Afera „Grocka“ iz 2018, iako jedina od mnoštva sličnih i većih sa sudskim epilogom, ostavila nam je gorka sećanja, jer se presuda bivšem predsedniku opštine Dragoljubu Simonoviću odnosila na podstrekivanje na paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. On je na portalu Žig info pisao o Simonovićevim koruptivnim radnjama, vezanim za gasifikaciju Grocke i zloupotrebu javnih nabavki i radova, pa je „zaglavio“ četiri godine zatvora.
I nakon toga, razni su nemili slučajevi dospevali u javnost, otkrivajući razmere korupcije u državi, ali na njih Tužilaštvo nije reagovalo, ili bi postupak otezalo do zastarevanja.
Svesni da potonje može da se desi i kad je u pitanju ono što oni žele da obelodane, članovi Barajevo inicijative neće više da ćute. „Strah je zaista promenio stranu, kao posledica desetomesečnih studenskih protesta“, ističe Damir Tolja, jedan od članova tog udruženja građana, koje dela u cilju raskrinkavanja pronevera opštinske vlasti i direktora tamošnjih javnih preduzeća i ustanova, „u vrednosti od nekoliko miliona evra godišnje“.
Kap koja je prelila čašu
Kap koja je prelila čašu njihovog strpljenja, punu nepobitnih dokaza o koruptivnoj mreži u Barajevu, bilo je nezakonito postavljanje kamera u toaletima i svlačionicama lokalne Osnovne škole „Knez Sima Marković“.
„Zakon kaže da pre ovog postupka, škola mora da obezbedi mišljenje poverenika za zaštitu ličnih podataka, koje se prosleđuje Ministarstvu prosvete, sa ingerencijom da donese odluku. U slučaju pozitivnog odgovora, određuje se licencirana agencija, ili se izdaje licenca nekom članu školskog kolektiva da postavi kamere“, opisuje Tolja proceduru, koja je u ovom primeru zanemarena. „Ali, kamere se ne postavljaju u toaletu ni u zatvorima“, dodaje Ivan Mitrović, Toljin saborac, ukazujući na razmeru skandala.
Ako su kamere i legalno postavljene, snimke sme da pogleda jedna ovlašćena osoba, i to u prisustvu policije, i samo ako dođe do incidenta. U ovom slučaju, intimu mališana mogli su da vide direktor škole Željko Trifunović, njegovi pomoćnici, cela pedagoško-psihološka služba, školski policajac, kao i roditelji – po ličnom zahtevu, kako je glasio odgovor iz ove ustanove.
Ko bi onda mogao da uđe u trag snimcima koji bi eventualno procuri, pitaju se Tolja i Mitrović, ježeći se od te pomisli.
Kamere za video-nadzor ne postavljaju se u toaletu ni u zatvorima, a kamoli u osnovnoj školi. Iz Opštine su nam jednom odgovorili da podaci koje smo tražili nisu za objavljivanje, bez obzira na to što su od javnog značaja
Ivan Mitrović
Udruženi u Inicijativu kao svedoci „nebrojenih nepočinstava lokalne vlasti i njihovih jataka“, neki od njih su ušli i u školski Savet roditelja. Na nedavnoj sednici tog tela, Tolja je izazvao mini-revoluciju, ne samo otkrivši pomenuti slučaj, već i obelodanjujući niz drugih nelegalnih radnji školske uprave.
„Kada sam pokazao fakture na ime takozvanog sportskog dinara, od ukupno 1.400.000 dinara, jedne godine za kupljene profesionalne sprave za đačku teretanu, a druge za vrhunsku, brendiranu sportsku opremu, uključujući i patike marke najki er maks furioza, prisutni samo što nisu linčovali direktora Trifunovića“, podvlači Tolja. Jer, za sva realno bitna ulaganja, poput popravke plafona u jednom od isturenih odeljenja, „koji samo što se nije srušio“, kaže im se da „škola nema para“. Pa roditelji o svom trošku kreče, popravljaju klima-uređaje, kupuju školske table…
Desetine miliona dinara za prevoz đaka i još ponekoga
Pronevera ima i u sferi organizacije đačkog prevoza, nastavlja Tolja. Tako je lane u te svrhe otišlo čak 25 miliona, ili 50.000 dinara dnevno po školskom autobusu (tri na papiru, a dva zbilja u funkciji), umesto realne upola manje svote. Ove godine, za prevoz đaka planirano je budžetom 42 miliona dinara, iz nepoznatog razloga, dok tender tek treba da se raspiše. Stoga ni broj autobusa nije poznat, ali i iz razloga „što se ovim vozilima prevoze i građani Barajeva na Vučićeve mitinge“, kako Tolja apostrofira, povremeno bacajući pogled na mobilni, gde pljušte poruke na vajber grupi članova Saveta roditelja, probuđene skorašnjim sastankom.
Iako tek „hobisti“ što se tiče istraživanja korupcije na svojoj opštini, ali svi stručni u svojim oblastima i „visoko moralni“, članovi Inicijative svašta su još saznali, rovareći po dokumentima tek pet-šest meseci.
„Ako bi Tužilaštvo radilo svoj posao, osuđeni bi dobili par stotina godina robije“, procenjuje Mitrović. Idealan za poziciju zakonskog zastupnika udruženja, budući da je rodom iz Loznice, a zaposlen kao profesor klavira u Muzičkoj školi izvan Barajeva, pa „ništa ne mogu da mu napakuju“.
S druge strane, Tolja porodično vodi seosko turističko domaćinstvo Rođaci sa sela u Beljini (delu Barajeva) i već je bio na meti režima kao glavni kuvar i dopremač obroka studentima u blokadi, a izložen „posetama“ inspekcija, pa i privođenju. „S obzirom na to da sam pušten nakon nekoliko sati ’informativnog razgovora’, mnogi su pomislili da sam prikriveni SNS-ovac“, smeje se toj logičkoj omaški svojih komšija. Koji, valjda, kreću iz sopstvene pripadnosti.
Lane je za organizaciju đačkog prevoza otišlo 25 miliona, ili 50.000 dinara dnevno po školskom autobusu, a ove godine planirana su 42 miliona dinara, možda i zato što se tim vozilima prevoze i građani na Vučićeve mitinge – Damir Tolja
„U Barajevu od oko 25.0000 stanovnika, 80 odsto njih su ili članovi ili simpatizeri te stranke, pa nam je isprva bilo vrlo teško da dođemo do insajderskih informacija“, svedoči Mitrović. Vremenom strah je sve više menjao stranu, kako je Tolja već definisao situaciju, a bes građana rastao, pa je Inicijativa sticala sve više spoljnih saradnika, na svoje osnovne resurse od desetak članova.
Za svaku tako stečenu informaciju tražili bi potvrdu od nadležnih, na osnovu zahteva o pristupu informacijama od javnog značaja. Njih su dobijali šture, nepotpune i poslednjeg dana zakonskog roka. „Iz Opštine smo jednom dobili odgovor da podaci nisu za objavljivanje bez obzira na to što su od javnog značaja“, Mitrović ilustruje komunikaciju sa vlastima.
Ko vuče konce u Barajevu
Ipak je Inicijativa došla do dokaza o brojnim marifetlucima, „čiji je centar upravljanja u samoj Skupštini opštine“. „Sve konce vuče siva eminencija Dejan Paunović, koordinator SNS-a za više opština, pa i Barajeva, a ne predsednik opštine Bratoljub Stanisavljević, koji je postavljen na to mesto 2024, nakon smene Bate Adamovića, čiji su kontroverzni poslovi bili opšte poznati, pa je kvario ugled SNS-u“, prilike tumači Mitrović.
„Za Adamovićem je ostao vodotoranj, zarastao u korov, kao i više stotina preplaćenih hidranata, iz kojih vodu kradu žitelji područja kroz koje nije prošao vodovod, dok onima kojima je vodosnabdevanje regulisano vodovodnom mrežom, oni nisu ni potrebni“, Tolja dodaje. Sve naredno bilo je još koruptivnije i isprepletanije, pa je istraživanje nezakonitih radnji ličilo na ribolov – „zabaciš udicu, pa šta se uhvati“.
Zahvaljujući „pravom čoveku na pravom mestu“ skroz su ogolili poslovanje JKP „10. oktobar“. „Rentiranjem kamiona za skupljanje smeća i pranje ulica, po ugovoru o operativnom lizingu na 57 meseci, i ceni od preko milion evra, oštetili su opštinu za preko 600.000 evra, budući da su vozila mogli da kupe daleko jeftinije, i još bi ostali u posedu preduzeća. Izdavali su fiktivne fakture za održavanje 26 grobalja, u iznosu od 15 miliona dinara, a jedno se lane zapalilo, jer trava nije košena. Cena odnošenja smeća narasla je 1.000 odsto od 2017“, naši sagovornici nabrajaju.
Iako su mogli da ih kupe jeftinije, JKP „10. oktobar“ će rentiranje kamiona za skupljanje smeća i pranje ulica platiti više od milion evra, zbog čega članovi Barajevo inicijative smatraju da je opština oštećena za više od 600.000 evra
Objavljivanjem podataka na Fejsbuk stranici Barajevo inicijative izvršen je pritisak na direktora javnog preduzeća Darka Radivojevića, koji je juna ove godine podneo ostavku. Na njegovo mesto došao je novi, Ivica Jovanović, u statusu vršioca dužnosti, iako sagovornici Radara navode da ne ispunjava uslove da bude na tom mestu, po Statutu samog JKP-a. Od tad je stigao da angažuje radnike JKP-a na svom privatnom posedu u Rakovici, kako Tolja i Mitrović ističu. „Falsifikovane fakture za dodatni angažman radnika, kao i upotrebu kompresora i druge mašinerije, govore da se ni o čemu nije vodilo računa, jer su iznosi nekad smešno niski, a nekad višestruko premašuju realnu cenu“, Tolja ne bi da nas više zamara detaljima iz dokumenata koje Inicijativa poseduje, a ustupila ih je i Radaru.
Podnevši krivične prijave na ime direktora ovog javnog preduzeća, ali i direktora OŠ „Knez Sima Marković“ Trifunovića, udruženi Barajevčani nisu stali, već su i dalje „dokumente češljali“. I tako otkrili da je uprava Srednje škole Barajevo, po dosadašnjim nalazima, „oštetila građane za oko milion dinara, kupivši drastično izraubovan auto za obuku učenika, premda za to škola nije licencirana“.
Dom zdravlja, opet, „mešetari sa gorivom za sanitetska vozila, pa i onima koja godinama nisu u funkciji, po priznanju samih vozača“. Mutilo se „i sa potraživanim svotama za struju i grejanje, i budžetom za plate, uvećanim odoka“. „Obim zarada pojedinih zaposlenih opravdava se fiktivnim noćnim smenama i radom nedeljom, a prosek izvlače privilegovani pojedinci“, ogorčeno nabraja Tolja.
Potporni zid seoskog stadiona od čak 200.000 evra
„Kraducka“ se i preko gongo organizacija, listom prijavljenih na Dom kulture, a registrovanih na široku lepezu delatnosti, od poštovanja nosilaca NOB-a, sećanja na borce balkanskih ratova, do odavanja počasti SUBNOR-ovcima, sagovornici Radara nižu načine za oticanje para iz opštine. Besmislenog sem za nešto – „odlaske na SNS mitinge“, za šta zapravo dobijaju i do 400.000 dinara po (možete zamisliti kakvom) projektu.
Najviše para opere se, naravno, preko opštinskih poslova, kako Tolja ističe. Spektar načina je širok i kreće se od subvencija za privatne firme, od 31 milion dinara tokom 2022. i 2023, po trenutno obrađenoj dokumentaciji. „Za održavanje nekategorisanih, zemljanih puteva, iz budžeta je izdvojeno 179,6 miliona dinara, a oni su i dalje u očajnom stanju, umesto da su kao pista, u skladu sa uloženim novcima“.
Građani sumnjaju da se za održavanje grobalja izdaju fiktivne fakture, jer se lane jedno zapalilo zato što trava nije bila pokošena, a značajan novac izdvaja se i za finansiranje gongo organizacija i udruženja građana, bliskih SNS-u
„Upravljanje otpadnim vodama plaćeno je čitavih 2.750.000 dinara, a da je rezultat netransparentan. Za izgradnju potpornog zida fudbalskog stadiona u Baćevcu dato je 200.000 evra, dok ogromne svote idu na račune opštinskih većnika preko udruženja građana koja su sami osnovali“, Tolja bi mogao da „nabraja do prekosutra“.
Međutim, kako narod ne može „ni da zamisli tolike milione“, opštinarima i drugim pobrojanima „glave će doći er maks patike“, kao i kamere u školskim toaletima.
Da među tužiocima ima veštih matematičara, u mogućnosti da saberu samo navedene iznose, i još da imaju hrabrosti da se uhvate ukoštac sa kriminalom u Barajevu, ovoj opštini bi svanulo, ubeđeni su naši sagovornici. Ovako se Inicijativa uzda u činjenicu da je ta opština „slepo crevo Beograda, ali kao takvo, od minornog značaja za vladajući SNS“. Pa će možda da žrtvuje ovaj svoj „kriminalni ogranak“, čuvajući daleko isplativije poslove u srcu prestonice, kao i na opštinama zahvaćenim Ekspom.
Iz sličnih razloga je možda „pao“ i predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović, koji je kažnjen robijom od četiri godine. A na građanima je da, poput novinara Milana Jovanovića, izvagaju koju su cenu spremni da plate za uređenu državu, za funkcionisanje sistema, i da u skladu sa tim delaju svim legalno raspoloživim sredstvima.
