Strpljenje umetnika i radnika u kulturi je dogorelo. Zato su se okupili u ponedeljak na poziv neformalne inicijative „Kultura u blokadi“ ispred Ministarstva kulture Republike Srbije izražavajući nezadovoljstvo, a razloga za to je mnogo – od uništavanja kulturnog nasleđa, netransparentnih procedura raspodele sredstava i dodeljivanje novca po partijskoj liniji, dugogodišnje degradacije i marginalizacije kulture… Zbog toga, kako su najavili, u vremenu kada sve staje, treba da stane i kultura.
Nezadovoljstvo je postalo vidljivo još u februaru 2024. kada su muzičari Beogradske filharmonije, zaposleni u Operi Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta u Beogradu pre predstava čitali pisma u kojima su upozorili na situaciju u kojoj se nalaze. Doneta je odluka o formiranju Radne grupe za unapređenje materijalnog i radnopravnog položaja zaposlenih. Da li se i šta u međuvremenu rešilo?
„Godinu dana ignorisanja, obmana i diskriminacije – sada je dosta!“, istakli su članovi ova tri ansambla krajem 2024. u zajedničkom saopštenju podsećajući na nebrigu Ministarstva finansija i kulture na apele za rešenje njihovog položaja.
„Država ne prepoznaje naše probleme jer muzičari nisu učestvovali u pregovorima. Zakoni su međusobno kontradiktorni i glavni problem je nastao kako ih primeniti. Jednostavno, problem je aljkava administracija, kako na nivou Ministarstva kulture, tako i na nivou naših ustanova”, rekao je za Radar Boris Postovnik, predsednik Sindikata muzičkih umetnika, koji ima članstvo 12 ansambala iz tri grada – Niša, Novog Sada i Beograda.
A šta je to konkretno, pojasnili su nam članovi Srpskog narodnog pozorišta u dopisu za naš list:
„U decembru prošle godine, bez najave i ikakvih konsultacija, iako smo insistirali da u radnu grupu budu uključeni i nosioci delatnosti, doneta je nova, katastrofalna uredba o koeficijentima. Radna grupa koja je radila na uredbi nije bila upućena u specifičnost zanimanja umetničkih ansambala i drugih pozorišnih delatnika. Nosioci delatnosti, pre svega umetnici, nisu adekvatno vrednovani. Svoj stav smo još letos preneli Dragani Đorđević, predsednici Samostalnog sindikata kulture Srbije, jedinoj članici radne grupe koju poznajemo, a to je da nijedan umetnik ne sme da ima primanja manja od republičkog proseka, a najveći broj umetnika je upravo u toj kategoriji. Jedini fokus ove radne grupe bio je da nijedan koeficijent u kulturi ne bude ispod minimalca, što je dovelo do toga da je razlika u koeficijentima između najniže rangiranog umetnika i fizičkog radnika smanjena sa 10 na pet koeficijenata razlike. Neophodno je donošenje potpuno nove uredbe, na kojoj će se temeljno raditi uz učešće i konsultaciju, pre svega, nosilaca delatnosti. Umesto da budu prepoznati i adekvatno vrednovani, umetnici su ponovo stavljeni na margine.“
Problem je aljkava administracija, kako na nivou Ministarstva kulture, tako i na nivou naših ustanova
Boris Postovnik
Postovnik naglašava da je Vlada Srbije donela povećanje koeficijenta umesto da poveća cenu rada: „I ta uredba je toliko aljkavo urađena da je, na primer, Beogradska filharmonija potpuno izbrisana kao cela tačka 9a i priključena pozorištu, a to nije kompatibilno, jer orkestar ima potpuno drugačiju strukturu. Uredba o koeficijentima nije upodobljena sa Katalogom radnih mesta koji je trenutno važeći. Tako je nastao problem i kod uprava kuća u oblasti kulture.“
Predsednica Samostalnog sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević objašnjava da su se s dugogodišnjim niskim platama u kulturi svi dovijali da nekako zaposlenima daju neku dopunu, dodatak, da bi mogli da opstanu.
„Nas u kulturi ima samo 10.550 u celoj Srbiji. Mi smo prvi izvršili smanjenje broja zaposlenih da bismo mogli da opstanemo još daleke 2006/07. godine. Takođe, 2014. svima je smanjena plata, a 2015. je vraćena, samo kulturi nije. A, ovo što se dogodilo s podizanjem koeficijenata a ne cene rada, išli smo na to da se na taj način više dobije. To povećanje, osam odsto kroz cenu rada, za nas je bilo – uzmi ili ostavi. Spor je nastao jer su usvojene sistematizacije po Katalogu radnih mesta, koji moramo da uredimo zato što jedno piše u njemu a drugo u uredbi. Ministarstvo kulture je dalo preporuku kako to da se ispegla i čekamo da se to reši, ali Vlada je sada u tehničkom mandatu“, priča Đorđević.
Ona priznaje da zna da su muzički umetnici nezadovoljni, i podvlači da postoji razlika između sindikata i esnafa.
„Mi moramo da brinemo o svima kao sindikat. Poslovi jedni bez drugih ne mogu. Nama ljudi odlaze jer ne mogu da rade za tako niske plate i došlo je do toga da najniža kategorija sa 7,8 koeficijentom bude u nivou minimalne zarade, da nema više doplate za njih. To je posebno za razne poslove u pozorištu, a moraju da imaju neku sigurnost i zato su dobili najveća povećanja“, obrazlaže Đorđević.
Iz Srpskog narodnog pozorišta poručuju da je pitanje sistematizacije postalo jedno od gorućih: „Sistematizacija koja je usvojena 2019. nanela je ogromnu štetu i njome je direktno ugroženo izvođenje predstava. Najveći broj obrisanih radnih mesta upravo je u umetničkim jedinicama – 13 u orkestru, 10 u horu i čak 36 mesta u baletu. Takođe nedostaje i značajan broj radnih mesta u tehnici, pogotovo u službi za izvođenja predstava. Naša institucija suočena je s problemom velikog broja honorarnih saradnika, koji ne mogu da zasnuju stalni radni odnos zbog neadekvatne sistematizacije. Imamo naznake da će biti urađena nova sistematizacija, međutim, to ne garantuje da će biti dobro urađena, da će biti odobrena i usvojena, pa ni da će zapošljavanje umetničkog kadra u budućnosti biti prioritet.“
Boris Postovnik smatra da na sindikalno disanje često utiču nerealni razlozi: „Kod umetnika se sindikalne aktivnosti često mešaju s aktivističkim, a to je velika razlika. To je u prirodi posla koji radimo. Sindikalna svest ljudi zaposlenih u kulturi je na jako niskom nivou. Osećaj da je sindikat zajednica jednakih ljudi koji imaju određeni interes da budu zajedno da bi izgurali određenu stvar, na veoma je niskom nivou. To je posledica prirode posla kojim se bavimo, a to je umetnost koja je po prirodi efemerna, nemerljiva, nedosegljiva.“
A to, kako kaže, ne razume ni Dragana Đorđević, koja je glavni pregovarač: „Napravila je veliku štetu, jer se nije konsultovala sa drugima. A već godinama je moćna da može da uradi onako kako joj odgovara, ne da se udubljuje u problematiku.“
Zalegli smo za podršku po cenu da me pozovu na odgovornost. Svi direktori i država su zažmurili, pravili smo se svi mrtvi
Dragana Đorđević
Đorđević podseća da je njoj ovo 14. ministar, 12. premijer sa kojima sarađuje, da je prošla sve članove Vlade svih struktura, šefove, sekretare kabineta. Podseća da Samostalni sindikat kulture Srbije broji od 4.500 do 5.200 članova i da im je sada prišlo deset novih sindikalnih organizacija: „Imali smo 284, a sada ih je skoro trista. Nismo izgubili članstvo, naprotiv dobili smo iz najširih oblasti kulture, čak su nam prišli neki ansambli glumaca. Shvatili su šta je sindikat a šta je esnaf. Zna se ko pregovara, a to je onaj ko je upisan u registar Ministarstva rada.“
Povećanju članstva je doprineo poziv Samostalnog sindikata kulture Srbije na obustavu rada u svim ustanovama kulture, koji se dogodio 24. januara.
„Krivo sedi al’ pravo besedi. Imali smo podršku našeg Ministarstva, ali sve zavisi od Ministarstva finansija i tu škripi. Dok smo sedeli za pregovaračkim stolom imali smo i podršku premijera, ali ono što se desilo s prosvetom bilo je važno da podržimo, jer smatramo da je solidarnost nešto što treba da odslikava svaki sindikat, to je naš osnov. Zalegli smo za 23. i 24. januar po cenu da me pozovu na odgovornost. Svi direktori i država su zažmurili, pravili smo se svi mrtvi“, kaže Dragana Đorđević.
Sada, priznaje, ne zna šta će biti u ovoj podeli karata zbog ostavke premijera: „To je sada veliki rebus za sve. Kao reprezentativni sindikat se obraćamo direktno Ministarstvu kulture i Vladi. Naš glavni cilj je da nam se vrati naših 10 odsto koji nisu vraćeni 2015. godine. Pored povećanja plata, tražićemo i implementaciju Kataloga i to ćemo tokom ove nedelje predati resornom ministarstvu. Kada se sedne za sto prekidaju se svi štrajkovi i obustave. Ako ne uspemo u pregovorima, zna se šta sledi posle.“
Postovnik komentariše da su protesti koji se odvijaju širom zemlje doprineli da se ujedine i izađu sa svojim zahtevima. Taj optimizam je mogao da se oseti u ponedeljak kada su se umetnici okupili ispred Ministarstva kulture.
