Ogromna su očekivanja trampista širom sveta od 47. američkog predsednika Donalda Trampa, dok on nastavlja da „sipa“ populizam, protekcionizam, ekspanzionizam, da devastira svetski multilateralni poredak koji su SAD prve stvarale. Trampisti kao vernici veruju da predsednik poseduje čarobni štapić da rešava sve svetske i američke probleme, MAGA, „Amerike na prvom mestu“.
Tramp je još tokom izbora preuzeo rešavanje ključnog međunarodnog problema rešavanje rusko-ukrajinskog rata. Tramp, međutim, nije mogao lako pronaći ključ za njegovo rešenje. Zato je u fokusu Trampov sastanak sa Vladimirom Putinom, koji je zakazan, ali za sada bez preciznog datuma. U Moskvi ga, i još ponegde, doživljavaju kao sastanak nekadašnjih lidera SAD i SSSR.
Olako obećanje
Iako se još ne zna ni kada će biti ni gde će biti sastanak, zna se da će se na stolu naći Ukrajina, mogući prekid rata i eventualni putevi okončanja ruske invazije na Ukrajinu. Tramp i Putin bi da razgovaraju o sudbini Ukrajine, bez Ukrajine, i ceni koju ona mora da plati, kao slabija strana.
Olako obećana Trampova brzina da će rat u Ukrajini „rešiti za 24 časa“, pokazala se kao tvrd orah. Uprkos Trampovoj spremnosti da Putinu izađe u susret i razgovara, Putin ne popušta. Postoji uverenje da u pogađanjima sa Putinom, Tramp može olako postupati sa ukrajinskim nacionalnim interesima, više nego što je spreman da ih dosledno zaštiti. Taj svoj prvi, ili među prvim potezima na svetskoj sceni, Tramp bi hteo da učini i uspešnim i efektnim.
Postoji uverenje da u pogađanjima sa Putinom, Tramp može olako postupati sa ukrajinskim nacionalnim interesima
Trampov pristanak da „odmah“ razgovara sa Putinom, ruskog predsednika učvršćuje u nepopustljivosti i ispravnosti odluke da upadne u Ukrajinu 22. februara 2022. Solistički potezi Trampa razbili su usaglašeni zapadni nastup prema Moskvi, postupajući suprotno principima koje je Zapad, pod njegovim prethodnikom Bajdenom, inaugurisao: „ostaćemo uz Ukrajinu onoliko dugo koliko bude potrebno“ i „o Ukrajini bez Ukrajine nema razgovora“.
Sa Putinom su se sretali Bajden, Makron, Šolc, Si, Modi, kako bi sprečili rusku agresiju, ili da pokrenu i podstaknu njeno rešavanje. Nisu ga pomerili, a pred sastanak sa Trampom ruski predsednik oseća se lagodnije nego Zelenski. Tramp, „čovek misije“, misli da može sve rešiti. Zato ishod očekivanog sastanka između Trampa i Putina može imati dalekosežne posledice za samu Ukrajinu, za stabilnost regiona, Evrope, ali i za međunarodne odnose.
Ishod očekivanog sastanka između američkog i ruskog predsednika može imati dalekosežne posledice za samu Ukrajinu, za stabilnost regiona, Evrope, ali i za međunarodne odnose
Ukrajina je u susret sastanku Trampa i Putina, pod Trampovim pretnjama, morala da se prilagodi američkom predsedniku, da menja svoje prvobitne ratne ciljeve. Odustala je od izbacivanja okupatora iz zemlje i povratka teritorijalnog integriteta i suvereniteta na međunarodno priznate granice 1991. (na osnovu ratifikovanog ugovora o granicama između Ukrajine i RF i rezolucija UN), pa je povratak sopstvenih teritorija prepustila diplomatiji i narednim decenijama; članstvo u NATO zamenila nejasnim međunarodnim garancijama bezbednosti (nešto poput Budimpeštanskog memoranduma iz 1994).
Tvrda igra Moskve
Zelenski, za razliku od Putina, nedvosmisleno poziva na završetak rata u 2025. Cenu prekida rata i uspostavljanja kakvog-takvog trajnog mira, Ukrajina će platiti sopstvenom teritorijom, samo još nije jasno kolikom.
Sa čime će Tramp pred Putina? Dok se Putin čvrsto drži svoje stare pozicije i ponavlja je, Tramp pokušava da samostalno definiše neku koherentnu piramidu krozkrilaticu „mir kroz snagu“. Međutim, to ide teško. Rusiji prete dalje sankcije, ako izostane kooperativnost, Ukrajini sluti novo naoružavanje.
Koji će model, blizak znanim istoriji zamrznutih konflikata Tramp izabrati i ponuditi stranama – po principu uzmi ili ostavi – ostaje da se vidi.
Putin kao zapeta puška čeka Trampa, čvrsto se drži agende za razgovore još od sastanaka sa Bajdenom i ostalima pre i posle invazije. Za razliku od Ukrajine, Rusija ni za jotu ne menja svoje ratne ciljeve. Otvoreno stremi uništenju ukrajinske države, razoružanju, zabrani članstva u NATO, pretenduje na petinu njene suverene teritorije. Traži da se NATO vrati na granice pre maja 1997, da Alijansa ne održava bilo kakve vojne aktivnosti u Ukrajini, Istočnoj Evropi, na Kavkazu i Centralnoj Aziji, da nema raketa srednjeg dometa u rejonima koji mogu dosegnuti teritoriju Rusije. U istoj meri to se odnosi na SAD i njene nuklearne bojeve potencijale.
Jedan od najbližih Putinovih saradnika, poznati „jastreb“ Nikolaj Patrušev, ide još dalje i obećava da će „Ukrajine 2025. nestati“, isključuje mogućnost da Rusija vrati makar parče zahvaćene ukrajinske zemlje, a zauzete teritorije, kako kaže, imaju se u pregovorima priznati ruskim.
Trampov „pohod na mir“ u Ukrajinu kao da osokoljuje Moskvu da ne odustaje od demilitarizacije i denacifikacije, zamene zakonite vlade marionetskom, odbacujući bilo kakve kulturne i istorijske različitosti između Ukrajinaca, Belorusa i Rusa.
Duh Jalte
Međutim, iza žestoke ruske retorike ne stoje uspesi na frontu. Rusija je u ofanzivi skoro godinu i po, a Ukrajina u strateškoj odbrani. Sem taktičkog uspeha (osvojenih oko četiri hiljade kvadratnih kilometara), ruske snage nemaju drugog uspeha. Naprotiv, stotine hiljada vojnika je izbačeno iz stroja, veliki su gubici vojne tehnike, fali naoružanje i živa sila (dovode vojnike iz Severne Koreje). Ukrajina je u jednom potezu zauzela oko tri hiljade kvadratnih kilometara ruske Kurske oblasti, redovnije dobija obećano zapadno oružje, počela je da liferuje sopstveno naoružanje, kao nekada „najveća raketna zemlja“, ali i ona kuburi sa živom silom.
Valja reći da pregovore o završetku rata Rusija namerava da vodi isključivo sa SAD. Protivi se učešću ne samo evropskih država, EU, nego i same Ukrajine o čijoj se koži radi. To neverne Tome podseća na ranije izgovorene i napisane Putinove reči: „Rusija baštini nasleđe Drugog svetskog rata, uključujući Jaltu i njene rezultate, Rusija je naslednica i SSSR-a i dogovora na Jalti, kada su, između Staljina, Ruzvelta i Čerčila, podeljene sfere uticaja u Evropi.“ Bio je to uvod u hladnoratovsku podelu sveta na istočni i zapadni blok, kada je istočna Evropa potpala pod sovjetski uticaj a zapadna Evropa ostala pod uticajem zapadnih demokratija, a Jalta je u istoriji diplomatije ostala simbol sporazumevanja velikih sila na račun slabijih i manjih nacija.
Dogovor Putina i Trampa na račun Ukrajine, bez Ukrajine, bilo bi oživljavanje duha Jalte. Sličnost bi bila potpuna i kada bi se samo prećutno priznao ruski uticaj u određenim delovima Ukrajine (Krim, Donbas). Eventualno ignorisanje suvereniteta Ukrajine je kršenje principa međunarodnog prava i prava naroda da sami odlučuju o svojoj sudbini. Ujedinjene nacije, izbačene iz ove igre velikih, upravo su iz navedenih razloga i osnovane, kako se ne bi ponovila 1938. i tragedije Drugog svetskog rata.
Pre ili kasnije sastanak Trampa i Putina će se dogoditi, a biće uspešan ako utvrdi principe i okvir za pregovore uz učešće Ukrajine.
