Decenija i po bila je dovoljna Davoru Macuri da uz obilatu pomoć doskorašnje vlasti izgradi poslovnu imperiju, samo pet dana bilo je potrebno da ona počne da se ruši kao kula od karata, a još tri da vlasnik Alta banke i dva njegova saradnika zadužena za trezor i upravljanje gotovinom završe u pritvoru, za početak na 48 sati. U tih nekoliko dana, doduše, mnogo toga se promenilo za gazdu Alta grupe, čiji su deo i brojne „ćerke“ i „sestre“ matične kompanije.
Najpre je 25. oktobra lista Aleksandra Vučića izgubila izbore, da bi već sutradan privilegovani pojedinci, bliski SNS-u, požurili da izvuku novac iz Macurine banke, koga Javno tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjiči da je iz trezora izneo 45,5 milijardi dinara ili 387,5 miliona evra. Iz TOK-a su naveli da postoje osnovi sumnje da je on izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, a njegove saradnike tereti da su mu pomogli u izvršenju tog krivičnog dela.
Iako se mnogi nadaju, male su šanse da će Macura prihvatiti ulogu svedoka saradnika, pa ostaje da se vidi da li će bar reći da li je svih 380 miliona evra zadržao za sebe ili je u sudijskoj nadoknadi vremena novac izvlačio i za neke od privilegovanih klijenata
Iako se mnogi nadaju, male su šanse da će Macura prihvatiti ulogu svedoka saradnika i da će na saslušanju u utorak, kada ovaj broj Radara odlazi u štampu, krivicu pokušati da prebaci na ljude iz vrha bivše vlasti. Ostaje da se vidi da li će tužiocima bar reći da li je sav taj novac zadržao za sebe ili ga je, fudbalskim žargonom rečeno, u sudijskoj nadoknadi vremena izvlačio i za neke od privilegovanih klijenata. Ostali sa depozitima većim od 50.000 evra moraće da čekaju da se naplate iz stečajne mase.
Svi se pitaju zašto NBS nije reagovala brže, a Vučić zašto nije sačekala još sedam dana
Iako je TOK još 27. oktobra uputio zahtev NBS za prikupljanje potrebnih obaveštenja i podataka o svim transakcijama klijenata Alta banke prema inostranstvu, Izvršni odbor NBS joj je dozvolu za rad oduzeo tek u gluvo doba, u noći između 30. i 31. oktobra. Za razliku od onih koji smatraju da je NBS morala ranije da reaguje, na šta upućuje i zakasnelo saopštenje viceguvernera, bivšem predsedniku Aleksandru Vučiću, sada neformalnom lideru opozicije, „veoma je teško da do kraja razume o čemu je reč, zašto se možda nije sačekalo još sedam ili osam dana, i zašto se žurilo“.
„Posebno što je to od velikog značaja za državu i za veliki broj ljudi… Pretpostavljam da su ljudi u NBS želeli sebe da zaštite i postupali u skladu sa propisima, u to ne sumnjam. Ali mi je sve to pomalo čudno“, rekao je Vučić na Pinku 1. novembra.
Delimično je u pravu, a od istrage se očekuje da pokaže da li je i koliko i on lično kumovao tome da mala privatna banka postane „od velikog značaja za državu“. Pre nego što ju je kupio vlasnik lanca menjačnica, državna Jubmes banka je 2019. imala tržišni udeo od mizernih 0,4 odsto, da bi ga u međuvremenu pod novim imenom povećala na skoro tri odsto i probila se na deveto mesto rang-liste banaka koje posluju u Srbiji.
U privatnoj banci 300 miliona evra državnih depozita
U kojoj je meri je postala deo bivšeg sistema vidi se i po tome što su samo u 2025. kratkoročni dinarski depoziti javnih preduzeća uvećani sa nepune četiri na 13,3 milijardi, a javnog sektora sa nešto više od dve na 11 milijardi dinara. S obzirom na to da su lane ukupni dinarski depoziti iznosili 95 milijardi, ispada da je svaki četvrti dinar od te sume u Altu položila država. Još brže su, 7,6 puta, uvećani devizni depoziti javnih preduzeća, sa 1,4 milijarde na 10,7 milijardi dinara. Sve zajedno u Alta banci je „parkirano“ 35 milijardi dinara ili skoro 300 miliona evra državnih depozita. Može se pretpostaviti da su oni i ove godine nastavili da rastu, pa je deo tog novca ostao zarobljen, nakon što je račun Alta banke 30. oktobra blokiran zbog neizmirenih dugova od milijardu dinara.
Pet dana pre izbora investiciona jedinica Vista Rica investa vredela je 132,52 evra, a pet dana posle, kad je blokirana Alta banka, pala je na 101,33 evra. Za samo 10 dana svi ulagači praktično su izgubili više od 30 odsto, dok kod nekih fondova nikakvog pada nije bilo
Najveće posledice (ne)očekivanog stečaja osetiće klijenti sa ulozima većim od 50.000 evra, jer za one manje garantuje država. A najveća kolateralna šteta biće oni koji su novac hteli da oplode ulažući ga u neki od alternativnih investicionih fondova Vista Rica, čiji su vlasnici još bliže i čvršće od Macure povezani sa ljudima iz vrha bivše vlasti. Većinska vlasnica fonda sa udelom od 75 odsto je Tatjana Vukić, članica Predsedništva SNS-a, a i preostalih 25 odsto drži advokat Vojislav Nedić, visoki funkcioner SNS-a i otac bivšeg generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića.
Za Tatjanu Vukić mediji navode da je bliska saradnica i prijateljica braće Vučić i Siniše Malog, a nekadašnja pomoćnica direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Danijela Maletić je u februaru za Radar izjavila da joj je tokom istraživanja fonda Vista Rica, zbog sumnji da se preko njega pere novac, pretila upravo vlasnica tog fonda.
Pet dana pre izbora, 20. oktobra, investiciona jedinica fonda Vista Rica invest vredela je 132,52 evra ili 15.560,2 dinara, da bi pet dana posle zatvaranja biračkih mesta, 30. oktobra njihova vrednost pala na samo 101,33 evra ili 11.909,55 dinara. Za samo 10 dana svi koji su novac na oplodnju poverili tom fondu pod kontrolom SNS-a, izgubili su praktično 30 odsto. Istovremeno, vrednost imovine Vista Rica investa pala je sa 63,1 na 47,8 miliona evra.
U istom tom intervalu vrednost investicione jedinice Vista Rica korporejta pala je sa 119,28 na 96,76 evra, a vrednost imovine tog fonda sa 31,4 na 23,8 miliona evra. Ništa bolje nisu prošli ulagači u Vista Rica oridžin fond, jer je vrednost investicione jedinice pala sa nepunih 105 na tek nešto više od 80 evra. Iz ovih pokazatelja može se zaključiti da je Vista Rica dobar deo novca držala kod Alte, pa su blokadom računa banke i njeni klijenti „ošišani“, srećom ne na nularicu.
Osim klijenata sa ulozima većim od 50.000 evra, najveća kolateralna šteta biće svi koji su novac hteli da oplode ulažući ga u neki od alternativnih investicionih fondova Vista Rica, čiji su vlasnici još bliže i čvršće od Macure povezani sa ljudima iz vrha bivše vlasti
Tako dramatičnih oscilacija kod većine drugih fondova nije bilo. Vrednost investicione jedinice Rajfajzen keš fonda čak je blago povećana sa 2.444 na 2.447 dinara, a Rajfajzen euro keš fonda sa 10,96 na 10,97 evra, dok je OTP invest svoje ulagače odmah obavestio da fondovi kojima on upravlja nisu držali novac u blokiranoj banci.
Šta će banci toliko keša i kako je tako brzo ispario
Neki drugi, na njihovu žalost, jesu. U suprotnom ni vlasnik banke ne bi mogao da, kako se tereti, iz trezora za samo nekoliko dana iznese čak 380 miliona evra gotovine. Kako je to uopšte moguće trebalo bi da utvrdi istraga. No, i bez nje je sve to zaista čudno, jer ne postoji ekonomski racionalno objašnjenje da neka banka uopšte u svojim trezorima drži tolike količine keša.
Neke od kolega to je podsetilo na devedesete godine, kada je pre propasti piramidalnih banaka, u nastojanju da „svoje štediše“ uveri kako je sve u redu, vlasnica Dafiment banke Dafina Milanović u Dnevniku na RTS-u pokazala trezor pun novčanica nemačkih maraka. Kao da će u kasi one da se oplode da klijentima može da isplati mesečnu kamatu od 10, pa i 20 odsto. Samo nekoliko sedmica kasnije balon je pukao, a nova vlast posle 5. oktobra 2000. je i taj dug vratila, zajedno sa starom deviznom štednjom.
Vučić se pita „zašto se nije sačekalo još sedam ili osam dana i zašto se žurilo, posebno što je ta banka od velikog značaja za državu i za veliki broj ljudi“
Iskusna bankarka, godinama članica izvršnog odbora jedne banke objašnjava da joj ne ide u glavu da niko nije obratio pažnju na to što je Alta uredno prijavljivala da raspolaže sa gotovo pola milijarde evra keša, a maltene je preko noći ostala bez likvidnosti i da je to bio razlog za oduzimanje dozvole. Podseća i da je 31. decembra 2025. Alta imala 877 miliona evra aktive sa rokom dospeća do mesec dana, koja je za 507 miliona bila veća od obaveza, s tim da je njena struktura bila „posebno neobična“. Alta je, naime, prijavila 459 miliona evra gotovine u blagajni ili u proseku skoro 27 miliona po svakoj od 17 ekspozitura.
„Takva struktura je izrazito neuobičajena, jer držanje gotovine ne donosi prihod od kamate, a podrazumeva troškove obezbeđenja, transporta i osiguranja. Banke zato višak likvidnosti obično plasiraju u državne hartije od vrednosti i repo transakcije. Alta je, uprkos višestruko manjoj depozitnoj bazi, imala više keša od znatno većih i uspešnijih banaka. Gotovina u njenoj blagajni je predstavljala skoro 35 odsto depozita i ostalih obaveza prema komitentima, dok je kod tri najveće banke taj udeo bio od 4,5 do 5,6 odsto“, objašnjava sagovornica Radara.
35 milijardi dinara
državnih depozita bilo je u Alta banci na kraju prošle godine, s tim što su za samo godinu dana dinarski depoziti javnih preduzeća uvećani sa četiri na 13,3 milijardi, devizni sa 1,4 milijarde na 10,7 milijardi, a dinarski depoziti javnog sektora sa dve na 11 milijardi
Zato joj se nameću dva ključna pitanja. Prvo, zbog čega je Alta držala gotovo pola milijarde evra u kešu, umesto da ih plasira u druge likvidne instrumente koji donose prinos? I drugo, da li je gotovine zaista bilo onoliko koliko je u izveštajima banke prikazano? To pitanje posebno dobija na značaju nakon tvrdnje viceguvernera NBS da je stvarno stanje te banke drastično odstupalo od izveštaja dostavljanih regulatoru. Uostalom, ako je zaista u trezorima bilo 459 miliona, moralo je nešto u njima i da ostane čak i nakon što je Macura izneo 380 miliona. Osim ako tih 459 miliona nikada nije ni bilo, osim na papiru i u bilansima, koje niko očito do 31. oktobra nije kontrolisao.
Gašenje četiri banke poreske obveznike koštalo milijardu evra
I sad će umesto NBS to morati da utvrđuju pravosudni organi. I da krivce primereno kazne, da nikom drugom ne padne na pamet da pokuša to da ponovi. Tim pre što su građani već jednom morali da plate milijardu evra da bi pokrili troškove nastale nakon gašenja Agrobanke, Univerzal, Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine, od maja 2012. do februara 2014.
I pre nego što je sve otišlo dođavola, iskusni finansijski analitičari su uočili da su između prve polovine 2023. i 2026. osnovni prihodi Alta banke porasli dva, a operativni troškovi skoro pet puta. Jedan od njih procenjuje da je u oktobru iz nje možda povučeno čak 90 milijardi dinara ili 765 miliona evra, a pitanje je i koliko je bila izložena prema povezanim licima, firmama čiji je vlasnik bio Macura. Ako je njemu i bilo svejedno da li će 10 miliona premestiti iz levog u desni džep, iz jedne u drugu firmu u okviru Alta grupe, za banku je i levi i desni džep značio samo manje novca na njenom računu, koji je na kraju i blokiran.
Alta banka je, prema zvaničnim bilansima, na kraju 2025. prijavila 459 miliona evra gotovine u blagajni. Takva struktura je izrazito neuobičajena, jer držanje gotovine ne donosi prihod od kamate, a podrazumeva troškove obezbeđenja, transporta i osiguranja, ukazuje iskusna bankarka
Za ekonomistu Dragovana Milićevića, Alta banka je paradigma diskrecionih prava u srpskoj ekonomiji i još jedan primer ekonomije destrukcije. On podseća da joj je Izvršni odbor NBS oduzeo dozvolu za rad uz obrazloženje da je njeno finansijsko stanje pogoršano i da postoji rizik daljeg pogoršanja njene likvidnosti i da to može još više ugroziti deponente, a u opisu poslova jednog od viceguvernera je upravo kontrola bankarskog sistema. Teško je donositi zaključke kad nisu objavljeni ključni podaci – koliki je manjak likvidnosti, udeo nenaplativih kredita, ni koje su transakcije ugrozile likvidnost.
„Zato se još pouzdano ne zna da li je osnovni uzrok bio odliv depozita, loš kreditni portfolio, gubici ili kombinacija svih tih faktora. Sve u svemu, očito je da ovde ne važe ekonomska pravila nego diskreciona prava sa dominantnim uticajem kriminalnih namera“, zaključuje Milićević.
A nije tako davno bilo kad je EPS, po nečijoj direktivi, baš Alta banku izabrao da preko nje potrošači iz Beograda plaćaju račune za struju, a ni NBS nije imala ništa protiv njene namere da preuzme Adiko banku u Srbiji, iako joj je pre toga Evropska centralna banka zabranila sve transakcije na tlu EU. Kako je onda moguće da niko ništa nije znao, pitaju se sagovornici Radara. A i sami znaju da su neki iz vrha vlasti sigurno znali, ali su mislili da će ovo još da potraje. Uostalom, njih je iznenadio i poraz na izborima. Pa zašto onda ne bi stečaj jednog od čeda koje su odgajali.
Ako je zaista u trezorima bilo 459 miliona, moralo je nešto da ostane čak i nakon što je Macura izneo 380 miliona. Osim ako tih para nikada nije ni bilo, osim na papiru i u bilansima, koje niko do 31. oktobra nije kontrolisao. I sad će umesto NBS to morati da utvrđuju pravosudni organi
Odnos nekih odgovornih prema ovom problemu možda najslikovitije ilustruje ponašanje docenta na Ekonomskom fakultetu Veljka Mijuškovića, od marta predsednika Nadzornog odbora Alta banke u Bitolju. Dan nakon oduzimanja dozvole matičnoj banci bio je gost RTS-a. Ali nije pričao o Alta banci, već u Šarenici o kulinarskim veštinama i svojoj knjizi Slasna avantura kroz 4 godišnja doba. Iako je za tu priliku svakako bila prigodnija njegova druga knjiga, Pre nego đavo dođe po svoje. Ili su i on i njegov domaćin sa RTS-a shvatili da je već kasno i da je đavo već došao po svoje.
