Portal Telegraf je 8. septembra 2025. godine, objavio saopštenje JP „Srbijavode“ pod naslovom „Ovo je prava istina o brani Svračkovo“, koje predstavlja reakciju na tekst „Korupcija ubija i reke“ objavljenom na portalu Radar.
U svom saopštenju, „Srbijavode“ tvrde da je izgradnja brane Svračkovo „prva zelena akumulacija“ i „zalog za budućnost“. Takva tvrdnja je, u najmanju ruku, neutemeljena i netačna. Činjenice jasno pokazuju suprotno.
Akumulacije naime, po pravilu efektivno traju oko pola veka zbog neizbežnog procesa zamuljavanja i gubitka kapaciteta. Dakle, nije reč o rešenju za decu i unuke, već o privremenom projektu sa trajnim posledicama po Prirodu i društvo. Nazivati to „zalaganjem za buduće generacije“ je u najmanju ruku netačno
Pozivanje na branu Svračkovo kao „siguran izvor vodosnabdevanja budućih generacija u eri klimatske katastrofe“krajnje je amatersko, neodgovorno i neutemeljeno. Osnovne karakterisitike klimatskih promena su sve veće i učestalije suše i opadajući vodostaji (Srbija spada u region posebno pogođen klimatskim promenama). Imajući u vidu da se Srbija zagreva brže nego ostatak Planete, problemi sa sušama i opadajućim vodostajem će biti samo još daleko drastičniji.
Bez zdrave i očuvane Prirode, nemoguća je odbrana od katastrofalnih posledica koje sve ekstremnija klima donosi životu na našoj Planeti.
U takvim okolnostima uz ubistvo jednog od najčistijih rečnih ekosistema Srbije, ovaj projekatne može da garantuje ni stabilnu vodu, ni zaštitu od klimatskih ekstremnih pojava. Naprotiv!
Netačne tvrdnje Srbijavode
Takva tvrdnja Srbijavode nije samo netačna – već prikriva stvarni rizik za Prirodu i zajednicu i predstavlja nesmotren pokušaj da se neodrživ projekat predstavi kao „zalog za budućnost“.
Prema analizi Državne revizorske institucije, još iz 2018. godine, u Srbiji se svake godine izgubi više od trećine vode koja se distribuira za piće zbog dotrajalih i neodržavanih cevi. To je jedan od važnih razloga krize vodosnabdevanja. Gradnja nove brane, bez rešavanja tih gubitaka, znači da će se i voda iz Rzava – najčistija voda koju Srbija ima – gubiti u istim cevima. To je kontraproduktivno i štetno razmišljanje, sa dalekosežnim negativnim posledicama.
Priroda u dolini Rzava predstavlja jedan od poslednjih netaknutih ekosistema u Srbiji, stanište brojnih zaštićenih i ugroženih vrsta – od riba i vodenih insekata do ptica i biljaka specifičnih za čistovodne reke.
Brana Svračkovo će trajno promeniti hidrologiju reke, smanjiti protok, povećati sedimentaciju i promeniti temperaturu vode, što će dovesti do ozbiljne degradacije staništa i nepovratnog gubitka biodiverziteta.
Izgradnjom brane narušava se ravnoteža ekosistema
Ovim projektom biće narušena prirodna ravnoteža koja vekovima održava otpornost ekosistema na klimatske ekstreme. Ne radi se samo o zaštićenim vrstama – u opasnosti su i one lokalne vrste koje nisu formalno zaštićene, ali imaju svoje pravo na zivot i ključne su za funkcionisanje čitavog ekosistema, čistoću vode, plodnost zemljišta i stabilnost biološke zajednice i koje iznad svega imaju urođeno neotuđivo pravo na život, postojanje i prirodnu obnovu koje im ova brana oduzima.
Uništavanje ovog ekosistema nije samo ekološka greška – to je direktna pretnja SVIM živim zajednicama koje zavise od zdravlja Reke i njenih vodotokova. Upravo suprotno tvrdnjama “Srbijavoda” – brana “Svračkovo” je projekat koji će imati negativne posledice za generacije koje dolaze.
Izgradnjom brane se narušava ravnoteža prirodnog ekosistema kao što je Rzav što je u suprotnosti sa članom 2, stav 1. tacka 3. koji kao cilj Zakona o zaštiti Prirode propisuje održivo korišćenje i/ili upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeđivanje njihove funkcije uz očuvanje prirodnih vrednosti i ravnoteže prirodnih ekosistema;”
Pravo na život
Reka takođe kao živo biće, ima svoja urođena prava na život, kao i p𝗿𝗮𝘃𝗼 𝗱𝗮 𝘀𝗹𝗼𝗯𝗼𝗱𝗻𝗼 𝘁𝗲č𝗲, pravo na obavljanje osnovnih funkcija unutar svog ekosistema, pravo da ne bude zagađena, pravo da se u nju ulivaju i da se iz nje teku održivi izvori vode, pravo na prirodnu biološku raznovrsnost, pravo na prirodnu regeneraciju i obnovu..
𝗕𝗿𝗮𝗻𝗲 𝘀𝘂 𝘂 𝗱𝗶𝗿𝗲𝗸𝘁𝗻𝗼𝗺 𝘀𝘂𝗸𝗼𝗯𝘂 𝘀𝗮 𝗼𝘃𝗶𝗺 𝗽𝗿𝗮𝘃𝗶𝗺𝗮 𝗿𝗲𝗸𝗮 i cele njene zajednice.
Da li je iko pitao reku i rečnu zajednicu da li su oni za ovaj destruktivni projekat?
A znamo šta bi nam reka rekla!
U međuvremenu je Ministarstvo za zaštitu životne sredine u obaveštenju još od 14.11.2022. godine navelo da je u toku postupak zaštite Velikog Rzava, i to tako sto je na dužini toka Velikog Rzava od 66,6 km, predlozena zastita od 50,7 km2 predmetne reke.
U istom obaveštenju takodje se navodi da su neposrednoj okolini već evidentirana dva ekološki značajna područja – „Mali Rzav“ (br. 64) i „Mučanj“ (br. 65), uvrštena u Prilog 1 Uredbe o ekološkoj mreži („Sl. glasnik RS”, br. 102/2010).
Ovaj predlog parcijalne zaštite je i biološki i ekološki i pravno nelogičan.
Prema članu 2 Uredbe, ekološku mrežu ne čine samo izdvojene tačke na mapi, već ekološki značajna područja povezana ekološkim koridorima, kao i zaštitne zone čija je uloga da spreče prekid ili oštećenje njihove funkcije. Član 3. stav 7. Uredbe propisuje da ekološki značajna područja obuhvataju prostorne celine na kojima se nalaze staništa strogo zaštićenih vrsta i tipovi staništa od posebnog značaja za očuvanje.
Upravo je na toku Rzava potvrđeno prisustvo mnoštva strogo zaštićenih vrsta, između ostalih nabrajamo, samo razumevanja radi, neke od njih: mrežasta glavočica (Cottus gobio), rak kamenjar (Austropotamobius torrentium) i beli lešinar (Gyps fulvus)… Ako se zna da ove vrste naseljavaju deo Velikog Rzava, nema pravne ni biološke logike da se pretpostavi da i u nastavku istog vodotoka od 15,9 km ove i ostale vrste ne postoje, odnosno da bi taj deo toka mogao ostati van režima zaštite, te ostaje nejasno kako se planira zaštita samo dela toka reke.
Polazeći od člana 39. stav 5. Zakona o zaštiti prirode https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/36/9/reg, kojim se zabranjuju radovi i aktivnosti koji mogu dovesti do narušavanja funkcije ekološke mreže i ekoloških koridora, jasno proizlazi da bi svako isključivanje delova Rzava iz režima zaštite faktički značilo prekid kontinuiteta između dva već evidentirana ekološki značajna područja – Mali Rzav (br. 64) i Mučanj (br. 65).
U tom kontekstu, planirana izgradnja brane „Svračkovo“ posebno je problematična jer bi upravo na tom mestu došlo do fizičkog presecanja ekološkog koridora i trajnog narušavanja povezanosti staništa. Time bi se onemogućila prirodna migracija i opstanak strogo zaštićenih vrsta, što je u direktnoj suprotnosti sa ciljem ekološke mreže – da čini povezanu i funkcionalnu celinu za očuvanje biodiverziteta.
Brana ne ugrožava samo Prirodu, već dodatno i lokalnu zajednicu i kulturnu baštinu.
Na šteti I poljoprivreda
Akumulacija će promeniti mikroklimu u malinarskom kraju, smanjujući sunčevu insolaciju, povećavajući vlažnost i menjajući temperaturne režime1, što direktno preti prinosima malina – osnovnog izvora prihoda za mnoge porodice. Istovremeno, brana se nalazi na svega 10 km od crkve Svetog Ahilija iz 13. veka, čije freske i struktura mogu biti osetljive na promene vlažnosti i temperaturne fluktuacije izazvane velikim jezerom. Složena geološka građa terena, prisustvo klizišta i opasnost od poplavnog talasa u slučaju havarije brane čine ceo projekat visokorizičnim po bezbednost ljudi i infrastrukturu nizvodno. Shodno navodima stručnjaka, ovim se gubi svaki argument da je reč o sigurnom ili održivom rešenju.
Konačno, šta će ostati od reke ispod brane, kada joj se oduzme prirodan tok i puls? Nestanak stalnog protoka znači isušivanje korita tokom dela godine, promenu biljnog i životinjskog sveta, a time i kraj za vekovima poznate plaže — srce letnjih dana naše male čaršije, mesto okupljanja, detinjstva, identiteta.
Jer Reka nikad pa ni ovde nije samo voda — ona je simbol, duša mesta, živa veza ljudi i Prirode.
I kada ona nestane, više ne nestaje samo pejzaž — nestaje dom za nebrojena bića, nestaje smisao.
Pozivanje na činjenicu da je zapravo reč o planu još iz bivše SFRJ, iz sedamdesetih godina prošlog veka, ne samo da nije opravdanje – već je ozbiljan razlog za njegovo preispitivanje. Projekat je tada pravljen na osnovu procena koje više ne važe: broj stanovnika se od tada značajno smanjio, a razumevanje ekoloških posledica i klimatskih rizika je dramatično poraslo. U međuvremenu, svet ide u suprotnom pravcu – brane se uklanjaju jer su skupe, zastarele i pogubne po Prirodu i lokalne zajednice. Srbija, umesto da uči iz tih primera, srlja u prošlost, ulažući u projekat koji se temelji na pogrešnim i prevaziđenim pretpostavkama. Zato je vreme da se postavi ključno pitanje: ko tačno i na osnovu kojih podataka donosi ovakve odluke? I ko će snositi odgovornost za posledice po Rzav, lokalnu zajednicu i buduće generacije?
Totalni kolaps
Svračkovo” se predstavlja kao “rešenje” za narednih 50 godina. To je iluzija – kada taj period istekne, buduće generacije će se suočiti s mrtvim jezerom, uništenom rekom i potpunim kolapsom vodosnabdevanja. Pitanje neće biti samo kako da reše ekološku katastrofu koju smo im ostavili, već i doslovce, kako da prežive teret koji će biti mnogo veći i teži nego što iko od nas može da zamisli.
Rzav će ovim projektom biti žrtvovan. Biće ubijena reka ariljskih odrastanja, biće uništen jedan od poslednjih stvarnih čistih bisera Prirode u našoj zemlji. Biće ugrožene lokalna poljoprivreda i čitava zajednica.
I dok postoji prostor za održiva, efikasna i dugoročna rešenja vodosnabdevanja, koja ne ubijaju Prirodu, izgradnja brane uništava Reku bez prethodne procene koliko se vode gubi u postojećem sistemu vodosnadbevanja, dok ni ti gubici nisu upoređeni sa količinom vode koju bi navodno omogućila brana.
Ako su ti brojevi uporedivi, onda je prvo i logično rešenje obnova infrastrukture. U situaciji u kojoj ni javnost ni donosioci odluka ne raspolažu svim činjenicama, i kada postoje ozbiljne sumnje u pogledu posledica ovog projekta, mora se primeniti princip predostrožnosti in dubio pro natura(u slučaju sumnje, štitimo Prirodu).
Kažu da je sve već gotovo – ali ništa nije gotovo dok ima onih koji se ne mire sa nepravdom i ne pristaju na nestajanje onoga što nas određuje, onoga što je naš identitet.
A Rzav jeste naš identitet. Osnovno pitanje je – hoćemo li dozvoliti ubistvo naše Reke, nemo ga posmatrajući, ostavši tako trajno obeleženi kao saučesnici, ili ćemo braniti Rzav na način na koji je to zaslužio.
Svako će odlučiti u svoje ime.
Mi stojimo uz Rzav!
