Veliki Rzav u svojih 66,6 kilometara toka od planine Mučanj do ušća u Moravicu kod Arilja spaja sve što jedna reka može poželeti. Smatran najčistijim vodotokom Srbije i jednim od najčistijih u Evropi, Rzav tvori kanjon vanredne lepote i stanište je više od 450 biljnih i životinjskih vrsta, uključujući i endemske, od kojih je 36 divljih vrsta flore pod režimom zaštite.
Salmo trutta, autohtona potočna pastrmka čuva svoj autentični genetski materijal u nekontaminiranim brzacima reke, čijih bi oko 51 kilometar trebalo uskoro da bude proglašeno Specijalnim rezervatom prirode prve kategorije. I pre nego što se to zvanično dogodi, na tom području, prema Zakonu o zaštiti prirode, zabranjuju se aktivnosti koje bi ugrozile vrednosti zbog kojih je pokrenut postupak zaštite. Uz to, smatra se da to područje ima potencijal da uđe pod protektorat Natura 2000. Na toj teritoriji nalazi se 11 nedovoljno istraženih arheoloških nalazišta, a iz stenovitog korita kod sela Visoka izbija termalna voda sa lekovitim svojstvima.
Dok Goran Puzović, direktor Srbijavoda, tvrdi da će brana obezbediti zdravu pijaću vodu za 500.000 žitelja Arilja, Čačka, Lučana, Požege i Gornjeg Milanovca, zvanična statistika procenjuje da na tom prostoru živi jedva 200.000 stanovnika
I baš u tom ekološkom raju, vlast je čvrsto namerila da izgradi branu Svračkovo, dugačku devet kilometara, visoku 68 metara, na svega 10 kilometara od centra Arilja. Brana će napraviti akumulaciju zapremine 28 miliona kubnih metara vode, zarobivši brzake u jezero, što će poremetiti čitav ekosistem (pod zaštitom) i promeniti mikroklimu sečom stabala u koritu akumulacije.
Oko jezera izgradiće se vikendice privilegovanih (i u budućoj zoni sanitarne zaštite, gde se uveliko kupuju placevi). Tako će argument za proglašenje područja rezervatom, da je ono „minimalno izloženo antropogenom uticaju“, pasti u sve ustajaliju i zatrovaniju vodu Velikog Rzava. Sama brana, izgrađena na nezgodnom mestu, pretiće poplavnim talasom nalik osrednjem cunamiju, ako ne daj bože bude popustila.
Reanimacija greške
Zauzvrat, „500.000 žitelja Arilja, Čačka, Lučana, Požege i Gornjeg Milanovca dobiće zdravu vodu za piće“, poručuje Goran Puzović, direktor JVP Srbijavode, u ulozi aktuelnog investitora tog kapitalnog državnog projekta. Puzović se očito zaneo, budući da u pobrojanim mestima živi jedva 200.000 stanovnika. Prema avgustovskoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, u Arilju i Lučanima živi oko 16.500, u Požegi 25.500, Gornjem Milanovcu 38.500 i Čačku 104.500 ljudi.
Ta brojka kojom se Puzović u ime države šepuri zapravo je odjek starih planova bivše SFRJ iz sedamdesetih prošlog veka, kada je industrija bila u razvoju, pa se računalo na rast broja stanovnika i njihovih potreba za vodom.
U Rzavu živi i nekoliko vrsta koje su zaštićene Bernskom konvencijom za zaštitu flore, faune i divljih staništa, na koju se Srbija pravno obavezala još 2008. godine
Zoe Lujić
Svi ti planovi ispostavili su se pogrešnim, zapaža hidrogeolog Zoran Stevanović, ekspert za podzemne vode. „I ta lažna slika stvarala se iz političkih razloga i viših ekonomskih ciljeva, jer trebalo je uhlebiti inženjere, čije je poslove po belom svetu ugrozila promena na globalnoj političkoj sceni“, kaže on.
Povampirenje stare ideje u ovom trenutku biće na korist isključivo pojedincima bliskim vlastima, odnosno nezajažljivoj korupciji. Jer, ako baš želi da sistem vodosnabdevanja načini stabilnijim, država se mogla okrenuti veštačkoj infiltraciji i povećanju kapaciteta postojećih podzemnih izvorišta, kojima obiluju sva nabrojana mesta, osim Gornjeg Milanovca, naglašava Stevanović i precizira da to rešenje podrazumeva „svega 10-15 odsto sume koju će država izdvojiti od novca poreskih obveznika za pravljenje Svračkova“. Strategija upumpavanja rečne vode u podzemlje, odakle se ta uvećana količina prečišćava prolaskom kroz stenjsku masu, razvijana je istovremeno sa zamrlom idejom o izgradnji akumulacije, u staroj Jugoslaviji.
Radovi kasne, cena raste
I, umesto da se sagledaju mogućnosti besplatne, prirodne filtracije vode u pijaću, vlast poseže za investicijom od stotinak miliona evra, na koliko je narasla cena tog kapitalnog projekta, sa početna 63 miliona. Potentne podzemne zalihe vlast čuva „za 23, 24. i 25. vek“, tvrdi Puzović. „To je prazna priča i služi da se opravda nepotreban izdatak, čija je visina rasla u skladu sa neplaniranim problemima“, odgovara Stevanović.
Inače, tih „500.000 žitelja Arilja, Čačka, Lučana, Požege i Gornjeg Milanovca“ i sada su pretežno upućeni na rzavski sistem, tačnije na vodozahvat Šavelj, gde se voda iz Rzava prečišćava od bioloških nečistoća. Leti oni kubure sa pijaćom vodom, donekle i zato što njome zalivaju bašte i peru ulice. Za to vreme, svoja kvalitetna podzemna izvorišta zapuštaju, ističe sagovornik Radara.
Ako već brine o narednim generacijama, vlast bi morala da uzme u obzir i narednih 50 godina, koliko po pravilu efektivno traju akumulacije. U tom periodu, a nekad i mnogo ranije, što je slučaj Stubo-Rovnija, dolazi do eutrofikacije (razvoja zelenih algi), kao i sedimentacije teških metala na dnu jezera. Na taj način, neizbežan, dolazi do degradacije vode, u slučaju Rzava – izuzetnog kvaliteta, apostrofira Stevanović.
Država je stabilno vodosnabdevanje mogla da obezbedi i povećanjem kapaciteta postojećih podzemnih izvorišta i to za samo 10 do 15 odsto sume koju će izdvojiti za pravljenje brane
Zoran Stevanović
Ali ko zna ko će tada vladati Srbijom, pa se to aktuelnu vlast ič ne tiče. Pare ionako idu iz državne kase, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz učešće lokalnih opština i grada Čačka. Ne brine ih ni poskupljenje projekta od 2012, kada je započet, sa projekcijom da će sve biti završeno 2017. Najvidljiviji problem nastao je pojavom klizišta 2015, što je omelo radove firme Hidrotehnika-Hidroenergetika, koja je za gubitke usled promene projektne dokumentacije i tehničkih uslova od države zatražila odštetu od 1,55 miliona evra.
Tlo je sanirano nekoliko godina, uz ugradnju 107 šipova dužine od 15 do 32 metra, prečnika metar i po, kako bi se stabilizovalo klizište i osigurao izlazak optočnog tunela. U proklizale stene injektirane su na tone betona. Promenjen je tok Rzava, kako bi se osušila podloga za izgradnju brane, a reka provukla kroz tunel.
Osveta geologije
Ugovor o izgradnji brane menjan je 14 puta, od 2011. do 2020. Promenjen je i investitor, pa je 2021. investitorska prava umesto lokalnog Javno-komunalnog preduzeća Rzav dobilo Javno preduzeće Srbijavode, sa ciljem da se radovi ubrzaju. A što je brzo, to je i kuso, pa je izabrano pogrešno mesto za branu, jer je razmatrana samo morfologija terena, a ne i bazična – geologija. Koja nam se može osvetiti.
„Planirano jezero na reci Rzav koje se gradi u Svračkovu predstavlja potencijalno rizični objekat po bezbednost građana Arilja i svih naselja koja se nalaze nizvodno od buduće brane“, kaže za Radar inženjer geologije Zoran Đajić. Naime, izgradnja betonske barijere kojom će biti pregrađena ova reka, predviđena je na lokaciji čiji je sastav stena u geomehaničkom smislu veoma problematičan za tako ozbiljan građevinski poduhvat.
Planirano jezero na reci Rzav predstavlja potencijalno rizični objekat po bezbednost građana Arilja i svih naselja koja se nalaze nizvodno od buduće brane
Zoran Đajić
„Ovde su prisutni krečnjaci trijaske starosti, sedimenti dijabaz-rožnačke formacije jurske starosti i podina ovih stena koja pripada starijem paleozoiku. Posebno su problematični jurski sedimenti, jer njihov heterogeni sastav, u situaciji povećane količine vode u njima pokreće klizišta koja je kasnije jako teško sanirati“, upozorava Đajić.
Isti je geološki razlog pokrenuo i prethodno klizište. „Pored komplikovane geološke građe, ovaj teren i u tektonskom smislu predstavlja zonu visokog rizika od kasnijeg gubitka veće količine vode duž raseda i otvorenih pukotina, prisutnih na obe obale Rzava“, naglašava on. Narodski rečeno, predviđenih 28 miliona kubika vode stalno će tražiti način da procuri iz svog betonskog korita.
Ako najslabija tačka bude sama brana, korupcija će biti naplaćena ogromnim brojem žrtava. Do tada ćemo plaćati zaštićenim zelenilom, jer će šuma biti posečena na celoj površini jezera, danas najčistije reke u Srbiji. Drugačije ne može, zbog zagađenja vode biološkim otpadom.
Promena mikroklime
Ovako kako će biti po zamisli vlasti, promeniće se mikroklima jezerskog područja, koje ima veći termički kapacitet od reke, pa voda sporije menja temperaturu. Akumulacije povećavaju lokalnu vlažnost vazduha, smanjuju brzinu vetrova, što sve zajedno utiče na celokupni ekosistem.
„U Rzavu živi i nekoliko vrsta koje su zaštićene Bernskom konvencijom za zaštitu flore, faune i divljih staništa, na koju se Srbija pravno obavezala još 2008. To su prvenstveno lipljen i potočni račić. Štaviše, lipljen je visoko osetljiva vrsta ribe na kvalitet vode i temperaturu, što ga čini vrednom indikatorskom vrstom za procenu zdravlja staništa i efekata klimatskih promena“, objašnjava Zoe Lujić, osnivačica i direktorka Balkanskog centra za prava prirode.
Brana Svračkovo vrlo surovo i bezobzirno ne predviđa ni minimalne potrebe riba za kretanjem kroz takozvane „riblje koridore“, što može da dovede do nestanka i lipljana i recimo pastrmke u delu ispod brane, navode članovi ribolovačkog udruženja Rzav. Ali, ko sve njih ferma u grabeži za što većom zaradom?
Slično će se, verovatno, desiti i sa primedbama, prispelim prilikom ranog javnog uvida u Prostorni plan područja posebne namene sliva akumulacije Svračkovo, završen prošle nedelje. Rzav nećemo moći da zaštitimo ni svojim telima, jer nas ne bi bilo dovoljno, s obzirom na broj koruptivnih projekata države. Ali, kako da pustimo da jedna tako veličanstvena reka umre zarad punog džepa „izabranih“?
