shutterstock 2299145049
Foto:shutterstock KONSTANTIN_SHISHKIN;
Ostavke u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture

Ko sve u Zavodu za zaštitu spomenika ne pristaje na politiku devastacije

4

Jučerašnja glavna vest u nezavisnim medijima vratila je na trenutak fokus javnosti sa protesta povodom pogibije 15 uglavnom mladih osoba pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice, kao i onih za oslobađanje nevino uhapšenih, ali i sa najavljenog rušenja Starog savskog mosta i Hotela Jugoslavija (…), na ono što vlast ubrzano priprema – „revitalizaciju” bombardovanog kompleksa Generalštaba u Beogradu. I to na način da on postane poslovno-stambeni kompleks Džareda Kušnera, zeta novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa. Negde bi tu bio umetnut i Memorijalni centar za sve žrtve NATO-a.

Naime, zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Estela Radonjić Živkov razrešena je sa te funkcije na sopstveni zahtev, što je ona i potvrdila za Radar. Ne želeći da tu svoju odluku „previše populariše”. 

Screenshot 1
Estela Radonjić Živkov Foto: Printscreen/RTS

Razlog za njenu ostavku, ili molbu za vraćanje na prethodni pravni položaj savetnice za konzervaciju, jasan je: nelegalno ukidanje statusa nepokretnog kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane, čemu se se susprotivili zaposleni u Republičkom zavodu.

Međutim, zvaničnu objavu njihovog saopštenja kojim se naglašava da je „Vlada grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu” time što nije poštovala procedure brisanja ovih kulturnih dobara iz registra, sprečila je BIA, upadajući 18. oktobra u prostorije Zavoda. I obavljajući „akciju zastrašivanja”, ne bi li zaustavila da saopštenje dospe u javnost, ali i na adrese Vlade i Ministarstva kulture. I insistirajući da ono prvo bude prosleđeno Bezbedonosno-informativnoj agenciji, kako bi ona navodno „kao dobar poštar“ ubrzala njegov transfer do nadležnih, kako je za Peščanik navela Aleksandra Davidov Temerinski, savetnica Zavoda i istoričarka umetnosti.

Zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Estela Radonjić Živkov razrešena je sa te funkcije na sopstveni zahtev, što je ona i potvrdila za Radar. Ne želeći da tu svoju odluku „previše populariše”

Osim Radonjić Živkov, svojom funkcijom člana Kolegijuma nisu hteli da ostanu na strani destrukcije sistema ni Ljubica Dimitrijević, rukovodilac Odeljenja za istraživanje, zaštitu i dokumentaciju, ni Jovana Šunjevarić, rukovodilac Odeljenja za arhitekturu, ni Aleksa Jelikić, rukovodilac Odeljenja za slikarstvo i fizičko-hemijske laboratorije.

Neslaganje s politikom

U ovo telo, po statusu odmah ispod direktora i njegovog zamenika, na mesto Radonjić Živkov došao je Branislav Orlić, savetnik za zaštitu kulturnog nasleđa, nerad da još onomad (2019) potpiše apel određenog broja svojih kolega za zaustavljanje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Njegov potpis nedostajao je i na saopštenju Zavoda iz maja, kojim se ogromna većina zaposlenih usprotivila uzurpaciji zakona vezanih za Generalštab, kako vele upućeni.

Molbe za istupanje iz Kolegijuma navedenih stručnjaka, odnose se zapravo na neslaganje sa politikom v.d. direktora Zavoda, Gorana Vasića, koji je ovde „doveden“ nakon ostavke direktorke Dubravke Đukanović juna ove godine. A ucenjene da ili predloži skidanje zaštite sa zgrade Generalštaba, ili da napusti svoju poziciju.

Sam Vasić, kao diplomirani istoričar, muzejski savetnik i direktor Narodnog muzeja Kruševac od 2012. do 2022, još nije prošao konzervatorski ispit, nužan za rukovođenje Zavodom

Sam Vasić, kao diplomirani istoričar, muzejski savetnik i direktor Narodnog muzeja Kruševac od 2012. do 2022. još nije prošao konzervatorski ispit, nužan za rukovođenje Zavodom. Svestan da sam ne može da donosi odluke vezane za funkcionisanje ove institucije, Vasić bezuspešno traži svoje istomišljenike kako bi obezbedio kvorum u poslušnosti vlastima, što Radar takođe saznaje od upućenih u zbivanja.

shutterstock 2512595689
Nerezonska rušenja i neodrživi rast: Beograd na vodi Foto: Shutterstock

Neobične brojke

Na taj način, vlasti mogu da sprovedu ono što su naumile, a tiče se kulturnog nasleđa koje ih ne zanima. Da podsetimo, ukoliko je to uopšte potrebno, Vlada je 15. maja potpisala Ugovor o revitalizaciji sa Kušnerovom kompanijom Affinity Global Development, čime je Srbija zemljište na kome se prostiru bombardovani Generalštab i Ministarstvo odbrane, ovoj američkoj firmi iznajmila na 99 godina.

Prema izveštavanju Njujork tajmsa, tri dana nakon potpisivanja više nego spornog ugovora, investicija će biti vredna 500 miliona dolara, dok će naša država dobijati 22 odsto profita. Zbog toga smo i dozvolili
„direktno otimanje parcela”, kako je za N1 primetio Dejan Radovanović, konzervator u penziji. Obaška što građanima deluje neukusno to što je po sredi američka firma, sada i politički utvrđena, dok je SAD vodeća sila NATO-a koji je 1999. bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju, a uglavnom Srbiju, u akciji Plemeniti nakovanj, time je kažnjavajući za progon Albanaca na Kosovu koji su vršile Srpske bezbednosne snage.

Ako ima nečeg dobrog u pritisku vlasti na Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, onda je to što se „konzervatorska struka vratila sebi“, kako reče Dejan Radovanović. I zajednički stala u odbranu dvokomponentnog remek-dela Nikole Dobrovića, razrušenog 1999, a zaštićenog 2005, što bi značilo da njegov status nije zavisio od delimičnog urušavanja. Za onaj na listi „7 najugroženijih“ objekata u Evropi, po proceni organizacije Europa nostra, odgovorni su naši alavi i bahati vlastodršci.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

4 komentara
Poslednje izdanje