Nije malo onih koji interegnum nastao nakon pobede Studentske liste porede sa onim što se događalo nakon 5. oktobra i pada Slobodana Miloševića. I tada i sada gubitnici, SPS i SNS, pokušavali su da blokiraju rad pobednika. O izazovima sa kojima se Srbija suočila pre četvrt veka i zamkama koje studenti moraju da izbegnu kako Srbija ne bi propustila još jednu šansu, za Radar govori Žarko Korać, nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije.
Očigledno je da bivša vlast koristi sve mogućnosti da opstruira Studentsku listu, uključujući i odugovlačenje u konstituisanju parlamenta. Možete li na osnovu iskustva koje imate da anticipirate kako bi stvari mogle da se razvijaju?
Kada su u decembru 2000. godine održani republički izbori koje je DOS dobio dvotrećinskom većinom, Zoran Đinđić je strašno žurio da se što pre napravi vlada. Otpor je pružao Vojislav Šešelj, koji je rekao da će iskoristiti sva pravna sredstva da nas onemogući, verovatno se plašio da će biti izručen Hagu. Đinđić je, ipak mesec i po dana kasnije uspeo da sastavi vladu. On je žurio iz raznih razloga, a glavni je bio politika koju je vodio Vojislav Koštunica, koji je imao veliko razumevanje za Miloševićevu državu. Uprkos insistiranju svih nas u DOS-u da otpusti Nebojšu Pavkovića, načelnika Generalštaba i Radomira Markovića, načelnika Državne bezbednosti, on je kategorički to odbio.
Prelazna vlada 2000. je bila besmislica koja je SPS-u omogućila da uništi sve dokaze. Znali smo da pale dokumenta iz DB-a, ali nismo imali način da to sprečimo
Da li je obrazložio razloge za takvu odluku?
Njegovo obrazloženje je bilo baš identično onome što sad govore Aleksandar Vučić i Ana Brnabić – da je to obojena revolucija. Kad smo ušli u zgradu vlade, prva odluka je bila da se konstituiše kabinet i druga da se smenjuje Rade Marković. U međuvremenu, on je Đinđiću dostavio pismo u kome nudi ostavku, ali Đinđić nije hteo da je prihvati zbog počinjenih zločina. Znali smo da je umešan i prva odluka je bila smena Markovića. Žurili smo jer smo znali da je Srbija razorena, da je ratna prošlost stravična, da je mnogo ratnih zločinaca i da bi bilo neodgovorno da opušteno čekamo formiranje vlade.
Mislim da su u sličnoj situaciji i studenti i moj savet bi bio da požure da formiraju organe vlasti, jer je ovaj interegnum zgodan za prikrivanje dokaza, uništavanje dokumenata, izvlačenje para, potkupljivanje svedoka koji će na sudu lagati u korist Vučićevog režima.
Najpre ste formirali prelaznu vladu, kako je izgledao rad tog troglavog kabineta koji je imao ulogu međusobne kontrole i na kakve ste prepreke nailazili i da li ste negde pogrešili?
Ta vlada je bila katastrofa, izgubljena su tri meseca. Sastojala se od predstavnika SPO, SPS-a i DOS-a. Pravili smo prelaznu vladu sa strankom koja je ubedljivo poražena i partijom koja je samostalno izašla na izbore i loše prošla. Neki su tu situaciju koristili, jedan od koministara je brže-bolje svojoj nevladinoj organizaciji namestio posao izrade zakona iz kojeg kasnije nijedan član nije iskorišćen. Reč je o osobi koja je i sad i te kako prisutna u javnosti.
Da li je bio iz DOS-a?
Jeste, neka ostane na tome, prepoznaće se ta osoba. To je bila besmislica koja je SPS-u omogućila da uništi sve dokaze. Znali smo da pale dokumenta iz DB-a, ali nismo imali način da to sprečimo. Nismo imali legalitet, a Koštunicu to uopšte nije interesovalo.
Za godinu dana smo uradili strahovito mnogo, ali ljudi to zaboravljaju. To je psihološki objašnjivo, ljudi uvek žele bolje. I to je stvar sa kojom studenti ne mogu da urade ništa. To je ogromna, probuđena nada
Jasno je da ste u takvoj situaciji morali da pravite i kompromise. S kim i kakve? Kako vam to izgleda danas i hoće i nova vlast morati da pravi kompromise i kakve?
Studentska lista zasad ne mora da pravi nikakve kompromise: Imaju komotnu većinu da izaberu predsednika parlamenta. Ono što me brine je činjenica da na listi nema nikoga ko ima parlamentarno iskustvo. Protiv sebe će imati preko 100 poslanika SNS-a, među kojima su neki veterani, koji su čak u četiri saziva bili poslanici i imaju ogromno iskustvo. Jako je, recimo, važno koje će parlamentarne odbore izabrati Studentska lista i šta im je najvažnije. Dakle, oni bi te stvari mogli već sada da odrede. Sledeće je da planiraju ko bi bio u vladi. Izuzetno je važno ko će biti ministri spoljnih, unutrašnjih poslova, odbrane, pravosuđa, prosvete, informisanja… Vrlo bitno je i ko će biti zamenici i pomoćnici, jer oni operativno sprovode odluke: videli smo to na slučaju Jovine gimnazije. Pokrajinski sekretar za obrazovanje nije hteo da smeni direktora, na šta ima zakonsko pravo. Dakle, oni bi morali u narednim danima da imaju kadrovska rešenja i da se ozbiljno spreme za veliki posao koji predstoji.
Šta su bili najveći izazovi sa kojima ste se sreli, a šta su danas?
Srbija je bila isterana iz svih međunarodnih institucija, čak je i naša stolica u UN bila „suspendovana“. Nismo imali ni struje. Kad su nas stranci pitali kako da pomognu, rekli smo da bi nam koristilo da dobijemo struju. Bili su zgranuti. Đinđić je bio izuzetno koncentrisan na obnovu ekonomije. U tom smislu i studenti moraju da vode računa. Mora da postoji usklađenost, ne može ministar finansija da donese jednu odluku, a ministar privrede sasvim drugu. Za godinu dana smo uradili strahovito mnogo, ali ljudi to zaboravljaju. To je psihološki objašnjivo, ljudi uvek žele bolje i neće da se sećaju loših stvari. I to je stvar sa kojom studenti ne mogu da urade ništa. To je ogromna, probuđena nada. Ljudi smatraju da oni za šest meseci treba da ove Augijeve štale počiste. To ne može niko. Posao premijera neće biti da samo menja Vučićeve ljude, koji su nesposobni i korumpirani, već će morati da pronađe i dobre saradnike.
Na primeru Pinka pokazalo se nešto što je opasno, ali tipično za ljudsku prirodu – kad se bivši sluga ponudi da služi i tebi – neki su skloni da to i prihvate. Nadam se da ovi mladi ljudi to neće učiniti
Pomenuli ste da je Radomir Marković ostao na čelu Državne bezbednosti četiri meseca nakon petooktobarskih promena? Da li vam se činjenica da nije očišćen aparat koji je počinio brojne zločine čini ključnom i šta uraditi danas kada čujemo da se brišu tragovi krivičnih dela, iznosi novac i čiste fajlovi?
To jeste bila jedna od naših najvećih grešaka. Iskreno, Đinđić nije bio previše zainteresovan za bezbednosne probleme. Na mesto šefa Državne bezbednosti postavljen je Goran Petrović, a on je doveo Zorana Mijatovića, svog bivšeg šefa koji je bio prvi čovek Beogradskog centra DB-a, što je daleko najvažnija pozicija, jer svaka špijunska aktivnost se uglavnom odvija u glavnom gradu. Nikakva istraga nije vođena. Rade Marković je dolazio kod Ljiljane Nedeljković, Koštuničine šefice kabineta. To je za nas bilo zapanjujuće, znali smo da je direktno odgovoran za zločine, ali je bio rado viđen gost u kabinetu predsednika SRJ. Dakle, nije moglo biti reči ni o kakvoj smeni.
Šta treba da uradi Studentska lista?
Dakle, kao što sam rekao – što pre konstituisati parlament i vladu. Druga stvar je da odrede prioritete. Šta žele da urade za prvih godinu dana. Mislim da moraju da krenu od medija, jer je Vučić Srbiju držao pokorenu upravo preko medija. Ogroman novac je davan njegovim tabloidima i televizijama. Potrebna je hitna istraga u Telekomu, koji je sve to finansirao, učinjene su gigantske malverzacije. Postavlja se pitanje zašto bi Telekom finansirao pevačicu koja deset godina nije snimila album? Naravno, tu je i pravosuđe. Slobodno pravosuđe je uslov da bi funkcionisala bilo koja institucija. Sud je brana lopovluku i kriminalu. Moraju se očistiti i vrh policije i BIA. Jedan od najvažnijih delova policije – UKP vodio je sada uhapšeni Marko Kričak – čovek koji je prodavao automobile i nema nikakve kvalifikacije da bude u MUP-u.
Nikada u istoriji nije postojala vlast koja je do te mere unizila Srbiju, jer je Vučić ljude sa dna, bez škole, bez obrazovanja doveo na vlast. I zato su mu bili tako lojalni. Neće to još dugo trajati sad kad nije na vlasti
Obaška njegovo nasilno ponašanje. Policija je brutalno tukla te mlade ljude, a oni imaju porodice. Znači, ogroman broj ljudi je besan. Ne možete mlade tući, jer to je budućnost ove zemlje. To će biti lekari koji će nas lečiti, pravnici koji će nam suditi… Srpski studenti su na mapu sveta ponovo vratili pokret mira, jer su njihovi protesti bili krajnje miroljubivi. Samo zemlja sa ovakvom istorijom agresije i nasleđem ratova je mogla da proizvede generaciju koja je autentično nenasilna. Slika Srbije je sad promenjena. Izuzetno su bitni zdravstvo i prosveta. Đinđić mi je jednom rekao da je svakom čoveku neko iz porodice u školi ili se leči. Nikad tako nisam razmišljao. A u Srbiji su prosveta i zdravstvo obično poslednja rupa na svirali.
Pomenuli ste pravosuđe, posle 5. oktobra su izostale dubinske reforme, a mnogi koji su počinili krivična dela ostali nekažnjeni? Mnogi kažu da se TOK sada kasno probudio, kakav je vaš stav? Miloševićev je bio ratno-kriminalni, kako biste opisali Vučićev režim?
Vučić je sve institucije pretvorio u sluškinje sopstvene vlasti. Nikada u istoriji nije postojala vlast koja je do te mere unizila Srbiju, jer je on ljude sa dna, bez škole, bez obrazovanja doveo na vlast. I zato su mu bili tako lojalni. Neće to još dugo trajati sad kad nije na vlasti, ali su mu bili odani jer nikada više niko od njih neće moći da zauzme te pozicije. Zato ima toliko mnogo falsifikovanih diploma. I da, nisam pomenuo da bi provera diploma trebalo da bude jedna od bitnijih stvari. Mnogi od njih nemaju završene ni srednje škole, a kamoli fakultet. Poređenja radi, kada je Karađorđe pravio prvu modernu vladu, za ministra prosvete je postavio Dositeja Obradovića, najobrazovanijeg Srbina tog vremena. Dakle, reč je o svesti da najobrazovaniji treba da vode zemlju, dok je kod Vučića obratno. Imamo sistem koji je teško slomiti, a mora da se slomi.
Zakon o lustraciji iz 2003. ostao je mrtvo slovo na papiru i mnogi koji su činili nepočinstva ostali su u javnom životu? Zašto?
Nikada nije izabrana lustraciona komisija. Takve komisije su napravljene u svim postkomunističkim zemljama jer su one smatrale da im je komunizam nametnut ruskim tenkovima – što je bilo tačno – i da imaju sistem koji nikada narod nije birao. Tamo se lustracija odnosila, pre svega, na ljude iz tog sistema. Slučaj Slobodana Miloševića je drugačiji. On je bio prilično popularan. Prema mom mišljenju, on je prvih nekoliko izbora dobio regularno, a kada je ta popularnost počela da pada okrenuo se krađi. Lustracija njegovih kadrova podrazumevala je drugi kriterijum. Ne etičku dimenziju, već krađu i učestvovanje u ratnim zločinima. Ali, to su stvari koje treba da radi sud, a ne lustraciona komisija. Uprkos tome, mnogo se očekivalo i trebalo je to uraditi.
Samo zemlja sa ovakvom istorijom agresije i nasleđem ratova je mogla da proizvede generaciju koja je autentično nenasilna. Slika Srbije je sad promenjena
Šta treba nova vlast u tom smislu da uradi?
Mišljenja sam da nova vlast treba da ide putem krivične i zakonske odgovornosti. Nije tačno da Srbi sve zaboravljaju. Imamo primer Valjeva u kome je policija stravično tukla mlade ljude. U javnost su data imena ljudi koji su to radili, traži se smena načelnika policije. Ti ljudi žive u Valjevu, njihove žene idu u prodavnice, deca u škole i ta vrsta moralne osude može da bude mnogo teža nego odluka lustracione komisije.
Već ste pomenuli medije kao prioritet, sa ove vremenske distance jasno je da su mnogi iz DOS-a shvatili da će mediji koji su služili Miloševiću, služiti i njima i gro Miloševićeve propagandne mašinerije ostao je netaknut? Očekujete li da se uloga Telekoma kao pokrovitelja i finansijera najvažnijih Vučićevih medija raskrinka?
Apsolutno. Imperija koja je preživela je bio Pink. Njihovu i ulogu televizije i poslove Bogoljuba Karića ispitivao je Vuk Obradović. Oni su platili veliki ekstraprofit, pre svega zato što je Pink sagrađen nezakonito, bez ikakvih dozvola. Željko Mitrović je bio prijatelj Mire Marković. To je jedna od slabih tačaka naše vlasti. Pokazalo se nešto što je opasno, ali tipično za ljudsku prirodu – kad se bivši sluga ponudi da služi i tebi – neki su skloni da to i prihvate. Nadam se da ovi mladi ljudi to neće učiniti. Što se tiče Telekoma, ako se on ne raskrinka, džabe smo krečili. Telekom je u prilično teškoj finansijskoj situaciji, nejasno je kako je prodavan, ko je delimični vlasnik. Ne zaboravite ni Telekom u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Mora se, pre svega, ispitati šta se radilo u Banjaluci.
Kako vidite strategiju koju Vučić i SNS primenjuju i kako joj se suprotstaviti?
Oni još nemaju strategiju, nisu se snašli. Doživeli su veliki šok. Iz svega što znam, od ljudi iz Vučićeve okoline, SNS je očekivao da će pobediti na izborima. Kada sam video ljude da u Njujorku, Čikagu. Los Anđelesu noću čekaju u redovima za glasanje, bilo mi je jasno o kakvoj odlučnosti da se promeni režim se radi. Niko ne čeka u redu da glasa za onog ko je 14 godina na vlasti. U Njujorku su prilazili Amerikanci i pitali naše ljude da li čekaju novi ajfon. Vučić je izbore priznao u šoku, zatečen. Ljudi pričaju da su ga zvali iz stranih ambasada, naši ljudi vole teorije zavere, ali to su gluposti. Da li je on zaista razgovarao sa Emanuelom Makronom? Ispada da ga je predsednik Francuske zvao da mu čestita to što je izgubio izbore.
Izuzetno su bitni zdravstvo i prosveta. Đinđić mi je jednom rekao da je svakom čoveku neko iz porodice u školi ili se leči
Peter Mađar je na jako simpatičan način čestitao studentima pobedu, prvi ih je pozvao i bilo mu je drago kada je čuo da su delom bili inspirisani i njegovom pobedom. To su prijateljski razgovori, a ne nameštanje poslova Orbanovom sinu, koji je radio led rasvetu po Beogradu. Imaće studenti prijatelje po Evropi. To je ono što oni ne smeju da prokockaju. Imam zamerku što u njihovo ime govore neki drugi ljudi. Ko je profesor Saičić da priča u ime studenata? Biće poslanik, to je u redu, ali studenti imaju još 140 poslanika. Ti ljudi su prisvojili prava koja nemaju i čine štetu, a studenti ne reaguju. U svoje ime mogu da pričaju šta god hoće. Kad se izaberu organi vlasti, skupština i vlada – oni mogu da govore u ime Srbije.
Svedoci smo da su neki kadrovi bivše vlasti počeli da se povlače sa rukovodećih mesta, ali su ključne poluge moći još u njihovim rukama. Šta Studentska lista treba da uradi da neutrališe njihov maligni uticaj?
Neki ljudi su vešti u menjanju dresova. Ima tu inteligentnih, čak i obrazovanih ljudi. Jedino što je moguće je da budete na oprezu. Mi smo imali drugi problem u DOS-u. Bilo je dosta malih stranaka, a pametni ljudi upravo biraju takve partije jer lakše dobijaju pozicije. Teško se izboriti sa tim „pretrčavanjima“, jedino ako je baš toliko uočljivo da prebeg ne pripada političkim opcijama koje su pobedile.
Da li ideološke razlike unutar heterogenog studentskog pokreta mogu jednog trenutka postati kamen spoticanja?
Mi smo odmah imali podelu na Koštuničin i Đinđićev deo. Mene brine to što studentski pokret nije sada čak ni pokret, a kamoli politička stranka. Ne znamo njegove lidere. Po meni je to veći problem u operativnom smislu nego heterogenost koja je nesporna. Zoran Đinđić je, primera radi, napravio kolegijum vlade i tu su se donosile političke odluke. Neko telo mora da stoji iza premijera, iza predsednika parlamenta i da ga podržava. Navešću jedan banalan primer – treba izabrati šefa poslaničke grupe među 140 ljudi, koji će mobilisati ljude da prisustvuju sednicama.
Studentska lista zasad ne mora da pravi nikakve kompromise: imaju komotnu većinu. Ono što me brine je činjenica da na listi nema nikoga ko ima parlamentarno iskustvo
Može se doći u situaciju da nema kvoruma zato što nema dovoljno prisutnih poslanika većine. To bi trebalo da radi šef poslaničke grupe. Drugo, ko će da odredi šefove skupštinskih odbora i ko će, na kraju, kada se otvori ogroman prostor u kome treba zameniti veliki broj ljudi bivšeg režima, predlagati nove ljude? Dakle, nejasan mi je operativni rad. Nikada nismo imali situaciju da će neko telo, koje nema nikoga ko ga vodi, morati da donese mnogo odluka. Ovo je novi početak Srbije i daj Bože da izaberu sposobne ljude.
