U petak će Novi Sad zastati na 15 minuta zbog 15 žrtava tragedije, a prilično je izvesno da u tom trenutku neće biti uhapšen niko osumnjičen za njihovu smrt, baš kao što je izvesno i da će se na televiziji Informer, po ugledu na prošlu nedelju kada je broj bio 14, neki strašno nemoralni ljudi glasno smejati i izrugivati svima koji budu žalili, uživajući u dobrobitima tek stečene beogradske frekvencije. Za takav rad ih je častila aktuelna vlast, baš kao što slobodom čašćava i sve potencijalne krivce za pad nadstrešnice, iako u njihovom slučaju ona znači da im daje potrebno vreme da utiču na svedoke i da sklone dokaze. I ne, to nije rad nezavisnog pravosuđa, ni rad tužioca kome ni glas nismo čuli a ne videli lice od kada mu je dodeljen predmet, već rad poslušnika režima.
Uostalom, aktuelna predsednica parlamenta i bivša premijerka u čijem je mandatu sklepana železnička stanica koja ubija (samim tim i idealna kandidatkinja da se nađe pred tužiocem) Ana Brnabić je to javno potvrdila. „Da mi pritvorimo sve ljude, i one koji su nevini i one koji su možda krivi i one koji nikakve veze nemaju sa tim. Da uništavamo čitave porodice. Zamislite, pritvorite nečijeg oca, nečiju majku, nečiju suprugu…“, izgovorila je bez zadrške, kao da je sasvim normalno da je ona u grupi ljudi koja odlučuje koji će ljudi biti privedeni i čije će porodice biti uništene.
Ko je ovde narod
Ali, kao što ta fantomska grupacija koju Brnabićka zove „mi“ čašćava slobodom, ista grupacija kažnjava i zatvorom one koji su se usudili da iskažu bol i gnev zbog žrtava kojih nije smelo da bude. Pa čak i manje toga, što se pokazalo u slučaju hapšenja Nikole Končarevića, reditelja iz Novog Sada, koji se drznuo da se verbalno sukobi sa čovekom koji je čuvao prostorije SNS na Bulevaru oslobođenja (one koje je vlast oplakivala više od žrtava), samo zato što je ljutitom telohranitelju naprednjačke imovine, koji ga je optužio da on nije narod, uzvratio logičnim pitanjem – ti jesi, a ja nisam narod.
I to je suština onoga što doživljavamo poslednjih 20 dana od kada se nesreća dogodila – vlast je jasnije nego ikada precizirala ko je narod (to su i oni koji su sa fantomkama i crvenim palicama razbijali Gradsku kuću u Novom Sadu) a ko nije, pa je samim tim dozvoljeno njihovo uklanjanje. I to od ljudi za koje se ne zna ko su, ni da li imaju značke i koji mogu da u automobile bez registarskih tablica ubacuju ljude (slučaj otmice dve aktivistkinje, Mile Pajić i Doroteje Antić), da ih vuku i biju kao što su to radili u slučaju Une Zuban, a da potom hapse njenog momka Relju Stojanovića jer je pokušao da je odbrani.
Kao što fantomska grupacija koju Brnabićka zove „mi“ čašćava slobodom, ista grupacija kažnjava i zatvorom one koji su se usudili da iskažu bol i gnev zbog žrtava kojih nije smelo da bude
„Otvara se pitanje da li smo u Novom Sadu imali distributivnu pravdu jer smo videli da policija uopšte nije hapsila huligane koji ruiniraju i uništavaju imovinu svih nas. Takođe smo videli da smo suočeni sa jednim trendom u postupanju policije, koja bilo da je u civilu pa je zbog toga neprepoznatljiva ili da je u maskirnim odelima za razbijanje demonstracija, nema nikakva obeležja. Oni intervenišu u masi, kada su demonstracije i kada postoji jaka tenzija i pritom primenjuju silu. Takođe, oni izdvajaju iz mase određena lica, a okupljeni građani ne znaju da je to policija, čak i da su se predstavili onome koga odvode. Time policija čini jako opasnu aktivnost, to dovodi do straha i reakcija građana je sasvim razumljiva. Ja zastupam desetak lica koja su pretučena u demonstracijama tokom kovida . Imamo video-snimke, ali ne može da se utvrdi ko su policajci koji su batinali ili kako oni kažu – primenjivali policijska ovlašćenja. A o kakvom ’policijskom ovlašćenju‘ možemo da govorimo, recimo, na primeru čoveka koji kod Terazijske česme kleči, a špalir policajaca prolazi pored njega i udara ga“, kaže Miloš Janković, advokat i bivši zamenik zaštitnika građana.
Podrška od predsednika
Činjenicu da ljudi pod fantomkama i bez obeležja (jednog od takvih je pokušao da zaustavi Goran Ješić, bivši potpredsednik pokrajinske vlade, što se jasno vidi na snimku koji je N1 dostavio tužilaštvu) napadaju i vuku druge ljude, ministar policije Ivica Dačić prihvata veoma relaksirano: ukoliko se utvrdi da je neko bio pod kapuljačom i nije se legitimisao – odgovaraće, ali se mora uzeti u obzir da to nisu „obični već politički aktivisti“. A kada su već politički, onda valjda mogu ne samo da budu nepropisno uhapšeni, već i zatočeni na 30 dana bez logičnog obrazloženja „nezavisnog“ sudstva.
Izuzev ako ne prihvatimo tezu da zatočenima i policija i pravosuđe čine uslugu, kako su nam to objasnili režimski tabloidi. „Jedna od novina u nastupu opozicionih aktivista i njihovih huligana, koja je uvedena prilikom poslednjeg ’protesta‘, odnosno bezumnog i prostačkog devastiranja centra Novog Sada, jeste i trend da ’lideri‘ budu uhapšeni, uz obavezno snimanje tog momenta, kako bi se taj snimak kasnije prenosio dalje društvenim mrežama i doprinosio njihovoj popularnosti, predstavljajući ih kao ’žrtve borbe za boljitak‘, ’heroje‘ ili i jedno i drugo“, edukovale su nas Novosti online.
Dakle, zvanična verzija bi trebalo da glasi: političari okupe građane, popale reflektore i kamere, zatim udare klapnu za početak, a naivna i zloupotrebljena policija iz nepoznatog razloga jurne na njih i onda Goran Ješić i Miša Bačulov završe u pritvoru na 30 dana. Da, moglo bi da zvuči kao jedna od naprednjačkih lovačkih priča, ali je baš u koliziji sa istinom: obojica su prvo uhapšena, pa odvođena u pritvor, pa puštana iz pritvora i onda ponovo vraćana u režiji vlasti a ne opozicije.
Ovo nije rad nezavisnog pravosuđa, ni rad tužioca kome ni glas nismo čuli a ni videli lice od kada mu je dodeljen predmet, već rad poslušnika režima
Koliki je tačno broj pritvorenih aktivista nikada nije javno rečeno, a advokat Ivan Ninić je rekao za N1 da se ne zna ni koji je broj zadržanih jer Više javno tužilaštvo postupa u jednom delu, Osnovno u drugom delu, a delom postupa i BIA, ali da među privedenima nije video nijednog huligana koji je učestvovao u demoliranju. „Ono što znamo je da su ti ljudi bili organizovani, dovezeni u Novi Sad, opremljeni određenim predmetima, da im je omogućeno da se sa lica mesta udalje, a da je sve to nadgledao predsednik koji ih je ohrabrio, podržao i već sutradan usmerio oštricu na lica koja su uhapšena.“
A nejasno je da li postoji valjano pravno opravdanje da sva ta lica koja su uhapšena čame u pritvoru u uslovima u kojima im je hladno, u kojima su dehidrirani i gladni, kako je to svojoj porodici preneo student Akademije umetnosti Relja Stanojević.
Otvara se pitanje da li smo u Novom Sadu imali distributivnu pravdu jer smo videli da policija uopšte nije hapsila huligane koji ruiniraju i uništavaju imovinu svih nas
„Teško je sada ceniti da li bi moglo da postoji pravno opravdanje, oni uvek mogu da ga pronađu i sigurno su ga pronašli. Ali se postavlja pitanje da li lica koja su to učinila u takvoj situaciji treba držati u pritvoru. Recimo, jedan od razloga u slučaju Gorana Ješića je opasnost da će ponoviti delo. Znate šta, svako može da ponovi neko delo i onda bi po toj logici svakom za koga postoji sumnja da je učinio neko delo, trebalo izricati pritvor. Ovo je očigledna situacija u kojoj su se i policija i tužilaštvo stavili u zaštitu određenog sistema ili da budem konkretniji – u ruke jedne partije koja je na vlasti“, kaže Jovanović.
A za tu stranku u čije su se ruke stavili je izgleda sasvim mogući scenario da će u narednih 30 dana, koliko pritvor traje, pasti još neki objekat koji će ubiti ljude, pa će Ješić, Bačulov, Stojanović, Bjelić… opet morati da izađu na demonstracije i tako „ponove“ delo.
