Kada je ministar kulture Nikola Selaković nedavno na Zlatiboru potpisao ugovor koji garantuje održavanje prvog Nacionalnog festivala filma i televizije (NAFFIT), posebno je istakao i zahvalio se njegovom idejnom tvorcu i inicijatoru reditelju Predragu Gagi Antonijeviću. Ova smotra sedme umetnosti, koja je dobila podršku države od 35 miliona dinara, održaće se od 3. do 7. septembra na Zlatiboru, u Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši.
Ono što je prećutano jeste da je prvi i do sada jedini put nacionalni filmski festival održan 2007. u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije. A, ideja se razvijala.
Scenarista i reditelj Gordan Matić, nekadašnji direktor FCS, upravo je na tu temu uradio ozbiljan elaborat koji nije zaživeo. „Odmah po dolasku u FCS predlagao sam uspostavljanje Nacionalnog festivala koji bi predstavljao krunu jedne filmske sezone – kako pred publikom, tako i pred samom industrijom.
Festival je zamišljen kao trodelna manifestacija. Prvi segment – ‘iza platna’ – omogućio bi prezentovanje naših gotovih filmova predstavnicima najuticajnijih svetskih festivala, distributerskim kućama i sales agentima na jednom mestu, u kompaktnom vremenskom okviru. Drugi, još važniji segment, predviđao bi predstavljanje projekata u razvoju! Ovaj deo je ključan – naši budući filmovi bi lakše pronašli internacionalne partnere zainteresovane za koprodukciju. Treći segment fokusirao bi se na prezentaciju naše infrastrukture i potencijala stranim produkcijama koje traže manjinske partnere, lokacije ili servis. Specijalno formirana komisija bi tom prilikom birala i našeg kandidata za nagradu Oskar. U elaboratu projekta koji sam 2019. predao ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću, a potom 2021. i ministarki Maji Gojković, sve ovo je detaljno razrađeno“, priča za Radar Gordan Matić.
Razloge zašto njegova ideja nije realizovana, kako kaže, ni danas ne zna. Ono čega se seća jeste da su na sastancima diskutovali o optimalnom terminu i da su zaključili da bi najveću medijsku pažnju i najznačajnije goste privukli polovinom juna, nakon Kana, a pre KarlovihVari. Tada je predlagao i da glavni program bude na otvorenom, da svake godine domaćin bude drugi grad u Srbiji, i da RTS prenosi dodelu nagrada.
Igramo se glamura stvarajući neke jeftine zvezde i proglašavajući osrednje stvaraoce bogomdanim autorima. Bojim se da je vreme nekih festivala prošlo i da se struka više ne pita – već estrada
O predstojećem Nacionalnom festivalu filma i televizije kaže da ne može da komentariše jer nije upoznat s njegovim formatom. „Kulturni događaji koji čine kičmu naše industrije nalaze se u najozbiljnijoj krizi poslednjih dvadeset godina. Četiri meseca nakon zakonskog roka, najveći broj manifestacija – onih iz marta, aprila, maja, čeka da se odobre sredstva projektima iz kulture od Ministarstva finansija. Paradoks je što se ova Vladina uredba, kojom se krši i deo Zakona o budžetu, ili ‘slobodno tumači’, zaobilazi za određene projekte, tako da mnoge manifestacije, posebno one van Beograda, propadaju. Ionako restriktivni budžeti kojima ne možete razvijati festivale, radionice, kolonije, sada su potpuno nestali. Manje manifestacije se gase jer nema 10.000 evra, a istovremeno se za novi festival izdvaja 300.000! Javna je tajna da je budžet za savremeno stvaralaštvo drastično smanjen, verovatno u korist Ekspa ili nekog ‘projekta od nacionalnog značaja’. Istovremeno, u sportu nikad nije bilo većih budžeta. Apsurd je da jedan fudbalski klub ima veći budžet po sezoni od četvorogodišnjeg budžeta za kinematografiju!“
Na pitanje kako gleda na odluku da se festival organizuje baš sada, Gordan Matić napominje da ne poznaje detalje programa pa zato i ne može da tumači namenu i programsku orijentaciju glavnog i pratećih aktivnosti festivala. „Za ozbiljan industrijski program nikad nije ‘loše vreme’, bolje pokrenuti sada nego za tri godine. Međutim, ako zaista imamo želju da napravimo Nacionalni festival koji svojim programom ima značajan uticaj na budućnost domaćeg filma, dakle da nije namenjen samo ‘lokalpatriotizmu’, odabrati termin koji se preklapa sa Venecijom je problematično. Svi relevantni domaći filmovi i koprodukcije, njihovi autori i producenti, boraviće u to vreme u Veneciji. Takođe, i svi važni regionalni i međunarodni mediji. Sumnjam u vidljivost festivala van lokalnih, srpskih okvira, u tom kontekstu. Ako je festival zamišljen kao vašarska zabava za filmske autore i glumce u šarenilu divnog Zlatibora – dobićemo još malo ‘sirotinjske zabave’. Podržavam manifestacije sa umetničkim i kulturnim intencijama, a ne šarade, u šta se pretvaraju pojedini donedavno prestižni domaći festivali. Igramo se glamura stvarajući neke jeftine zvezde i proglašavajući osrednje stvaraoce bogomdanim autorima. Bojim se da je vreme nekih festivala kakve poznajemo prošlo, i da se struka više ne pita – već estrada. Ali svi ćutimo, ne bismo da se zameramo – ‘jer gde sam tu ja?’, ‘bolje da ćutim da me ne uzmu na zub’, ‘šta mi to treba da završim na njihovoj crnoj listi’, ‘možda i meni pripadne nešto u ovim mutnim vremenima jer se nisam zamerao…’, razne izgovore možemo čuti prethodnih meseci, pa i godina, među stručnom javnošću koja traži alibi za svoje nečinjenje.“
Bojim se da ne pravimo festival o filmovima kojih nema i kablovskom operateru i televiziji koji dramatično smanjuju dramski program. Kao da pravite sajam automobila a nemate puteve
Ipak, nastavlja Matić, da je on bez dileme stava da je pozitivno što je Ministarstvo izdvojilo sredstva u obimu u kojem je moglo, u nadi da su pre toga razumeli prednosti, mane, potencijal, ali i odgovornost realizacije ovog projekta.
„Nešto što nosi epitet ‘nacionalno’ mora biti dobro utemeljeno jer će se na tome graditi naredna izdanja. Ako je samo vašar, onda nam temelj i ne treba – razapne se šator, potroše milioni, i kad se predstava završi, šator se odnese… pitanje je da li će se ‘cirkus’ vratiti. Budžet od 300.000 evra, poznajući region i Evropu, nije preterano veliki. Govorim u odnosu na Sarajevo, Kluž, Sofiju, Portorož ili Pulu, sa kojima bi trebalo da se meri. Dodavanje televizijskih ostvarenja može biti praktično, ali i kontradiktorno – činjenica je da do sada nije odobren nijedan film za finansiranje ove godine, a Telekom i RTS kao najveći producenti smanjuju dramski program poslednje dve sezone. To je paradoks koji govori sam za sebe. Bojim se da ne pravimo festival o filmovima kojih nema i kablovskom operateru i televiziji koji dramatično smanjuju dramski program. Kao da pravite sajam automobila a nemate puteve“, smatra Gordan Matić.
Da li će NAFFIT biti istinski festival koji dolikuje filmskoj umetnosti ili vašar taštine čiji je cilj da zaseni prostotu, saznaćemo uskoro.
