Naplata električne energije preko tekućih računa poslovnih banaka (tačnije, samo jedne, Alta banke) nema nikakve posledice po kupce, niti ima bilo kakve štete za njih, saopštila je juče Elektroprivreda Srbije (EPS). „Svaka drugačija interpretacija je loša namera i pogrešna, s ciljem da se unizi reputacija najveće kompanije u zemlji. I ranije smo bili svedoci takvih namera koje su imale političku pozadinu, iako se često skrivaju iza zaštite kupaca ili radnika. To je očigledno i sada slučaj“, naveo je EPS u svom saopštenju.
Za njih je, dakle, u pitanju još jedna politička podmetačina, uperena protiv EPS-a, a posredno i protiv njegovog vlasnika – države. Za divno čudo kritike na njihov račun nisu protumačili kao još jedan napad na predsednika države Aleksandra Vučića, mada još nije kasno za to. Tim pre što poslednje saopštenje sigurno neće zaustaviti lavinu, koju je EPS pokrenuo najavom da građani od sledećeg meseca račune za struju više neće uplaćivati na EPS-ov račun u Trezoru Srbije, već preko računa jedne privatne, bivše državne Jubmes banke, koju je pre četiri godine, u julu 2021. kupio Davor Macura, do tada vlasnik lanca menjačnica i to preko svoje firme Alta pej.
Primetno je, međutim, da je EPS u svom zvaničnom saopštenju prećutao koliko će ta državna kompanija ostati kraćih rukava, a koliko će od tog aranžmana korist imati banka jednog od pripadnika nove biznis elite, stasale tokom SNS vladavine. Godišnji prihodi Macurine Alta banke samo na osnovu dila sa EPS-om mogli bi da porastu za više od 15 miliona evra, pokazuje računica Radara.
I to pod pretpostavkom da za sebe od svake uplate za struju zadrži proviziju od 50 dinara, koliko se otprilike plaća naknada za slične uplate u većini banaka. Kada se to pomnoži sa oko tri miliona strujomera u Srbiji dolazi se do cifre od 150 miliona dinara mesečno. Godišnje je to dodatni prihod za Alta banku od 1,8 milijardi dinara ili 15,3 miliona evra. I za toliko će manje para leći na račune EPS-a.
Po sličnom receptu država je veštački jačala i Nacionalnu štedionicu
Da prebacivanje uplata za električnu energiju sa računa Trezora na račun Alta banke može imati značajne posledice i za građane i za EPS, upozorava i Goran Radosavljević, profesor javnih finansija i direktor Instituta FEFA.
„Građanima se ovim potezom potencijalno uvode dodatni troškovi, jer plaćanje računa na račun poslovne banke najčešće podrazumeva proviziju, za razliku od dosadašnjeg sistema u kojem su uplate preko Pošte, e-Uprave ili određenih banaka bile besplatne ili sa minimalnim troškovima. Prema važećim tarifama naknada za fizička lica Alta banke, nalog za prenos na račune pravnih lica se na šalteru banke naplaćuje oko 50 dinara. S druge strane, prema podacima EPS iz 2024, u Srbiji ima 3.370.299 domaćinstva (mesečnih računa) čija je prosečna potrošnja 322 KWh ili oko 4.000 dinara mesečno po računu. Ako se na svaki račun uzme provizija od 50 dinara, na godišnjem nivou banka bi naplatila proviziju od oko dve milijarde dinara. To je, poređenja radi, čak 40 odsto prošlogodišnjeg prihoda Alta banke“, navodi Radosavljević.
S obzirom da u Srbiji ima više od tri miliona strujomera, ako od svake uplate za struju zadrži 50 dinara, koliko se otprilike plaća naknada za slične uplate u većini banaka, to će za Alta banku biti dodatni prihod od 15,3 miliona evra, a za toliko će manje para leći na račune EPS-a.
On, međutim, smatra da je realno pretpostaviti da će banka ponuditi niže tarife ili čak možda potpuno umanjenje tarifa za plaćanje računa EPS-a na svojim šalterima. No, čak i u tom slučaju, značajno se ograničava broj kanala preko kojih se može bez dodatnih troškova izvršiti uplata (banka ima samo šest filijala u Beogradu i po jednu u još osam opština), što može dodatno otežati građanima plaćanje i povećati troškove.
„Istovremeno, EPS-u mogu da porastu operativni troškovi, jer sada mora da plaća proviziju banci za obradu uplata, što nije bio slučaj kada su sredstva išla preko državnog Trezora. Čak i da se to ne desi, Alta banka će svakako naplaćivati različite provizije za platni promet EPS-u, koje prema važećim tarifama na godišnjem nivou iznose najmanje oko 2,3 miliona evra. Konačno, i možda najbitnije, EPS će usmeravanjem naplate električne energije preko jedne banke upumpavati oko 450 milijardi dinara ili oko 3,8 milijardi evra godišnje u tu banku. Imajući u vidu da je ukupna aktiva banke oko milijardu, a prihod oko 42 miliona evra, upumpavanje relativno velike količine novca u tu banku dovešće do povećanja njene vrednosti. Nešto slično smo već videli u slučaju Nacionalne štedionice, koja je ubrzo nakon veštačkog podizanja vrednosti od strane države, prodata“, ističe Radosavljević.
Na kraju kaže i da odluka EPS-a može izazvati i sumnje da se favorizuje određena banka i ukazivati na potencijalno netransparentno upravljanje javnim prihodima. Nije, naime, jasno zašto EPS ne nudi mogućnost plaćanja računa preko svih računa koje ima i kod drugih banaka. Na taj način bi se podigla konkurencija među bankama, koje bi se smanjenjem naknada za plaćanje računa takmičile za klijente, a potrošači bi mogli sami da izaberu preko koje će banke plaćati svoje račune“, zaključuje Radosavljević.
Od jula manje para EPS-u, pa će do kraja septembra struja još jednom da poskupi
Može se, dakle, pretpostaviti da će se od jula u kasu EPS-a slivati manje para nego dok su građani račune plaćali preko računa te kompanije pri Trezoru Srbije. A upravo uz obrazloženje da bi trebalo osposobiti EPS za nove investicije, struja će za građane već do kraja septembra poskupeti za najmanje sedam odsto. I to uprkos tome što je generalni direktor EPS-a Dušan Živković u dva navrata izjavio da se cena struje uza građane ovoj godini neće menjati.
EPS će usmeravanjem naplate električne energije preko Alta banke u nju upumpavati oko 3,8 milijardi evra godišnje i time značajno povećati njenu vrednost, kao kada je država „veštački“ podizala vrednost Nacionalne štedionice pre nego što ju je prodala
Goran Radosavljević
Potrošači za to i još jedno poskupljenje do oktobra 2026. možda još ne bi saznali da MMF nije objavio šta je sve dogovoreno tokom revizije važećeg aranžmana Srbije sa tom finansijskom institucijom. U prilog tome svedoči i činjenica da ministarka rudarstva i energetike Dubravka Handanović Đedović u ponedeljak na javnom servisu nije pomenula ni skoro poskupljenje struje, ni naplatu računa preko Alta banke. Kao da to nisu informacije od javnog značaja. Nije je, doduše, ni novinarka koja je sa njom razgovarala u jutarnjem Dnevniku RTS-a o tome ništa ni pitala. Kao da su imale važnijih tema.
S druge strane, jedan od nekoliko bankara, koje je Radar kontaktirao, najnoviji dil EPS-a i Alta banke vidi kao svojevrsnu „drumsku pljačku 21. veka“. Za drugog je ta priča bila završena i pre nego što je počela, jer smatra da aktuelna vlast Macuru doživljava kao „svog bankara“, uprkos činjenici da ta banka odobrava klijentima – ovdašnjim preduzećima i građanima – kredite uz prosečnu kamatnu stopu znatno višu od većine banaka koje posluju u Srbiji.
Treći kaže da mu u tom aranžmanu „nešto baš smrdi“, a četvrti da ga taj dil nije iznenadio. Naprotiv, uklapa se u milje u kome, po pravilu, korist ima privatna firma ili banka, na štetu neke državne kompanije ili institucije. Peti ukazuje da EPS formalno, kao akcionarsko društvo, jer više nije javno preduzeće, nije ni bio u obavezi da na tenderu izabere banku koja bi mu ponudila najbolje uslove (najmanji trošak, na primer), ali ističe da to podrazumeva „dobra korporativna praksa“. Jedini problem je što „dobra korporativna praksa“ predstavlja smetnju za lukrativne poslove i nameštanje poslova povlašćenim partnerima. Šesti je, pak, još u čudu, uz objašnjenje da je „gotovo neverovatno da najveća ovdašnja kompanija takav posao poveri banci sa takvom reputacijom, a uzgred i jednoj od najmanjih u Srbiji“.
Potrošači možda još ne bi saznali da će struja uskoro poskupeti da to MMF nije objavio. Resorna ministarka Dubravka Handanović Đedović na RTS-u nije pomenula ni poskupljenje, ni plaćanje računa preko Alta banke. Kao da to nisu informacije od javnog značaja. A niko je nije ni pitao. Kao da su imali važnijih tema
I zaista, prema najnovijim podacima NBS za prvi kvartal ove godine, Inteza ima 8,5 puta, OTP 7,5 puta, Rajfajzen i Unikredit skoro šest, AIK banka pet i po, a NLB Komercijalna pet puta veću bilansnu aktivu od Alta banke. I državna Poštanska štedionica je po tom kriterijumu 4,3 puta veća od Alta banke, a od nje manju bilansnu aktivu imaju samo API, Adiko, Benk of Čajna, Adrijatik, Jetel, Mirabank i 3 Banka, bivša Oportjuniti banka.
Za samo tri godine, sa novim vlasnikom, neto poslovni prihod Alta banke povećan 6,7 puta
EPS još nije obelodanio detalje ugovora sa Alta bankom, pa ni koliku će proviziju za tu uslugu naplaćivati, niti je odgovorio na druga pitanja novinara Nove ekonomije, koji su prvi objavili da će se ubuduće računi za struju plaćati preko Macurine privatne banke, a ne preko državnog Trezora. Izvesno je, međutim, da će prihodi Alta banke nastaviti da rastu i ove godine. Možda i brže nego do sada, a samo u prošloj godini, prema podacima iz bilansa uspeha, njeni ukupni neto poslovni prihodi povećani su sa 25,5 na 42,7 miliona evra. Pre četiri godine, kada je Macurin Alta pej kupio Jubmes banku i promenio joj ime, njen ukupan neto poslovni prihod bio je manji od 6,4 miliona evra, a već do 2024, za samo tri godine, novi vlasnik je uspeo da neto poslovni prihod banke uveća ne za 6,7 odsto, već 6,7 puta.
S druge strane, finansijski rezultati EPS-a imaju sasvim drugačiji trend. Najveću neto dobit od skoro 960 miliona evra ta kompanija ostvarila je 2023. Pri tome je na njenom čelu u prvoj polovini te godine bio Miroslav Tomašević, koji je za relativno kratko vreme uspeo da sanira sve brljotine i gubitke svog prethodnika Milorada Grčića. Uprkos tome Tomašević je smenjen, a odlukom Vlade Srbije za v.d. direktora je postavljen Dušan Živković, pod čijim je rukovodstvom prošle godine neto dobit smanjena na 208 miliona evra, a u prvom kvartalu ove godine je iznosila oko 92 miliona evra.
Za jednog bankara je najnoviji dil EPS-a i Alta banke „drumska pljačka 21. veka“, za drugog je sve očekivano jer vlast Macuru doživljava kao „svog bankara“, trećeg čudi da je najveća srpska kompanija izabrala jednu od najmanjih banaka, četvrtom tu „nešto smrdi“, peti pominje „dobru korporativnu praksu“, ali ona ne podrazumeva nameštanje poslova povlašćenim partnerima…
Pre Alta banke, još jedna Macurina firma, Alta pej je u novembru 2023. sklopila unosan posao sa EPS-om, takođe bez tendera. Portal N1 je objavio da je EPS angažovao Alta pej kao posrednika za elektronsko plaćanje računa za struju preko sajta tog državnog preduzeća i za aplikaciju „Uvid u račun“. Uz to, N1 navodi da je EPS poklonio Alta peju i program koji donosi prihod od 28,77 dinara po transakciji preko aplikacije. U to vreme aplikacija „Uvid u račun“ imala je 720.000 korisnika i kada bi svako od njih platio račun EPS-u to bi Macurinoj firmi donelo godišnji prihod nešto veći od dva miliona evra.
Šta povezuje Davora Macuru, Nikolu Petrovića, Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića
Alta pej grupa je, međutim, poslovne prihode uvećala znatno više. Iz konsolidovanog bilansa te firme vidi se da je njen poslovni prihod lane povećan sa 13,3 na 21,8 miliona evra ili čak 63,7 odsto. Za dve poslednje godine firma je svom vlasniku napravila ukupan profit od čak 36,4 miliona evra i to pre svega zahvaljujući finansijskim prihodima, koji su u prethodne dve godine premašili 152 miliona evra.
Pre Alta banke, još jedna firma Davora Macure, Alta pej je u novembru 2023, takođe bez tendera, sklopila unosan posao sa EPS-om, da bi već u 2024. poslovne prihode uvećao sa 13,3 na 21,8 miliona evra ili čak 63,7 odsto, a svom gazdi za samo dve godine napravio ukupan profit od čak 36,4 miliona evra
Takvom usponu Macurine poslovne imperije svakako je doprinelo i to što je Alta grupa, čiji su deo i Alta banka (ima ekskluzivno pravo da se njeni šalteri nalaze u policijskim stanicama širom Srbije), Alta pej i još neke firme, učestvovala u više državnih projekata. Uz sve to, nedavno je dobila podsticaj iz državne kase i za izgradnju, rekonstrukciju i proširenje hotela u Beogradu za potrebe Ekspa 2027, otkrio je Forbs Srbija. Ni tu, međutim, nije kraj, jer je Macura vlasnik i firme ABL Solvent, preko koje je pre tri i po godine za oko 70,6 miliona evra kupio poslovni kompleks IMT-a na Novom Beogradu.
Radar je u nekoliko navrata pisao i o vezama Macure sa ljudima iz vrha SNS-a, ali i sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije, kome je, preko firme Danica park, prodao dve parcele na Dedinju, pored kojih luksuzne vile grade još dvojica kontroverznih biznismena, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić. Pri tome je upravo Macura jedno vreme bio investitor na izgradnji vila na zemljištu koje se vodi na supruge Radoičića i Veselinovića.
Jedino što mu do sada nije pošlo za rukom je nastojanje da postane većinski ili bar pojedinačno najveći vlasnik austrijske Adiko banke i tako uđe na tržište Evropske unije. Nije računao na oštru reakciju Evropske centralne banke, koja je suspendovala pravo glasa Alta peju zbog sumnje da su netransparentno, mimo važećih procedura kupovali akcije te banke preko povezanih lica. U Srbiji bi mu i to verovatno prošlo, ali ne i u EU. Tamo su zakoni važniji od ličnih veza sa ljudima iz državnog i vrha SNS-a.
