„Ovde sam. Sa vama.“ Tim rečima se venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado obratila svom narodu 25. oktobra, pošto se posle više od deset meseci provedenih u inostranstvu vratila u svoju otadžbinu. Na osmosatnom putu do Karakasa dočekale su je desetine hiljada pristalica, uprkos tome što je Vašington njen povratak mesecima otežavao, a posle zemljotresa objašnjavao kako bi ona bila smetnja deljenju humanitarne pomoći. Državni sekretar Marko Rubio je istog dana poručio da su uslovi za njen bezbedan povratak „direktan rezultat pregovora o pomirenju“ koje SAD podržavaju, dok je Tramp novinarima kazao da ne zna ništa o tome i da se nada da je bezbedna. Američki predsednik, tobože, nema pojma o povratku koji njegov državni sekretar pripisuje zaslugama sopstvene politike, a ostaje pitanje da li povratak najpopularnije političarke u zemlji pokreće stvarnu demokratizaciju Venecuele, ili je samo nova scena u predstavi o tranzicionom periodu koji nikako da se završi.
Velika podrška
Njen povratak stvara političku nelagodu u Beloj kući jer otmica Madura 3. januara nije označavala promenu režima, već zamenu njegovog šefa uz očuvanje postojeće strukture vlasti. Delsi Rodriges je već 5. januara položila zakletvu pred parlamentom koji kontroliše čavistički režim, njen brat Horhe je ostao na čelu iste ustanove, a Diosdado Kabeljo, protiv koga je podignuta američka optužnica i za koga Stejt department nudi nagradu od 25 miliona dolara, zadržao je ministarstvo unutrašnjih poslova, a time i veliki deo represivnog aparata, pa o demokratskoj tranziciji ne može biti ni govora dokle god on drži uzde vlasti. Tramp je iz istih stopa ustvrdio da Mačado u zemlji ne raspolaže ni podrškom ni poštovanjem, iako mu je pod pritiskom prethodno poklonila medalju Nobelove nagrade za mir. Podrška joj, međutim, ne nedostaje: opozicija koju je predvodila osvojila je 2024. blizu 70 odsto glasova, sa zamenskim kandidatom, budući da je sama bila diskvalifikovana, dok je jednostrano proglašena pobeda Madura predstavljala ništa drugo do izbornu krađu.
Prema rezultatima ankete sprovedene krajem septembra na uzorku od 1.014 ispitanika, Mačado uživa podršku 68 odsto ispitanika, dok bi za Delsi Rodriges glasalo tek 14 procenata
Očuvanje strukture režima predstavlja osmišljenu strategiju, s obzirom na to da američki plan iz tri faze, koji je Rubio u januaru definisao kroz stabilizaciju, oporavak i tranziciju, ne sadrži precizne vremenske rokove. Usled toga se prve dve faze efektivno realizuju kroz izdavanje licenci za eksploataciju nafte i gasa, potpisivanje energetskih ugovora i odobravanje kredita, dok se treća faza, koja predviđa sprovođenje izbornog procesa, svodi na puke izjave. Trampova administracija, po svemu sudeći, preferira saradnju sa postojećim strukturama umesto njihove demontaže, što potvrđuje i avgustovski ugovor o stogodišnjim koncesijama za eksploataciju 17 naftnih polja, čije se rezerve procenjuju na 65 milijardi barela, a kojim je Pentagonu ustupljeno 35 odsto vlasničkog udela u konzorcijumu koji je preuzeo upravljanje ovim resursima. Rubio je odlaganje izbora tom prilikom pravdao ciničnom brigom da buduća vlast ne nasledi ekonomski kolaps, dok zapravo svi koji profitiraju iz trenutnih ugovora imaju direktan interes da spreče dolazak garniture koja bi te koncesije stavila pod znak pitanja.
Dok Trampova kamarila zaključuje dugoročne ugovore o eksploataciji venecuelanskih prirodnih resursa, ekonomska i socijalna stabilnost za građane Venecuele ostaju pust san. Godišnja inflacija je u avgustu dostigla 534,2 odsto, dok minimalna zarada, koja je zamrznuta još od 2022. godine, ne pokriva ni jedan odsto mesečne potrošačke korpe jedne porodice, a devet od deset domaćinstava trpi kontinuirane nestanke električne energije. Humanitarnu krizu dodatno je produbio razorni zemljotres od 24. juna, koji je odneo više od 6.100 života i nakon koga 1,8 miliona ljudi zavisi od humanitarne pomoći. Reakcija režima tokom tragedije ilustrovala je njegovu nepromenjenu diktatorsku prirodu. Sličan mehanizam samovlašća uočljiv je i kod pitanja političkih zatvorenika. Iako je Tramp pred Ujedinjenim nacijama naveo da su stotine osoba oslobođene, podaci organizacije Foro Penal potvrđuju da se u pritvoru i dalje nalaze 322 politička zatvorenika. Pored toga, značajan broj formalno puštenih lica zapravo se nalazi u kućnom pritvoru ili pod merama redovnog javljanja sudskim organima, što ukazuje na to da su ovi potezi osmišljeni prvenstveno kao predstava za američku javnost.
Pravo na veto
U takvim okolnostima, pregovori između Dinore Figere, kojoj je Vašington poverio ulogu predstavnice opozicije, i Horhea Rodrigesa prvenstveno su služili režimu kao instrument za kupovinu vremena. Treći krug pregovora okončan je 21. oktobra, kada je postignut dogovor o pokretanju revizije zakona o političkim strankama, javnim okupljanjima, zabranama političkog delovanja i depolitizaciji definicije terorizma. Izloženi koraci nisu beznačajni, budući da su administrativne zabrane godinama onemogućavale učešće Mačado na izborima. Ipak, ključna pitanja koja suštinski menjaju raspodelu moći, poput sastava državne izborne komisije, vraćanja prava smenjenim političkim liderima i utvrđivanja izbornog kalendara, ostala su nerešena. Jedina institucionalna procedura koja je pokrenuta u praksi jeste formiranje odbora za imenovanje sudija za pun sastav Vrhovnog suda.
Godišnja inflacija je u avgustu dostigla 534,2 odsto, dok minimalna zarada, koja je zamrznuta još od 2022. godine, ne pokriva ni jedan odsto mesečne potrošačke korpe jedne porodice
Iako Marija Korina Mačado i njena partija ne učestvuju u aktuelnim pregovorima, njihova uloga u političkim procesima ostaje ključna. Prema rezultatima ankete sprovedene krajem septembra na uzorku od 1.014 ispitanika, Mačado uživa podršku 68 odsto ispitanika, dok bi za Delsi Rodriges glasalo tek 14 procenata. Ovakav odnos snaga faktički pruža opozicionoj liderki pravo veta na bilo kakav konačni politički dogovor. Razlike unutar opozicionog bloka ne odnose se na krajnji cilj sukoba, već na redosled koraka. Dok se Dinora Figera oslanja na institucionalne reforme kroz postojeći sistem, Mačado nastupa sa pozicije legitimiteta stečenog na izborima u julu 2024. godine i zahteva hitno raspisivanje predsedničkih izbora. Sa svoje strane, Delsi Rodriges primenjuje dvostruku taktiku. Tokom obraćanja Generalnoj skupštini UN ona je izrazila zahvalnost Trampu i najavila sprovođenje izbora u odgovarajućem momentu. Istovremeno, povratak Mačado u zemlju iskoristila je za kritiku političkih aktera koji su podržavali uvođenje sankcija ili spoljnu intervenciju. U tom kontekstu, Horhe Rodriges je najavio organizovanje čak četiri izborna procesa, pri čemu je najvažnije, predsedničke izbore, smestio na sam kraj tog rasporeda.
Razlozi za popuštanje Vašingtona mogu se samo naslutiti, ali se može pretpostaviti da Bela kuća nije mogla da spreči povratak Mačado, čemu je doprinela i blizina američkih kongresnih izbora 3. novembra. Pored izborne trke, na ovakav ishod uticalo je i uporno insistiranje senatora sa Floride Rika Skota da se opozicionoj liderki omogući dolazak u zemlju. Iako je Tramp uporno tvrdio da su Venecuelanci zadovoljni trenutnim stanjem i da plešu na ulicama, građani su na ulice odista pohitali, ali samo da bi dočekali političarku koju je njegova administracija mesecima držala u egzilu. Uprkos povratku Mačado, okolnosti ostaju suštinski nepromenjene, budući da je zabrana njene kandidature i dalje na snazi, datum izbora nije utvrđen, a vlasti političke zatvorenike puštaju selektivno i na kašičicu. Iako je režim u ovom trenutku prinuđen da toleriše prisustvo vodeće opozicionarke, pritisak na njene stranačke funkcionere i dalje se primenjuje, što potvrđuje i kratkotrajno privođenje lokalnog lidera uoči njenog dolaska. Sudski progon i hapšenje same Mačado stoga ostaju realna pretnja, ali će režim naposletku biti prinuđen da bira između otvorene represije i raspisivanja izbora.
Rizik odlaganja izbora
Ključni događaj usledio je u ponedeljak, 26. oktobra, kada je neimenovani visoki zvaničnik Stejt departmenta najavio da će ubrzo nakon isteka godine biti formirana izborna komisija, posle čega će Delsi Rodriges proglasiti mesto predsednika upražnjenim. Time bi otpočeo šestomesečni rok za sprovođenje izbornog procesa, što otvara mogućnost za održavanje predsedničkih izbora već sredinom 2027. godine. Ovo je prvi put da Vašington navodi konkretan vremenski okvir za izbore. Ipak, ove najave treba uzeti sa rezervom sve dok zvanični izborni kalendar ne bude zvanično utvrđen. Dosadašnja strategija klana Rodriges predviđala je predsedničke izbore tek za 2030. ili 2031. godinu, i to tek nakon sprovođenja parlamentarnih i regionalnih izbora. Dodatnu nesigurnost unosi i nesaglasnost unutar same američke administracije, budući da Tramp javno hvali delovanje Delsi Rodriges, dok Rubio insistira na raspisivanju izbora odmah nakon reforme izbornog saveta.
Sudski progon i hapšenje same vodeće opozicionarke ostaju realna pretnja, ali će režim naposletku biti prinuđen da bira između otvorene represije i raspisivanja izbora
Budućnost venecuelanske demokratije stoga ne zavisi isključivo od povratka Marije Korine Mačado, već i od pretvaranja najava u formalne obaveze sa jasnim rokovima. Vreme ide naruku režimu, budući da je Delsi Rodriges od januara smenila više od polovine ministara i restrukturirala vojni i bezbednosni vrh. Ovu negativnu dinamiku mogu izmeniti tri faktora: pritisak Mačado na terenu, delovanje američkog Kongresa i pitanje venecuelanskog spoljnog duga. Finansijski motiv je takođe ključan, jer su strani investitori svesni rizika da bi buduća demokratska vlast mogla da poništi ugovore odobrene tokom prelaznog perioda. Predstojeća novembarska runda pregovora odnosi se na definisanje pravila za izbor nezavisne državne izborne komisije, ukidanje zabrana kandidovanja opozicionim političkim liderima, registraciju dijaspore i utvrđivanje datuma izbora. Režim bi trebalo da bude svestan da je strpljenje građana, koji žive u uslovima kolapsa energetske mreže i hiperinflacije, na izmaku, te da postaje sve riskantnije odlagati dugo očekivane izbore.
