Nvidija je 8. novembra pokrenula zvaničnu istragu protiv svog osnivača i izvršnog direktora Džensena Huanga, nakon što je upravnom odboru priznao da je imao vanbračnu aferu. Suština skandala, ipak, ne leži u samoj prevari, već u činjenici da se veza ticala poslovne direktorke Alis Huang, za koju američki zvaničnici tvrde da ju je kineska služba bezbednosti regrutovala upravo sa ciljem da mu se približi, što Peking, razume se, negira.
Iako su već tada postojale naznake da je direktor Nvidije kompromitovan, Tramp je svejedno progurao ograničen izvoz H200 čipova u Kinu, a Džensen Huang je čak uvršten u američku delegaciju koja je tom prilikom posetila Peking
Alis Huang nije u srodstvu sa direktorom Nvidije, mada dele prezime, a nalazila se na čelu singapurske kompanije Megaspid, koja je počev od juna 2024. godine nabavila Nvidijine čipove u vrednosti većoj od 4,8 milijardi dolara. Nvidija je nastavila saradnju sa njom čak i nakon što je Ministarstvo trgovine SAD pokrenulo istragu pod sumnjom da ta kompanija pomaže Kini da zaobiđe zabranu izvoza napredne tehnologije. Upravni odbor kompanije je saopštio da trenutno nema razloga da veruje da su njena bezbednost i poslovne tajne ugrožene, zbog čega Džensen Huang još uvek zadržava čelnu poziciju.
Kinezi zavisni od čipova
Da bi se razumelo zašto bi Peking uložio toliki trud u infiltraciju Nvidije, dovoljno je sagledati koliko se Kina oslanja na ovu američku kompaniju i njene napredne kompjuterske čipove, koji su kineskim korporacijama neophodni za obuku najsavremenijih modela veštačke inteligencije. Najmoćniji kineski čip, Huavei 910C, dostiže tek oko 76 odsto ukupnih performansi Nvidijinog modela H200, koji je tehnološki star već dve generacije. Pristup naprednoj opremi za proizvodnju čipova blokiraju američke izvozne kontrole, usled čega najbolji kineski proizvođači rade sa slabijim mašinama, što za posledicu ima izuzetno nizak procenat ispravnih čipova u njihovoj proizvodnji, dok su kineske firme, prema priznanju sopstvenih inženjera, potpuno zavisne od Nvidijinog softvera. I pored toga što Peking nastoji da razvije domaću proizvodnju ove tehnologije, njen nivo nalazi se daleko iza američkog.
U datom kontekstu, uloga singapurskog Megaspeeda bila je daleko složenija od puke kupovine čipova, jer iako su zvanične isporuke modela H200 direktno u Kinu, koje je Tramp odobrio krajem 2025. godine, u kvartalu završenom u julu činile manje od jednog procenta Nvidijine zarade od prodaje opreme za centre podataka, kineske firme su do te napredne tehnologije dolazile zaobilaznim putem.
Alis Huang nije u srodstvu sa direktorom Nvidije, mada dele prezime, a nalazila se na čelu singapurske kompanije Megaspid, koja je počev od juna 2024. godine nabavila Nvidijine čipove u vrednosti većoj od 4,8 milijardi dolar
Kineske kompanije su zakupljivale kapacitete u centrima podataka širom jugoistočne Azije kojima je Megaspid upravljao, što im je omogućavalo da virtuelno koriste snagu naprednih procesora za obuku svojih modela veštačke inteligencije, dok se sama kompanija našla pod istragom uz sumnju da je deo tog hardvera i fizički prokrijumčarila na kinesku teritoriju. Uprkos tome što Vašington nije zvanično sankcionisao ovaj kanal snabdevanja, pod nadzorom državnog sekretara Marka Rubija sastavljen je poverljivi memorandum o regrutaciji Alis Huang, koji je predočen Trampu pre njegovog odlaska u Kinu maja tekuće godine.
Saslušanje traže i republikanci
Premda su već tada postojale naznake da je direktor Nvidije kompromitovan, Tramp je svejedno progurao ograničen izvoz H200 čipova u Kinu, a Džensen Huang je čak uvršten u američku delegaciju koja je tom prilikom posetila Peking. Prodaju čipova H200 Tramp je dozvolio uz carinu od 25 odsto na njihovu vrednost, nakon što je država već zadržala 15 odsto zarade od prodaje čipova Kini, čime je u svom maniru stavio profit iznad nacionalnih interesa. Sada i republikanci u Kongresu traže saslušanje Huanga 18. novembra, u strahu od opsežnijih istraga koje će demokrate pokrenuti nakon što u januaru preuzmu kontrolu nad ovim telom.
