Ovih dana pojedini funkcioneri i prateći medijski megafoni obnarodovali su nam da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić čuo telefonom sa novoizabranim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom.
Mislili smo da su to neke uobičajene diplomatske stvari, koje se inače dešavaju kada neka država izabere novog predsednika, pa se ostali čuju sa njim da čestitaju, da požele lep i uspešan mandat i tako to, ali ne! Ovo je, kažu, bio neverovatan uspeh srpske diplomatije i politike i dokaz da je Srbija „bitan faktor“ – ovo je stvarni citat pojedinih medija – a predsednik Srbije je navodno bio među prvih deset ili petnaest predsednika koji su se čuli sa Trampom. Neki su tvrdili da je u prvih deset, neki poput Ane Brnabić da je u prvih 15, izgleda da taj detalj nisu usaglasili na vajber grupi, ali svakako je u pitanju nestvaran uspeh, kako je ocenila predsednica parlamenta. S tim što ništa od toga zapravo nije tačno, ali baš njih briga za to.
I sve je to super, ali moramo sada malo da pokvarimo ove fantastične vesti i da podsetimo da ni posle više od 10 dana apsolutno niko od odgovornih nije uhapšen niti je krivično odgovarao za rušenje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je nastradalo 14 ljudi.
Posle razgovora sa Trampom, Vučić je rekao da to nije velika čast za njega, već za Srbiju, jer on sve što radi, radi za Srbiju. Kao da za Srbiju još veća čast ne bi bila da se pohapse i procesuiraju odgovorni što je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala i ubila 14 ljudi nakon što su je rekonstruisali stručnjaci aktuelne vlasti, koja je tu stanicu dva puta svečano otvarala
Dakle, predsednik se povodom telefonskog razgovora sa Trampom i lično oglasio, navodeći da je bio u prvih 10 ili 15 lidera koji se čuo sa Trampom, te da je razgovor bio vrlo kurtoazan i da Donald veoma dobro poznaje Srbiju. Predsednik Vučić nije ulazio u detalje da li novi-stari predsednik Amerike poznaje, recimo, kvalitet građevinskih radova i nivo korupcije u Srbiji, što ne bi bilo loše da zna, s obzirom na to da će porušene zgrade Generalštaba u Beogradu verovatno otići u ruke njegovog zeta Džareda Kušnera. Čisto da se ne desi da mu se ganc novi hoteli uruše, jer je neko umesto betona u konstrukciju trpao zgužvane džakove od cementa, da bi uštedeo na materijalu.
Ilon Mask za siromašne
Vučić je otkrio i da je razgovoru prisustvovao Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu i jedan od glavnih saveznika Donalda Trampa, te da i on dobro poznaje Srbiju. Baš super, jer i predsednik Srbije ima Ilona Maska za siromašne, Željka Mitrovića. Šteta samo što ove zanimljive vesti moraju da se preseku podsećanjem da je policija tokom protesta zbog nesreće na novosadskoj železničkoj stanici pohapsila veliki broj aktivista, kojima na teret stavljaju ozbiljna krivična dela, dok još uvek niko nije odgovarao za ono pravo i zaista ozbiljno krivično delo – ubistvo 14 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Na kraju svog obraćanja posle telefonskog razgovora sa Trampom, Vučić je ocenio da to nije velika čast za njega, već za Srbiju, jer on, možete misliti, sve što radi, radi za Srbiju. Kao da za Srbiju još veća čast ne bi bila da se pohapse i procesuiraju svi odgovorni što je nadstrešnica, koja je 60 godina bila funkcionalna i nije se srušila, pala nakon što su stanicu rekonstruisali njihovi stručnjaci da bi je predstavnici aktuelne vlasti dva puta svečano otvorili.
Mali problem sa tom pričom je taj što je Vučića već ofirao sam Tramp, koji je nekoliko dana pre razgovora sa srpskim predsednikom izjavio da se već čuo sa oko 70 svetskih lidera. Što će reći da smo toliko bitan faktor kao što i olovka koju je onomad Vučić dobio od Trampa, za koju je naš predsednik tvrdio da je lična Donaldova olovka, zapravo je samo suvenir Bele kuće, koji predsednici SAD dele okolo šakom i kapom. Mada ni to uopšte nije bitno sve dok krivično ne budu odgovarali svi oni koji su nemarom, korupcijom i bahatošću doveli do pogibije 14 ljudi u Novom Sadu.
