Teško je setiti se dekana bilo kog fakulteta koji je svoj mandat obeležio kao Miloš Pavlović, po obrazovanju filmski i televizijski reditelј, a po zanimanju profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Studenti FDU bili su prvi koji su 22. novembra 2024. započeli borbu za funkcionisanje institucija i vladavinu prava, kada su napadnuti tokom odavanja počasti žrtvama, stradalima od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Tada su uz njih stali i on i većinski kolektiv FDU, ostajući dosledni do danas – ponekad sa različitim stavovima, ali uvek uzajamno se uvažavajući i slušajući, sa zajedničkim cilјem očuvanja jedinstva u borbi za ispunjenje studentskih zahteva. Nije želeo da daje intervju dok je obavlјao funkciju dekana FDU. Prošle nedelјe je istekao njegov mandat i tako je, nakon višemesečnog čekanja, ispunjen uslov za ovaj razgovor.
U njegovom kabinetu, razgovaramo sa danas najomilјenijim profesorom Fakulteta dramskih umetnosti. Na oproštaju, studenti su mu poručili da bi ga, kada bi se oni pitali, birali za doživotnog dekana. Sam Pavlović nikada nije imao ambiciju da bude na toj funkciji. Pristao je, kaže, jer je „hteo da smiri podele i strasti koje su obeležile fakultetsko okruženje i da unese nešto bolјeg duha“.
U dva mandata sa saradnicima je pokrenuo više novih studijskih programa – pre svega, na osnovnim studijama, Specijalni efekti, animacija i gejm art. Ove godine FDU je akreditovao i internacionalne master studije Nove medijske serije: Kreativno pisanje i produkcija – za veb i TV serijale, u saradnji sa ADU iz Zagreba i ASU iz Sarajeva. Digitalizovan je veliki broj procesa na fakultetu, urađen je projekat za postavlјanje solarnih panela, novac je odobren, ali dokumentacija već mesecima stoji u Gradskom zavodu za urbanizam.
Uz sve što je uradio i započeo, dojučerašnji dekan za svoj najveći uspeh u proteklih šest godina smatra činjenicu da je pokazao koliko može da se postigne ličnim trudom i požrtvovanošću lјudi.
„Mnogo toga smo pokrenuli i pomerili, a uradili smo onoliko koliko su nam dozvolјavale finansijske i društvene okolnosti. Verujem da će FDU, oslonjen na svoju dugu tradiciju, kao i na lјudske i profesionalne resurse kojima raspolaže, uspeti da odoli mogućem revanšizmu vlasti. Sve što smatram svojim uspehom, zapravo je zajedničko delo, i pripada timovima saradnika sa kojima sam radio“, kaže Pavlović.
Kada ste izabrani za dekana, da li ste mogli da zamislite kako će vaš odlazak sa tog mesta biti važna vest kao što je bila prošle nedelјe?
Realno gledano, ta vest je u zvaničnim medijima bila prisutna u ograničenom obimu, dok je na društvenim mrežama dobila nešto veću pažnju. Moje povlačenje vezano je za prirodan kraj mandata, bez ikakve politizacije. Bilo bi mi drago da se na to gleda upravo tako – kao na redovnu smenu u okviru institucije. Ne smatram da taj čin treba da dobije veći publicitet.
Kada je sa vašeg fakulteta u novembru prošle godine krenuo bunt, stali ste uz svoje studente pre svega zato što ste njihov dekan, profesor, ili je to bio i vaš lični izbor?
Svaka odluka koju donosimo, čak i kada je reč o funkcijama, uvek ima ličnu dimenziju. Ali, kao dekan, bio sam u obavezi da sprovodim isklјučivo ono što su organi fakulteta usvojili. Podrška studentima na početku nije bila samo moj stav, već jasan i usaglašen stav fakultetskih tela. Nјihov osnovni zahtev – da se pronađu i sankcionišu oni koji su primenili nasilјe nad studentima – bio je zahtev koji je svaki civilizovan sistem vrednosti morao da prepozna kao opravdan. Taj zahtev nije imao politički karakter, već kulturološki: da se odbrane dostojanstvo ličnosti i kultura ponašanja u jednom uređenom društvu.
Iz tog zahteva je krenuo ceo studentski pokret?
Da, upravo je taj zahtev bio polazna tačka. Kada su studenti rekli da će ga uputiti nadležnim organima, kao fakultet smo odmah razmatrali kako da im pružimo institucionalnu podršku. Nakon konsultacija sa prodekankama i uz učešće Naučno-umetničko-nastavnog veća, dogovoreno je da ćemo zajedno insistirati na rešavanju slučaja. Na taj način, svaki korak bio je rezultat kolektivnog rada i odluka.
Kako ste gledali na blokadu fakulteta kao metod borbe?
Svesni smo bili da je blokada veliki teret – pre svega za same studente, jer najdirektnije ugrožava njihov rad i studiranje. Zato smo kao institucija nastojali da ukažemo na potrebu da se traže i drugi načini borbe. Ali, istovremeno, prepoznali smo njihovu upornost i istrajnost. Ono što je kasnije usledilo u oblicima njihovog delovanja, prevazišlo je očekivanja svih nas i pokazalo snagu jednog autentičnog pokreta. Žrtva koju su studenti podneli prepoznata je i u široj javnosti, i upravo zbog toga je i odjek bio toliko snažan.
Dugo smo čekali na ovaj intervju, a sve vreme mi je bilo u glavi vaše gostovanje na RTS-u krajem januara ove godine. Bilo je očigledno da ste tamo otišli da biste kazali ono što su svi upamtili.
Izbegavao sam da dajem intervjue. Trudio sam se da izjave uvek budu usklađene sa stavovima fakultetskih tela. Čak i kada su u pitanju moji lični stavovi, oni su u javnosti često prepoznavani kao stavovi čitavog kolektiva. Upravo zato sam izbegavao česta pojavlјivanja u medijima. Gostovanje na RTS-u prihvatio sam tek nakon konsultacija sa studentima i kolegama, i to u trenutku kada smo procenili da je važno da se čuje i naš stav.
Vlast stvara klimu u kojoj se javnost navikava na spinove i laži kao na „istinu“. Postoje lјudi koji takve poruke prihvataju, jer ne prepoznaju njihovu manipulativnu prirodu. Ali, ima i onih koji svesno pristaju na njih iz ličnih interesa ili koristi
To je bilo više od gostovanja, ličilo je na čudo neviđeno.
Naš fakultet se godinama sistematski i profesionalno bavi medijima, uklјučujući i javni servis, pa su i studenti dobro upoznati sa tehnikama javnog nastupa, ali i sa medijskim manipulacijama. Radio-televizija Srbije, kao javni servis, ima posebnu odgovornost prema svim građanima, ali istovremeno i veliku moć u oblikovanju javne percepcije. Upravo zato smo želeli da u tom trenutku činjenice budu izgovorene mirno i racionalno, bez naglašene emocije, kako bi gledaoci sami mogli da zaklјuče šta je istina.
Nisam rekao ništa što jedan razuman čovek ne bi izgovorio, ali je odjek bio mnogo veći nego što smo očekivali. Možda upravo zato što je na javnom servisu bilo izgovoreno nešto što je zvučalo kao jednostavna i očigledna istina.
Da li vas je iznenadio odjek?
Da, reakcije su bile iznenađujuće. Podaci koji su nam potom stizali pokazuju koliko je javnost bila gladna takve poruke: gledanost same emisije premašila je 1.300.000 lјudi, a već sutradan snimak je na Jutjubu imao više od 160.000 pregleda – više nego vest o ostavci premijera Vučevića koja je usledila dan kasnije. Istovremeno, Instagram stranica studenata FDU u blokadi dobila je oko 20.000 novih pratilaca, zahvalјujući delovima intervjua koji su tamo prenošeni. To govori da je reč o širem društvenom odjeku, a ne samo o pažnji u uskom akademskom krugu.
Rekla bih, bio je to incident?
Posle same emisije postalo je jasno da je to tako i doživlјeno. Verovatno nisu očekivali da će stavovi biti izneti tako jasno, iako u izlaganju nije bilo napada, već jednostavnog isticanja činjenice da studenti FDU nisu „strani plaćenici“, već mladi lјudi koji traže ono što je prirodno u svakoj uređenoj državi – funkcionisanje institucija.
U nemoći da objasni šta to studenti rade, vlast je pribegla oprobanoj metodi – obojena revolucija, strani plaćenici…
Od samog početka u institucionalnim telima ponavlјali smo da ovo nije politička, već kulturološka borba. Takav proces nužno traje duže i zahteva temelјniju promenu navika i obrazaca ponašanja. Nažalost, naša situacija nije izolovana: Srbija je možda radikalan primer, ali tendencije urušavanja kulture dijaloga i kritičkog mišlјenja prisutne su širom sveta. Dominiraju populistički i konzumerski modeli, koji se oslanjaju na tehnologiju i površnu informaciju, dok se prostor za kritičko promišlјanje sve više sužava.
I zbog toga je ovo studentski pokret koji se bori protiv takvog načina razmišlјanja?
Da, upravo tako. Ovo nije borba samo protiv jedne konkretne politike, već protiv šireg modela nekritičkog odnosa prema vlasti i medijskom oblikovanju stvarnosti. Većina medija svodi javni prostor na zabavu, dok građani bivaju svrstavani u poziciju pasivnih konzumenata. U takvom kontekstu, studentski pokret sa univerziteta postaje nosilac otpora i težnje da se kulturni i društveni okvir promeni u korenu.
Ovo nije borba samo protiv jedne konkretne politike, već protiv šireg modela nekritičkog odnosa prema vlasti i medijskom oblikovanju stvarnosti. Studentski pokret postaje nosilac otpora i težnje da se kulturni i društveni okvir promeni u korenu
Kako gledate na odsustvo spolјne podrške i odnos vlasti prema studentima?
Očigledno je da ovaj pokret nije dobio značajnu podršku sa strane, jer trendovi medijske kontrole i političkog spinovanja nisu samo lokalni, već deo širih evropskih i svetskih okvira. Vlast u Srbiji koristi slične mehanizme: studenti i njihovi podržavaoci često se označavaju kao „teroristi“, „fašisti“ ili „učesnici obojene revolucije“, bez ikakvog iznošenja činjenica koje bi to potkrepile. Umesto argumenata, javnosti se plasiraju sadržaji koji služe za zastrašivanje i diskreditaciju — kao što je objavlјivanje ličnih dokumenata studenata, na primer pasoša i privatnih fotografija. Na taj način, studenti i drugi učesnici protesta postaju direktno targetirani, što je neprihvatlјivo u bilo kom demokratskom društvu. Istovremeno, informacije koje se svesno spinuju — poput tvrdnji da su „neofašističke snage“ povredile žandarma — nikada ne budu povučene, niti se javno kaže „pogrešili smo“. Kod nas ne postoji kultura izvinjenja i preuzimanja odgovornosti, već više od trideset godina traje praksa konstantnog spinovanja i laganja naroda. I to se često čini upravo iz usta nosilaca vlasti, čije lažne informacije nikada ne bivaju demantovane.
Ipak, vlast ne može da zaustavi kritičko mišlјenje na fakultetima.
Uprkos pretnjama o ukidanju fakulteta, njihovoj privatizaciji, ukidanju finansiranja, otpuštanju profesora ili urušavanju institucija, kritičko mišlјenje u akademskoj zajednici nije moguće ugušiti. Gde god postoji dublјe promišlјanje o bilo kom problemu – bilo da je reč o prirodnim ili društvenim naukama, umetnosti ili filozofiji – neminovno se rađa i kritičko sagledavanje stvarnosti, kao i pitanje o smislu, suštini života i društvenim odnosima. To je proces koji je neodvojiv od obrazovanja i kulture.
Uprkos pretnjama o ukidanju fakulteta, njihovoj privatizaciji, ukidanju finansiranja, otpuštanju profesora ili urušavanju institucija, kritičko mišlјenje u akademskoj zajednici nije moguće ugušiti
Ono što vlast može da čini jeste da pokuša da stvori klimu u kojoj se javnost navikava na spinove i laži kao na „istinu“. Pri tome, postoje lјudi koji takve poruke prihvataju, jer ne umeju da prepoznaju njihovu manipulativnu prirodu. Ali, ima i onih koji, iako su svesni da je reč o spinu i neistini, svesno pristaju na njih iz ličnih interesa ili koristi. I jedno i drugo vodi ka društvenoj eroziji, ali nijedno ne može trajno potisnuti kritičko mišlјenje.
Deset meseci je od početka protesta, vidite li sledeće mesece?
Iskustvo istočnih veština uči da u borbu ne ulazite da biste preispitivali ishod, već da biste u njoj istrajali do kraja. Dokle god borba traje, pobeda je moguća. Ali onaj ko u borbu uopšte ne uđe — već je izgubio. Studenti su već dobili, jer su mladost, a mladost vremenom uvek dobija. Na Pravnom fakultetu pojavila se parola koja to najbolјe kazuje: „Tucite studente, oni će sutra da vam sude.“
Ne mislim da su svi koraci u njihovoj borbi bili uvek ispravni ili pravovremeni. Ali kada je cilј ispravan, onda sumnja u ishod postaje nepotrebna prepreka. Zato verujem da će se studenti izboriti, a sa njima i svi koji im pružaju podršku, za kulturnije i pravičnije društvo.
Kada je cilј ispravan, onda sumnja u ishod postaje nepotrebna prepreka. Zato verujem da će se studenti izboriti, a sa njima i svi koji im pružaju podršku, za kulturnije i pravičnije društvo
Dobijali ste brojne pohvale od bivših studenata, od onih koji su umetnici na javnoj sceni, od sadašnjih studenata… Šta vam je najdraže osećanje kojim ste se punili tokom poslednjih meseci mandata dekana?
Na to gledam kao na jin i jang. U stvarnosti ne postoji samo jedno, već uvek njihovo prožimanje. Kao što ne možemo razumeti lepotu leta bez iskustva pada, tako ne možemo osetiti toplinu sunca bez mraza zimske noći. Sve dolazi u svojoj meri i ravnoteži, i tek u tome se prepoznaje celina.
Tako je i sa pohvalama. Sigurno postoje i negativni komentari koje ne vidimo, i to je sasvim prirodno. Nikada nisam vagao kojih je više, jer to nije moj posao, već pitanje za neke „veće ravnoteže“. Za mene je bilo važno samo to da ni jedno ni drugo ne utiče na odluke koje donosim, već da sve počiva na realnoj proceni situacije u kojoj se nalazimo.
Umesto argumenata, javnosti se plasiraju sadržaji koji služe za zastrašivanje i diskreditaciju — kao što je objavlјivanje ličnih dokumenata studenata, na primer pasoša i privatnih fotografija
Pohvale, naravno, prijaju svakom čoveku, ali za mene nisu značile lični dobitak. Suštinska vrednost je u tome što su ideje koje sam zastupao prepoznate i prihvaćene od strane lјudi. Takve ideje mogu da traju duže od svakog pojedinca, jer, kada jednom postanu deo zajedničkog iskustva, one nastavlјaju svoj život nezavisno od onoga ko ih je izgovorio. Što se tiče odnosa sa studentima, često mi pripisuju da sam „stao uz njih“, ali istina je da sam se i sa njima znao žestoko sporiti. Razlika je u tome što smo rasprave vodili otvoreno i što smo jedni druge slušali. U takvoj razmeni i oni i ja menjali smo svoje stavove. Upravo u tom iskrenom dijalogu leži mogućnost stvarne promene. Kada ne želite da čujete drugog, već samo da sprovedete sopstveni interes, onda ne možete biti dobar profesor. Naš fakultet se zasniva na različitosti. Ona je prisutna još od prijemnih ispita, kada kandidati moraju da pokažu sopstveni identitet i kreativnost. Loš profesor je onaj koji pokušava da sve svede na jednoobraznost i izbriše tu različitost. Srećom, takvih je ovde malo. Na svim našim smerovima – od dramaturgije i režije, preko kamere i montaže, do produkcije – neguju se kreativnost, preispitivanje stvarnosti i traganje za novim odgovorima. Upravo to je najveće bogatstvo koje ovaj fakultet nosi.
Prvi Nacionalni filmsko-televizijski festival na Zlatiboru dočekan je bojkotom od strane Udruženja filmskih reditelјa Srbije, koji su podržala sva umetnička udruženja iz celokupnog filmskog sektora Srbije. Još jedan dokaz sve dublјih podela u društvu?
Ogromna je podela koja se desila u narodu. Na jednoj strani, simulira se stvarnost, što je kulturološki problem: svi vide da je „car go“, ali mnogi pristaju da se prave da nije. Na drugoj strani, veliki je broj lјudi koji ne pristaje na tu simulaciju stvarnosti. Na to nisu pristala ni brojna umetnička udruženja. Udruženja čine lјudi, i ako udruženja kao celine ne pristaju na takvu simulaciju stvarnosti, onda to znači da većina onih koji ih čine takođe ne pristaje. U demokratskim sistemima nepristajanje većine trebalo bi da bude jasan signal da stvari moraju da se menjaju. Sadašnja vlast, međutim, veruje da promene treba sprovesti prevaspitavanjem većine, dok je za mene jedini pravi način — izbori, i to pošteni izbori. Pošteni izbori treba da pokažu ne koju vlast narod hoće, već kakav život želi za sebe.
Zato je važno reći jasno: narod je uz studente zato što želi da živi u državi u kojoj se gradi, a ne ugrađuje; u kojoj sudije imaju snage da sude; i u kojoj se znanje stiče, a ne kupuje.
