. Но страхује да је стање у Србији исто као пре преврата 1903.г, време мржње.
Кад кажем време мржње исто је било као и око 1903. и данас. Кад је народ омрзео владаре до те мере да им је пожелео смрт. Драга Машин (Лујевица) е тада манипулисала са српским народом и самим двором, глуматајући да је у другом стању. Да је Престолонаследник на путу. Данас исто ради Муфљуз са својим највернијим полтронима-Брнабићком, Малим, Глишићем, Гашићем,…да Србија има златну будућност. Док је истина сасвим другачија, Србија је без будућности. Упала је у црну рупу и све дубље упада у вртлог безнађа…П.С. Напомињем да не оправдавам свирепо убиство Краљевског пара 1903. Могло је другачије.
Sve vi znate
Kako će tačno da izazovu osećaj bespomoćnosti kod građana, samo me to zanima!
Vrlo jednostavno: kontinuiranim bezakonjem i represijom građana bez reperkusije!
Malo ljudi primećuje da se na ovim banerima “Srbija pobeđuje” nalazi šara okvira predsedničke zvanične državne zastave, a na mnogima se nalazi i zvanični državni grb!
I to je zloupotreba, ali ako ga skineš ideš u policiju, i ako se “ne zna” ko ih je postavio!?!?
U vreme ovakve tenzije i opste pobune to sto ste nabrojali je samo motivacija. Ali casa je polupuna ili poluprazna, zavisi od onog ko gleda.