Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije odložene su za 30 dana i Vladi Srbije ostavljen je dodatni rok da do 28. marta nađe rešenje, kojim bi trebalo da budu zadovoljne i SAD i Rusija. Tim pre što se NIS i našao na udaru zbog toga što većinski udeo od 56,1 odsto imaju dve ruske kompanije, Grasprom i njena „ćerka firma“ Gaspromnjeft.
Muštuluk je građanima uhvatio onaj ko uvek i saopštava „dobre vesti“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prvobitnom odlukom od 10. januara bilo je predviđeno da sankcije stupe na snagu 27. februara u 6 sati ujutro i sve je izgledalo kao da će tako i biti. Sve dok Vučić na svom Instagram nalogu nije objavio da je američko Ministarstvo finansija poslalo dopis u kojem se navodi da se sankcije NIS-u odlažu do 28. marta. To znači da će do tada rafinerija u Pančevu nastaviti normalno da funkcioniše i snabdeva benzinske stanice u Srbiji.
Tek nekoliko sati kasnije oglasila se i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. „Mi smo se našli u sredini jednog problema, iznad naših glava su dve velike sile koje su na svu sreću počele da razgovaraju o svojim političkim pitanjima i nadam se da će se to nastaviti u dobrom pravcu“, rekla je i navela da je „cilj Vlade Srbije da učvrstimo i produbimo saradnju sa SAD, da čuvamo dobre odnose sa Ruskom Federacijom i da nađemo najbolje moguće rešenje“. Nije precizirala šta podrazumeva pod „najboljim mogućim rešenjem“.
Nova vlasnička struktura NIS-a, ali je većinski udeo ostao u krugu „porodice“
Odlaganjem sankcija, međutim, problem nije rešen, već samo privremeno odložen. Uprkos tome što optimisti, u koje spada i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, smatraju da će 28. marta sankcije biti ponovo odložene na 30 dana i da nikada neće ni stupiti na snagu. U prilog tome navodi da u poslednjih sto godina velike naftne kompanije nikada međusobno nisu „ratovale“ i da imaju veliki uticaj na svoje vlade. Zbog toga smatra da će se na kraju, ipak, naći neko rešenje prihvatljivo za sve.
Naftne kompanije nikada nisu međusobno ratovale i Rusi ni pod kojim uslovima neće prodati svoj udeo u NIS-u. Ako bi ih neko tako isterao odavde, možda bi im sutra tražio da prodaju i rafinerije u Iraku i Venecueli
Miloš Zdravković
U suprotnom građani i domaća privreda mogli bi se suočiti sa velikim nevoljama. Zbog dvomesečnog prekida rada rafinerije u Pančevu proizvodnja prerađivačke industrije u Srbiji prošlog marta bila je za 8,1 a u aprilu za 7,6 procentnih poena manja nego što je mogla biti da nije bilo remonta ključnog postrojenja NIS-a, svojevremeno su procenili autori Makroekonomskih trendova. Šteta po srpsku ekonomiju mogla bi biti neuporedivo veća ako se u međuvremenu ne pronađe konačno, za sve prihvatljivo rešenje problema, koji se, bar za staru američku administraciju, svodio na većinski ruski udeo u NIS-u.
Razmere moguće štete mogu se naslutiti iz podataka da je u februaru 2024, pre remonta pančevačke rafinerije, industrijska proizvodnja bila za 8,4 odsto veća nego u istom mesecu 2023, a u martu, dok to postrojenje nije radilo, za 5,8 odsto manja nego godinu dana ranije. Poređenja radi, u jeku pandemije, u prvoj polovini 2020. industrijska proizvodnja bila je samo 1,8 odsto manja nego u istom periodu 2019.
Pri tome je lanjski remont bio planiran, a problemi sa kojima bi NIS mogao da se suoči krajem marta sve su samo ne planirani. Ne pomaže ni to što se strategija države svela uglavnom na nadu da će SAD u sudijskoj nadoknadi vremena uslišiti molbu Srbije, Mađarske i hrvatskog Janafa da sankcije odlože na 90 dana. To je, krajnje pojednostavljeno, bio plan A. Plan B, nažalost, javnosti nije predočen do 27. februara, kada je istekao prvobitni rok, ali je na sreću u „minut do 12“ on pomeren za 30 dana. U međuvremenu vlast je nastojala da stvori utisak da nestašica neće biti i da će rafinerija, ipak, nastaviti nesmetano da radi bez obzira na sankcije.
U sredu ujutro, 26. februara, Gaspromnjeft je matičnom Gaspromu preneo deo akcija i smanjio svoj udeo u NIS-u na 44,85, ali je i posle toga većinski udeo ostao u rukama iste „porodice“, samo je sa „ćerke“ deo prebačen na „majku“
Po nekim tumačenjima pozitivnom raspletu doprinela je i promena vlasničke strukture NIS-a i to samo 20 sati pre prvobitnog roka za stupanje na snagu sankcija. Matičnoj kompaniji, ruskom Gaspromu 26. februara njena „ćerka“ firma Gaspromnjeft, prenela je 8.397.611 akcija i time smanjila svoj udeo u NIS-u sa dosadašnjih 50 na 44,85 odsto, dok je udeo Gasproma povećan sa 6,15 na 11,3 odsto.
Iako na prvi pogled ova promena deluje više kozmetičke prirode, nije zgoreg imati u vidu da su 10. januara sankcije uvedene Gaspromnjeftu, ali ne i Gaspromu. To je verovatno bio i ključni razlog što je ugovor o prenosu dodatnih 5,15 odsto akcija NIS-a sa Gaspromnjefta na Gasprom overen kod jednog beogradskog notara u sredu, 26. februara u 10,33 sati. Suštinski se, međutim, nije promenilo ništa, jer je većinski udeo u NIS-u ostao u rukama iste ruske „porodice“, jer je deo akcija „ćerka firma“ samo prenela „majci“.
Rezerve goriva dovoljne do maja, šta dalje
Dok odbrojavaju dane do novog roka, 28. marta, u Nemanjinoj 11 i na Andrićevom vencu trebalo bi da imaju u vidu da bi bez 2,2 milijarde evra, koliko je državi uplatio NIS, minus u državnoj kasi lane sa 1,8 milijardi skočio na 3,9 milijardi evra ili na čak pet odsto BDP-a. Treba li bolji dokaz koliko je ta firma važna ne samo za privredni rast i energetsku stabilnost, već i za javne finansije zemlje. Ona praktično u državnu kasu uplaćuje svaki osmi dinar. Svi poreski obveznici ukupno 2.141,6 milijardi, a samo NIS 260,5 milijardi dinara. Ako NIS bude primoran da na neko vreme stavi katanac u bravu, i država će ostati kraćih rukava.
Dok odbrojavaju dane do novog roka, 28. marta, zvaničnici bi trebalo da imaju u vidu da bi bez 2,2 milijarde evra, koliko je državi uplatio NIS, minus u državnoj kasi lane sa 1,8 milijardi skočio na 3,9 milijardi evra ili na čak pet odsto BDP-a
I pre nego što su sankcije odložene, član Vladine radne grupe za pregovore o sudbini NIS-a i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović poručivao je da država ima rezerve goriva do maja. One su, međutim, dovoljne samo da se privremeno lokalizuje požar. Uz to, NIS je godinama bio jedan od pet najvećih izvoznika, a ukoliko sankcije za mesec dana, ipak, stupe na snagu, gorivo će morati da se uvozi, što će dodatno zakomplikovati život potrošačima i vlasnicima benzinskih pumpi.
Tim pre što je NIS pet meseci pre nego što je počeo remont rafinerije u Pančevu, pojačano uvozio dizel da bi pokrio potrebe za samo dva meseca, kaže za Radar Goran Radosavljević, profesor javnih finansija i direktor Instituta FEFA. Iako nije isključivao mogućnost da sankcije u poslednji čas mogu biti odložene, on objašnjava razloge za veliku zabrinutost i ukazuje na potencijalne probleme.
„NIS je jedna od najvećih kompanija u Srbiji i ovom delu Evrope. On direktno i indirektno stvara između tri i četiri odsto srpskog BDP-a, u ukupnim poreskim prihodima budžeta učestvuje sa oko 16 odsto i od njega zavisi oko 37.500 radnih mesta. Konačno, lane je na tržište Srbije isporučio oko 80 odsto svih derivata, od čega oko 40 odsto direktno, kroz svoju mrežu benzinskih stanica i još toliko preko drugih pumpi. Sve to bitno je da se razume uticaj i značaj za privredu Srbije, ali i za energetsku bezbednost i sigurnost zemlje“, ističe Radosavljević.
Što je brzo, to je i kuso
Kada neko strateško pitanje treba da se reši za samo par dana jasno je da nema zadovoljavajućih rešenja, konstatuje Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritija. Sve ostale kombinacije sa kojima se spekuliše u javnosti, na ovaj ili onaj način su pogubne po poslovanje NIS-a, koji kao i svaki drugi veliki i kompleksan sistem, nije baždaren da funkcioniše odstranjivanjem pojedinih bitnih delova, kaže on i naglašava da je NIS od samog početka bio deo velikog političkog i ekonomskog projekta, čiji pojedini delovi nisu uopšte ispunjeni.
NIS stvara između tri i četiri odsto BDP-a, u poreskim prihodima budžeta učestvuje sa 16 odsto, od njega zavisi 37.500 radnih mesta, a ima veliki uticaj i značaj i za energetsku bezbednost i sigurnost zemlje
Goran Radosavljević
„Nakon što je propao projekat izgradnje Južnog toka, koji je bio deo ovog sporazuma, svakako je bilo neophodno pristupiti reviziji procesa privatizacije kompanije. Sledeća kritična tačka bila je aneksija Krima od strane Rusije i prve sankcije koje je počeo da trpi NIS, i koje su morale biti nova ’crvena lampica’ za akciju kako stvari u budućnosti ne bi krenule ovim smerom. I naposletku, sankcije EU iz 2022. su kozmetičkim prepakivanjem vlasničke strukture u većoj meri zaobiđene, ali se moglo pretpostaviti da će u sve kompleksnijem geopolitičkom okviru pojaviti u nekom drugom, oštrijem obliku. Januarski ultimatum stare američke administracije samo su nominalno sankcije NIS-u, jer to su pre svega mere SAD da naša zemlja promeni spoljnu politiku. Stoga je i priroda ovog problema kompleksnija i još uvek nema rešenja nekoliko dana pred zvanično stupanje na snagu tih mera“, smatra Gujaničić.
Nadu u povoljan ishod ovog trilera koji je mogao da preraste u pravi horor nisu podgrevale ni informacije da je NIS zaposlenima, zbog straha od blokade računa, prošle nedelje unapred isplatio februarske zarade, a menadžmentu i bonuse, koji se u redovnim prilikama obično isplaćuju u maju. Taj strah sasvim je razložan, jer su mnoge banke u stranom vlasništvu bile spremne da 27. februara, ako sankcije ne budu odložene, prekinu platni promet, a sve pozajmice NIS-u veće od pola milijarde evra proglase dospelim.
Vest iz Vašingtona te odluke automatski je pomerila za mesec dana. Do tada će sve biti na „stend baju“, a odluku će očito doneti političari u svojevrsnom „bermudskom“ trouglu Vašington – Moskva – Beograd. A da li će do tada nadležni uspeti da spreme plan B za novi „dan D“, ostaje da se vidi. Pri tome malo ko veruje da će se Rusi do tada predomisliti i da će pristati da prodaju svoj udeo u NIS-u od 56 odsto. Čak i ako bi Srbija bila spremna da im za akcije plati mnogo više od 560 miliona evra, koliko su one vredele na Beogradskoj berzi 14. januara, kada je i doneta odluka da se trgovanje tim akcijama do daljeg obustavi.
Januarski ultimatum stare američke administracije samo su nominalno sankcije NIS-u, jer to su pre svega mere SAD da naša zemlja promeni spoljnu politiku. Stoga je i priroda ovog problema kompleksnija
Nenad Gujaničić
A da za Srbiju „pare nisu problem“, prošle nedelje potvrdio je viceguverner NBS Nikola Dragašević. „Devizne rezerve zemlje su 29,3 milijarde evra i ima novca za bilo kakvu potrebu države“, rekao je on i time indirektno potvrdio da bi se u slučaju dogovora sa Moskvom i uz saglasnost Vašingtona, za kupovinu ruskog udela u NIS-u koristile čak i devizne rezerve. On je, takođe, rekao da je protekle nedelje NIS na deviznom tržištu kupovao devize za uvoz nafte i da je NBS na zajedničkom sastanku zahtevala od banaka da „nesmetano nastave sve aktivnosti sa NIS-om dok se ne reši njegov status“.
Miloš Zdravković uveren je da će nekakvo rešenje biti pronađeno, ali i da Rusi ni pod kojim uslovima neće prodati svoj udeo u NIS-u. „Možemo mi njih da molimo koliko god, ali oni na to neće pristati, jer je NIS jedino sredstvo uticaja kojim raspolažu u Srbiji. Uz to, ako bi ih neko na taj način isterao odavde, možda bi im sutra tražio da prodaju udele i u rafinerijama u Iraku i Venecueli. S druge strane, činjenica je da naftne kompanije već sto godina nisu međusobno ratovale, pa neće ni sada zbog NIS-a“, ističe Zdravković za Radar.
On kaže i da mu je od početka sporno obrazloženje za uvođenje sankcija NIS-u. Fakat je da Gasprom nije najveća, već tek treća po veličini ruska naftna kompanija, posle Rosnjefta, koji još uvek drži 12,5 odsto nemačkog tržišta i Surgutnjeftgasa.
„NIS je za naše uslove velika kompanija, koja stvara 4,5 odsto BDP-a, ali za svetske okvire baš i nije, pa je besmisleno objašnjenje da se sankcijama NIS-u sprečava finansiranje ratnih aktivnosti Rusije u Ukrajini. Tim pre što NIS reinvestira 95 odsto dobiti. Pa, Rusija dnevno izvozi dva miliona barela (jedan barel je nepunih 159 litara) nafte u Kinu i 2,1 milion barela u Indiju, a Janaf se nedavno pohvalio ugovorom po kom će NIS-u za dve godine isporučiti 10 miliona tona sirove nafte“, naglašava Zdravković.
Novi rok iskoristiti da se Srbija spremi i za najgori scenario
Godišnje se u Srbiji potroši oko 2,8 miliona tona motornih goriva i oko milion tona ostalih derivata (primarnog benzina koji se koristi u petrohemijskim procesima, brodskog, mlaznog goriva, ulja za loženje, baznih i procesnih ulja i bitumena, koji je neophodan za gradnju puteva, na čemu vlast posebno insistira). Oko 80 odsto potreba za motornim gorivima zadovoljava NIS, a samo 20 odsto svi ostali, Lukoil, MOL, OMV, Helenik petroleum, Petrol i domaće pumpadžije. Tim bi veći problem nastao eventualnim zatvaranjem rafinerije u Pančevu, jer bi gorivo moralo da se uvozi, a zbog povećanih troškova i njegova cena bila bi viša nego što je sada, ukazuje Radosavljević i navodi da je dodatna nevolja što važeći zakoni propisuje stroge uslove tako da samo malo broj firmi poseduje licence za uvoz derivata, dok ih je većina kupovala od NIS-a.
„Devizne rezerve su 29,3 milijarde evra i ima novca za bilo kakvu potrebu države“, rekao je prošle nedelje viceguverner NBS Nikola Dragašević i time potvrdio da bi se u slučaju dogovora za kupovinu ruskog udela u NIS-u koristile čak i devizne rezerve zemlje
Za sada, bar u narednih dana, obezbeđen je nesmetani rad rafinerije u Pančevu i kontinuitet snabdevanja gorivom. A sama pomisao da bi snabdevanje derivatima moglo da bude otežano izazvala bi psihozu i povećala tražnju, u nastojanju da se stvore možda i nepotrebne zalihe, kao što su tokom pandemije stvarane veštačke nestašice toalet-papira i nekih drugih proizvoda.
S obzirom da su male šanse da u narednih mesec dana problem bude rešen prodajom ruskog udela u NIS-a nekom drugom partneru, prijateljskim ili neprijateljskim preuzimanjem od strane države, sada je potreban jasan plan ublažavanja potencijalnih posledica.
„Taj plan trebalo bi da sadrži mere i jasne korake u sprovođenju tih mera u kratkom i srednjem roku kako bi se tržište stabilizovalo i ublažila negativna očekivanja potrošača, ali i da bi se poslala poruka da država drži ceo problem pod kontrolom. Drugo, u slučaju uvođenja sankcija, trebalo bi novim potrebama prilagoditi određene zakone i olakšati uvoz derivata, strogo vodeći računa o kontroli kvaliteta. Treće, da se obezbedi da postojeće zalihe goriva stignu do potrošača. Naravno, potrebno je pojačati napore na međunarodnom planu da se reši problem sankcija na duži rok i omogući nesmetano funkcionisanje naftnog sektora u Srbiji. A nadam se i da ćemo nešto naučiti iz ove epizode, da je diversifikacija izvora energije ključni prioritet u obezbeđivanju energetske sigurnosti u budućnosti“, zaključuje Radosavljević, uz opasku da se pametni uče na tuđim greškama.
