Bilo bi nefer reći da odluka ZLF-a nije izazvala solidan potres u opoziciji, posebno u visokoosetljivoj klimi kakva je ova – predizborna – kad god ti izbori bili. Ovo je znak da se stranka, naslednik Ne davimo Beograd, uči političkoj igri i to može imati i pozitivne ishode, ukoliko nastavak igre bude jednako vešt.
Uspon i pad Patkice u percepciji glasača
Vratimo se malo unazad.
Najveća snaga koju je od 2014. godine ovaj pokret akumulirao leži u profilisanoj niši koja zagovara ekologiju i trendi levicu. Građani urbane provenijencije su bili otvoreni da saslušaju, a pojedini i da učestvuju u akcijama tada mladih političara sa NVO šarmom i slučajnim ili namernim amaterizmom koji je sa jedne strane bio kritikovan, a sa druge bio prečica da se pristalice identifikuju sa aktivističkom praksom. Baš kao takvi, usko usmereni, učvrstili su poziciju i upali u neizbežnu polarizaciju, osude desničara, kinjenje od strane tradicionalista. I što te jedni više kinje, drugi te više poštuju.
Iako ne znamo šta će ZLF dalje uraditi, ipak je izveo hrabar potez. Dao je logiku na tacni, koja nije za preteran aplauz i možda je tako usamljena stigla kasno, ali se ističe u beskrajnom festivalu apsurda, gde se sastajanja i rastajanja koalicija više ne prate
A onda sledi ubrzani pad usled ulaska u Skupštinu Republike Srbije 2022. u koaliciji koja se zvala Moramo, kada se aktivizam susreo sa parlamentarnim životom. Nisu se snašli i pristalice su dobile razvodnjenu verziju njihovih tvrdo postavljenih, ali kulturno predstavljanih ideja. Njihovo nebrano grožđe je, čak i bez njihove direktne krivice, prezrelo, jer uskoporfilisane niše u skupštinskom životu nemaju dobre šanse pored karijernih kolega čija je retorika jednako uverljivo brušena i po pitanju ekologije i Kosova i Metohije, porodičnih vrednosti i odnosa prema EU. Dakle, multilevel.
Pretpostavimo da je ova, sada više i ne toliko mlada ekipa bila toga svesna, zbog čega je morala dodatno da se istakne i ponovo skrene pažnju na svoj urbani, ulični i pankerski etos, pa je tu bilo i agresivnih ispada poput aktiviranja protivpožarnog aparata u skupštini, jednog često praktikovanog folklornog čina za poslednji dan škole, kada više ne može da se dobije ukor. Tu je i duhovitost kroz citiranje folk hitova u obraćanju predsedniku i brojni drugi, često nezreli ispadi, koji su skupštnski reality show pomerali od Velikog brata ka Farmi.
No, ponavljam, teško je pronaći svoje mesto i za to su potrebne godine učenja.
Politička Burda – konfekcija za leto 2026.
Nova letnja sezona jeste donela novu modu i potentnu kontroverzu. Njihova odluka da ukoliko izbora bude na leto (iako u to niko ne veruje), jeste ništa drugo do ekstrapolacija režimskih trikova konstantnog opipavanja glasačkog tržišta i izazvanje ostalih akera da glasnije dišu. Ovim činom, ZLF će kod opoziciono orijentisanih glasača dobiti više pozitivnih poena nego negativne kritike, ali najbitnije je upravo to glasnije disanje ostatka opozicije, kojima je već niska popularnost dodatno pala rastom studentskog pokreta.
Mala je šansa da ovaj potres izazove bilo kakvu promenu pravca veterana tradicionalne opozicije, čija je navika da se bave ličnim, a ne opštim interesom, već uveliko ogrezla. Tu, naravno, pre svega mislim na SSP i Srce, ali postoje mladi politički naraštaji kojima ovakav iskorak može biti dobar ulog za budućnost.
Uzmimo za primer PSG i Grbovića, najelokventnijeg među njima. Razlog zašto nakon što je nasledio Sergeja nije procentualno napredovao jeste taj što je protraćio najveći besplatan kapital mladog političara, a to je beskompromisnost. Umesto toga, atipično za nekoga ko je tek završio fakultet, odlučio je da nekoliko godina bude jedan od dva papagaja na ramenu starog gusara iz gorepomenute stranke.
Ko radi taj i greši – i ako bi Radomir okajao PP aparat svojom odlukom, to bi mogao i Grbović.
Možda bi sličnu stvar mogao da uradi i Miloš Parandilović, jer… šta je tražio mladić od 18 godina u SPO? Godine 2007. je izbor bio daleko šarenji.
Pre ZLF-a je, kao što znamo, ovu odluku doneo i predsednik DS-a, Srđan Milivojević, koji i pored čestih kritika da je njegovo ,,pumpanje’’ neuverljivo, više dobio nego izgubio. Njegova motivacija je predstavljena energično, ali manje razumljivo nego sada Lazovićeva, koji iznosi da konkretan dogovor u parlamentarnoj opoziciji nije na vidiku. I njemu predviđam pozitivne poene, čak i na datu iskrenost, jer je percepcija javnosti da pred vrelo leto 2026. više nema prostora za zablude. Utisak je da čak svaki građanin koji jednom dnevno otvori društvene mreže ili pogleda jednu političku emisiju vrlo dobro vidi kako su poređane karte, pa kako onda razumeti da političari nemaju još mnogo jasniju sliku, a svaki dan su, kako kažu, na terenu.
Ulaganje u kolektivnu svest glasača
Ovakve, istovremeno dobronamerne i taktičke odluke, mogle bi da prodru u srž velike nesigurnosti koju glasači u Srbiji imaju (makar oni glasači sa stalnim boravištem i koji su živi). Neverovatno je kako, primera radi, u martu neke godine pedeset posto pristalica jednog fronta može da se ospe na trideset već do septembra. Iako prva misao ide ka građanima i ka njihovoj političkoj volatilnosti, oni su zapravo samo ogledalo nelogičnih poteza ponuđenih opcija.
Zato je ZLF, iako ne znamo šta će dalje uraditi, ipak izveo hrabar potez. Dao je logiku na tacni, koja nije za preteran aplauz i možda je tako usamljena stigla kasno, ali se ističe u beskrajnom festivalu apsurda, gde se sastajanja i rastajanja koalicija više ne prate, motivacije za izlaske na izbore i bojkote nije moguće objasniti i opravdati.
Sada je očuvanje te logike na njima. Nadajmo se da to nije samo još jedna DIY letnja moda koja će ove večite mladiće i devojke držati do jeseni ili zime, kada će se već javiti potreba za debelim, udobnim kaputom. Ili šinjelom?
