Sva sreća što imamo iskrenog predsednika, spremnog da nam javno potvrdi do koje je mere BIA nesposobna, pa nam je bez ikakve nelagodnosti poverio da je Miloš Salahudin Žujović koji je samostrelom napao pripadnika Žandarmerije ispred ambasade Izraela, pomno praćen po liniji „indikativni na terorizam“, kao i onaj izgubljen u strašnom lavirintu između posete majci i napada. Ako imamo u vidu takvu operativnu sposobnost, onda bismo mogli da budemo i tolerantni na činjenicu da BIA kao na traci izdaje zabrane ulaska u Srbiju zbog „bezbednosnog rizika“ jer ko zna koga bi sve uspeli da zagube dok kupuje samostrel ili ga koristi. Međutim, ako pogledamo izbor onih kojima je ulaz zabranjen, situacija postaje pomalo čudna.
Prošle nedelje je glumac i književnik Feđa Štukan priveden na aerodromu „Nikola Tesla“, a potom i deportovan pre nego što je stigao do cilja – da ugrozi bezbednost Srbije svojim učešćem na festivalu Krokodil. Iako nije krivično gonjen i ne postoji nijedno delo zbog koga bi predstavljao pretnju, država je iskoristila svoje diskreciono pravo i vratila ga u Sarajevo bez ikakvog obrazloženja. Organizatori festivala su se obratili ombudsmanu jer je on jedini koji može da zatraži uvid u tajna dokumenta kojima se opravdavaju ovakve mere zabrane i to po hitnom postupku, ali su dobili odgovor „da će napraviti zabelešku“. Srećom, dok kancelarija Zaštitnika građana dugo i uporno „piše belešku“, na X mreži je uz pomoć botova objavljena istina. „Snajperista Alije Izetbegovića, Feđa Štukan, zadržan je danas na aerodromu ’Nikola Tesla’ u Beogradu! Udri milicijoo naša!“, napisao je jedan od njih i to ilustrovao „ratnom“ Štukanovom fotografijom bez napomene da je preuzeta iz filma „Top je bio vreo“.
Neobični bezbednosni rizici
Dobro, „ratna biografija“ ipak zvuči suvislije nego da je kao razlog prezentovana Vučićeva ljutnja zbog Štukanovog učešća na protestu Srbija protiv nasilja. Međutim, to opravdanje je osmišljeno prekasno, imajući u vidu da je Štukanu i prošle godine zabranjen ulaz, a da je isto doživela i njegova sugrađanka pevačica Selma Bajrami koja je tokom jednog nastupa otpevala albansku pesmu i rukama pokazala dvoglavog orla, a da se za te zabrane lično pohvalio tadašnji šef BIA.
„Kome je ‘Velika Albanija’ ponos, Srbija ne treba da bude tezga. Kao što sam rekao, dok sam služio Srbiji kao direktor BIA, izdao sam jedan broj naredbi koje se odnose na sve one koji gaze dostojanstvo Srbije i našeg naroda. Ne znam koje naredbe su ostale na snazi ali najbolje da izdajnici i oni koji misle da se može nekažnjeno pljuvati po Srbiji to sami provere“, rekao je Aleksandar Vulin.
Pa proverio je početkom prošlog meseca Roman Perl, rusko-izraelski slobodni novinar angažovan na zajedničkom projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa „Current time – Aktuelnosti“. Posle osam sati čekanja na aerodromu uručeno mu je rešenje o zabrani ulaska u kom se navodi da bi njegovo prisustvo na teritoriji Srbije predstavljalo bezbednosni rizik.
I ne, ni na koji način nije „gazio dostojanstvo Srbije“ ali je uradio nešto mnogo gore – u Beogradu je intervjuisao građanina ispred ambasade Rusije koji je razvio ukrajinsku zastavu. Tom prilikom je uhapšen, ali nije objašnjeno da li je krivično delo razgovarati sa nekim ko nosi zastavu a nije Vučić u UN ili zbog činjenice da se u Rusiji od 2021. nalazi na listi stranih agenata.
Pre će biti da je ovo drugo, saopštili su Reporteri bez granica koji su izjavili da su „zatečeni“ činjenicom da Rusija može da primora srpske vlasti da urade sve što želi. Podsetili su i na slučaj reditelja Andreja Gnjota, čija je deportacija u Belorusiju najavljena, ali i na slučaj Nataše Tiškevič, bivše urednice ruskog studentskog lista DOKSA, koja je na beogradskom aerodromu držana dva dana i potom vraćena na Maltu.
Rešenja o progonu
„Kako ruski novinar, koji je progonjen u Rusiji, ugrožava ustavni poredak i bezbednost Srbije? Neprihvatljivo je da zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji sledi Kremlj u progonu nezavisnih medija. Pozivamo vlasti Srbije da zaustave deportaciju i proterivanje ruskih novinara koji su pobegli iz svoje zemlje i odupru se ruskom uticaju“, saopštila je Džin Kevelir, zadužena za države istočne i centralne Evrope.
Nažalost, problem nisu samo nezavisni novinari već i svi Rusi koji nisu frenetični navijači Putina, tako da se ovih dana učestalo izdaju i rešenja o progonu iz Srbije čak i celim porodicama iako ovde borave već godinama i ni na koji način nisu ugrozile ničiju bezbednost. Porodica Tereh je dobila rešenje u kojem piše da ne smeju više da borave u Srbiji, u kom ni jednom rečju nije pomenuto zbog čega predstavljaju „rizik“, a nezvanično se pojavila informacija da je problem ne samo to što Sergej Tereh ima ukrajinsko poreklo već i što u njihovom porodičnom hotelu ponekad odsedaju i ukrajinski gosti.
Nataša Tiškevič, bivša urednica ruskog studentskog lista DOKSA, zadržana je na beogradskom aerodromu dva dana i potom vraćena na Maltu
A vrhunac bahatosti BIA je demonstriran na primeru ruskog antiratnog aktiviste Ilje Zernova kome je uz isto opravdanje zabranjeno da iz Nemačke uđe u Srbiju iako ga je pozvao sud i to kao oštećeno lice jer su ga nekoliko meseci ranije u Beogradu pretukli proruski huligani u trenutku dok je brisao grafit „Smrt Ukrajini“. Tada je Zernov izjavio da je jedan od napadača bio Miša Vacić, koji je to demantovao, a šta je istina očigledno nećemo saznati jer se služba preventivno postarala za to.
A šta kaže zakon?
„Ne postoji pravo stranca da uđe u Srbiju ili da ostane u njoj ukoliko nadležni organ proceni da mu treba otkazati ili da mu ne treba produžiti boravak. Država ima prava nekom da onemogući da uđe u zemlju, ima prava da ga protera i jedini problem kako se te odredbe propisa sprovode u praksi je da li dolazi do zloupotreba. Kod nas to najčešće nije pitanje bezbednosti države, već pitanje opstanka na vlasti. Mi imamo situaciju da oni koji su na vlasti trguju sa vlastodršcima iz drugih država poput Rusije i Turske. Svim stabilokratijama takav scenario odgovara jer izručenje nekog ko je predstavljen kao bezbednosna opasnost, bez obzira na to da li stvarno to jeste, predstavlja dobru vest za nedemokratski režim. U najvećem broju slučajeva i nije u pitanju bezbednost već potreba vlasti da stekne poene od određenih država. Takođe, imamo i jedan broj slučajeva u kojima građani koji su na ruskoj poternici dolaze iz zemalja sa kojima ne želimo da imamo loše odnose pa je lakše nekog ko je recimo došao iz SAD ne primiti nego razmišljati da li da naljutiš Rusiju ili Ameriku“, kaže Miloš Janković, advokat i bivši zamenik zaštitnika građana.
A na pitanje da li postoji ikakva kontrola takvih odluka i mogućnost da se proveri da li BIA zloupotrebljava svoja ovlašćenja kaže: „Bezbednosne agencije imaju privilegiju da je njihov rad tajan i da o njemu obaveštavaju samo državne organe koji su eksponenti vladajućih partija. Dakle, mogu da rade šta hoće ako ne postoji civilna kontrola, a kod nas je jedina institucija koja bi mogla da ih kontroliše zaštitnik građana. Svojevremeno smo to i pokušavali, ali smo uvek nailazili na opstrukciju, a onda smo i tu instituciju izgubili jer se sada zaštitnik bira ne da bi štitio građane već političku većinu.“
Bezbednosne agencije imaju privilegiju da je njihov rad tajan i da o njemu obaveštavaju samo državne organe koji su eksponenti vladajućih partija. Dakle, mogu da rade šta hoće ako ne postoji civilna kontrola
Miloš Jovanović
Ako donekle možemo i da razumemo taj udvorički mentalitet vlasti u kom prodaje svoj moral, integritet pa i zakone da bi je Putin ili Erdogan pomazili po glavi, apsolutno je nemoguće svariti bahatost radi bahatosti koja je usmerena ka građanima koji nam dolaze iz susedstva. Pritom Feđa Štukan nije usamljen primer, gostoprimstvo je uskraćeno crnogorskom ambasadoru Tarzanu Miloševiću, hrvatskom diplomati Hrvoju Šnajderu, a granicu nije mogla da pređe ni bivša crnogorska ministarka evropskih integracija Jovana Marović… Najveća bezbednosna pretnja državi Srbiji je izgleda ako neko ne voli njenog predsednika.
