Najduža dilema opozicije za vreme naprednjačke vlasti – treba li na izbore izlaziti u jednoj ili više kolona – razrešena je u sedmicama pred vanredne parlamentarne izbore koji su se održali 25. oktobra. Stranka slobode i pravde, stranka Srbija centar i pokret Solidarnost nastupili su u okviru liste „Evropska Srbija“, a nekadašnja koalicija NADA izašla je kao „Autentična desnica“. Lista partija koje su podršku usmerile ka Studentskoj listi prilično je duža – u različitim trenucima i okolnostima, na to su se odlučili Demokratska stranka, Zeleno-levi front, pokret „Kreni-promeni“, Pokret slobodnih građana, te Ekološki ustanak, Novo lice Srbije i Narodni pokret Srbije, ali i Liga socijaldemokrata Vojvodine, Romska partija…
Neko bi pre deset godina možda i bio iznenađen time što će gro protivrežimskih opcija odlučiti da na izborima ne učestvuje, ali ne radi bojkota, već radi podrške nestranačkoj organizaciji kojoj se daju najveće šanse za pobedu nad Srpskom naprednom strankom i njenim satelitima. S druge strane, u sredu 9. septembra, kada su izbori raspisani, mnogi su računali baš na takvu mogućnost. Iako niko nije sporio da je SL glavni takmac listama vladajuće koalicije, bilo je nesaglasja da li još neko može da pređe cenzus od tri odsto i učestvuje u obaranju režima.
Šta kaže logika, a šta matematika
Učesnice na izborima pretrpele su poraz koji se graniči s brisanjem iz Registra političkih stranaka, a trvenja u njihovim redovima dovela su i do osipanja članstva. SSP je ostala bez opštinskog odbora u Žitorađi, kao i nekoliko znamenitijih članova, poput potpredsednika Borka Stefanovića, šefice beogradskog odbora Mile Popović i Peđe Mitrovića. Stranku SRCE napustio je potpredsednik Duško Lopandić, profesor i diplomata, a iz partije je isključen i član Predsedništva Slobodan Petrović. Predsednik Novog DSS Miloš Jovanović podneo je ostavku na to mesto i najavio povlačenje s javne scene. Sada znamo da se pedesetak hiljada glasova, koliko su ES i AD osvojile, da prevesti u oko 1,2 odsto ukupnih glasova, što bi, strogo matematički gledano, SL dalo oko dva poslanička mandata više. No, sada se zna i da je referendumska atmosfera iznedrila apsolutnu većinu u budućem sazivu Narodne skupštine. Početkom septembra, procene snage SNS i SL i dalje su bile prilično ujednačene.
S druge strane, i odluka onih organizacija koje su podržale SL nesumnjivo je uticala na konačni rezultat, koliko god njihovi članovi znali da bi im, baš u svetlu referendumske atmosfere, SL na izborima svakako preuzeo veliki broj glasova. Ipak, eksperimenta rati, treba zamisliti da su DS (koji se prva izjasnio protiv učešća na izborima), KP (koji nije bio u republičkom parlamentu), ZLF (koji je isprva dao vremenski uslovljenu, pa apsolutnu podršku SL), PSG (koji je trebalo da bude na listi ES), kao i EU, NPS i NLS (koji su predali zajedničku izbornu listu, pa je povukli), osvojili tri odsto glasova, ili ukupno oko 120.000, koji se daju prevesti u 7-9 poslaničkih mandata. Skupštinska većina bi i dalje bila neupitna, ali mršavija, i, koliko god rezultati izbora svedočili o prezasićenju naprednjačkom vlašću, dokaz su i da je podrška dela opozicije SL drastično pojednostavila postizbornu kombinatoriku. Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, SL će imati 140, a SNS 103 poslanička mesta, dok će ostatak pripasti nekolicini manjinskih opcija.
Osim što Ustav prepoznaje ulogu političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, on utvrđuje i da stranke ne mogu vlast potčiniti sebi, a upravo to se dogodilo. Pojava Studentske liste nije uzrok krize stranačkog sistema, već njena posledica i odgovor na nju
Ognjen Gogić
Srbija je dobila nešto što liči na dvopartijski saziv, karakterističan za države s većinskim izbornim sistemom. Trenutni rezultat je takav uprkos ovdašnjem izbornom sistemu, proporcionalnom, koji u teoriji favorizuje veći broj zastupljenih opcija. Na to je pažnju skrenuo politikolog Ognjen Gogić, koji za Radar kaže da rezultat označava pauzu u dominaciji partijske politike, ali da zapravo predstavlja obnovu predstavničke demokratije, koju su studenti onomad označili kao uzročnika posrnuća Srbije.
„Osim što Ustav prepoznaje ulogu političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, on utvrđuje i da stranke ne mogu vlast potčiniti sebi, a upravo to se dogodilo. Pojava Studentske liste nije uzrok krize stranačkog sistema, već njena posledica i odgovor na nju. Ona se pojavila upravo zato što postojeći stranački sistem više nije uspevao da ispuni svoju osnovnu demokratsku funkciju izražavanja volje građana“, kaže Gogić, i odbacuje tezu da će nova Vlada Srbije biti tehnokratska – buduće ministre birali su građani, a ne neko ko je već bio izabran.
Zasluge i borbe
Konteksta radi, koalicija Srbija protiv nasilja, koja je pre tri godine okupila većinu aktera koji su podržali SL – ne računajući KP, koji na tadašnjim izborima nije učestvovao, kao ni SSP i SRCE – pre nepune tri godine osvojila je 901.450 glasova. Respektabilan rezultat, s obzirom na nenormalne izborne uslove i medijsko-političke okolnosti, koji je utro put i respektabilnoj parlamentarnoj borbi koja je dokazala da vladajuća većina ne poseduje reformski potencijal. Opet, u okolnostima borbe za reč, borbe protiv osionih poslanika vladajuće koalicije, borbe za bilo šta što liči na normalnost.
Uostalom, nakon pada nadstrešnice, blokadama fakulteta prethodila je blokada Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, koju su sproveli upravo opozicioni političari i aktivisti.
Za višestranački život u Srbiji trenutno nije ni relevantno ko će opstati, a ko ne, važnije je šta će se novo pojaviti i ko će u tome od poznatih lica učestvovati. A u okolnostima poštene političke utakmice, njihova sudbina zavisiće od plasiranih tema i njihovog pozicioniranja
Dragan Popović
Prema rečima direktora Centra za praktičnu politiku, pravnika i istoričara Dragana Popovića, iako je politička vest godine, ako ne i decenije, pojava i dominacija SL, ne treba zaboraviti da se ona nije desila u vakuumu.
„Pobeda studenata je objektivno ogromna stvar i potpuno je logično da borbu protiv Vučića, koja traje od 2012. godine, baci u zasenak, iako je na neki način utrla put studentskom pokretu koji je s više kreativnosti i sposobnosti tu borbu završio. S druge strane, opozicioni političari i aktivisti u Narodnoj skupštini, ali i u lokalnim skupštinama širom Srbije, suštinski su čuvali institucije, što mi vidimo tek danas. Ovo nije razgrađena država, već samo zarobljena, a opozicija je na različite načine godinama unazad čuvala njene mehanizme do oslobođenja. Recimo, ljudi su se ljutili i na četvoro nezavisnih članova Saveta REM-a što su odlučili da u njegovom radu učestvuju, a danas znamo da ćemo zahvaljujući njihovom prisustvu brže i lakše osloboditi REM od ostataka naprednjačkih vlasti“, kaže Popović za Radar.
Cena podrške
Sada se i organizacije koje su podržale SL nalaze u nezavidnoj situaciji. Moralni pobednici čije radovanje u javnosti može da se svede na čestitanje faktičkim pobednicima. Politički gubitnici čija se odluka ipak tumači kao ispravna i čije se članstvo ne osipa. Partije koje su se odrekle mogućeg prisustva u Narodnoj skupštini, a samim tim i dela finansija neophodnih za funkcionisanje. Višegodišnji parlamentarni protivnici Rističevića, Atlagića i drugih koji će se ubuduće oglašavati putem saopštenja za javnost.
Popović ipak nije saglasan da se o ovim partijama može govoriti kao o zauvek marginalizovanima.
„Stvari su otvorene. Jedna stvar su njihovi nazivi i trenutna infrastruktura. Mislim da za višestranački život trenutno nije ni relevantno ko će opstati, a ko ne, važnije je šta će se novo pojaviti i ko će u tome od poznatih lica učestvovati. U prednosti će biti oni pojedinci i one organizacije koje su ideološki profilisane, jer nam predstoji period oslobođenja ideologije i politike, čišćenje medijskog pejzaža i pokušaj poštene političke utakmice. ZLF će prirodno povući levo opredeljene birače, PSG liberale, a NPS desni centar. EU i KP se do sada bavio komunalnim i ekološkim pitanjima i oni će biti zanimljivi aktivističkim krugovima. DS je tradicionalna opoziciona partija i to nije bez težine. Dakle, njihova sudbina zavisiće od plasiranih tema i njihovog pozicioniranja“, zaključuje Popović.
S tom procenom je saglasan i Gogić, koji očekuje da će i u okviru Studentske liste s vremenom doći i do ideološke, pa i organizacione diferencijacije. Ne usitnjavanja, već profilisanja, i sasvim je moguće da će se kao saveznici novih vlasti tada ukazati neke od opcija koje su odlučile da podrže SL, bilo na nivou organizacija, bilo na nivou pojedinaca. Uz to, studentski pokret i zborovi građana iznedrili su široku nestranačku aktivističku mrežu širom Srbije, što će do punog izražaja doći tek na neminovnim lokalnim izborima.
Podsećanja radi, prošlogodišnji lokalni plebisciti pokazali su da je, i pored svih pojava naprednjačkog izbornog folklora (crni džipovi, bugarski vozovi, paralelni birački spiskovi, i tako dalje), bilo moguće sarađivati s opozicijom, bilo na objedinjenoj listi, bilo na više lista, ali uz uzajamnu podršku, i ostvariti respektabilan rezultat koji bi, u poštenijim izbornim uslovima, sigurno bio još bolji.
