Građani Beograda nisu jedini koji imaju taj luksuz da ulete u kolovoznu vrtešku na svakih kilometar puta. Ukrug se vrti i Tramp, pritom oko završetka beskonačnog rata sa Iranom koji je sam započeo, i sukoba bez kraja u Ukrajini, koji je proizvod Putinove volje. U okviru sezonskog kruženja oko mira koji je uvek nadohvat ruke, Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet, Džared Kušner, posetili su početkom septembra Moskvu i, prvi put, Kijev. U ruskoj prestonici proveli su više od tri sata u razgovoru sa Putinom, a zatim su se, vozom koji su Ukrajinci nazvali „mirovni ekspres“, uputili u glavni grad Ukrajine, gde su se 6. septembra sastali sa Zelenskim. Sastanku su prisustvovali i savetnici za nacionalnu bezbednost Francuske, Nemačke i Britanije, takozvane grupe E3, čime je prvi put uspostavljen format SAD–Ukrajina–E3. U Kijevu ih je Zelenski dočekao u blizini stare saborne crkve Svete Sofije koja je simbol ukrajinskog nacionalnog identiteta, dok je Putin američku delegaciju pustio da čeka do večeri, a Vitkof i Kušner su to vreme proveli u višečasovnom ručku sa Putinovim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim u ekskluzivnom restoranu za moskovske skorojeviće.
Izborna diplomatija
Uprkos pompeznim najavama, ova runda nije donela nikakav proboj. Rusija je pristala samo na trodnevni prekid vazdušnih udara na Kijev, pri čemu je ta mera pre služila kao izgradnja poverenja za saradnju sa Trampom nego što je bila uvod u istinski prekid vatre. Odmah po isteku tog roka, ruske snage su nastavile sa bombardovanjem. Vitkof je izjavio da su on i Kušner sa sobom doneli „nove ideje“ u Kijev, ali nije otkrio nikakve konkretne detalje. Zelenski je bio znatno uzdržaniji budući da razume da je za njega ovaj sastanak ne put ka miru nego još jedan od puteljaka koji potencijalno vode ka Trampovoj naklonosti.
Nakon što su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju protiv Irana, cene goriva na američkim pumpama naglo su skočile i dostigle rekorde zabeležene još za vreme Bajdenove administracije
Nekoliko dana nakon posete američkih izaslanika, Tramp i Putin obavili su telefonski razgovor koji je trajao tačno sat vremena. Putin je tom prilikom uveravao sagovornika da Rusija nema agresivne namere prema Evropi, upravo u jeku hibridnog rata usmerenog protiv partnera Ukrajine. Sa druge strane, Tramp je izrazio želju za što bržim okončanjem sukoba, izražavajući nadu u diplomatski proboj tokom svog predsedničkog mandata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ipak precizirao da nikakav formalni program niti konkretna mapa puta za rešenje krize trenutno nisu na stolu. Tramp je očigledno privremeno odložio svoj plan od 20 tačaka, predlog koji je u svojoj prvobitnoj formi u najvećoj meri izlazio u susret ruskim zahtevima.
Ključni pokretač ove diplomatske aktivnosti za Trampovu administraciju je američki izborni kalendar. Do izbora za Kongres ostalo je svega dva meseca, a republikanci se nalaze u izuzetno teškoj poziciji. Trampov rejting beleži kontinuirani pad, dok se republikanska većina u Predstavničkom domu ozbiljno ljulja. Dva glavna faktora za ovaj pad popularnosti jesu rat sa Iranom i duboko nezadovoljstvo ekonomskom politikom. Nakon što su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju protiv Irana, cene goriva na američkim pumpama naglo su skočile i dostigle rekorde zabeležene još za vreme Bajdenove administracije. Tramp po običaju krivicu za unutrašnje probleme pokušava da pripiše prethodnoj administraciji, ali taj argument ovoga puta sve teže prolazi kod birača.
Vašington je očigledno zaključio da sukob sa Iranom može da se oduži unedogled i da nema realne perspektive za pregovaračko rešenje pre izbora. Kada su pregovori na iranskom pravcu dospeli u ćorsokak, administracija se okrenula ratu u Ukrajini, nadajući se da će tamo pobrati političke lovorike pre novembarskih izbora. Ništa ih ne košta da pokušaju. Tramp je u junu izjavio da Iran stavlja u retrovizor kako bi se fokusirao na Ukrajinu. Otprilike u vreme aktuelne runde pregovora, američki ministar finansija Skot Besent i ministar energetike Kris Rajt počeli su da navode ukrajinske udare na ruske rafinerije kao jedan od glavnih uzroka viših cena goriva, tako zamagljujući sopstvenu odgovornost za rast cena na pumpama.
U tom kontekstu treba posmatrati i najavu da će Predstavnički dom američkog Kongresa sledeće nedelje glasati o novom paketu sankcija protiv Rusije. Zakon koji predviđa carine do 100 procenata za najveće uvoznike ruske nafte i gasa, pre svega Kinu, Indiju i Tursku, kao i za zemlje koje Moskvi pomažu u zaobilaženju ograničenja, prošao je glasanje u Senatu. Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Majk Džonson, upozorio je da će se zakon verovatno zaglaviti u tom telu najmanje do novembarskih izbora, ali je stranačko rukovodstvo na kraju odlučilo da nastavi rad na njemu. Deo republikanskih poslanika strahuje da bi nove mere mogle da izazovu skok svetskih cena nafte, a time i cena benzina na pumpama u Sjedinjenim Državama, dok su demokrate zabrinute da bi ovaj zakon mogao da pruži Trampu nove pravne osnove za uvođenje carina.
Moskva želi jače pozicije
Ništa ohrabrujuće ne treba očekivati ni od same runde pregovora. Putin je tokom sastanka u Kremlju ponovo insistirao na rešavanju onoga što naziva korenom sukoba. Evropski komesar za odbranu, Andrijus Kubilijus, na to je uzvratio porukom da je koren rata u Ukrajini zapravo sam Vladimir Putin. Sa svoje strane, Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov izjavio je da je Putin Trampu poručio kako Sjedinjene Države mogu obezbediti trenutni prekid vatre ukoliko prekinu svu podršku Ukrajini, što bi praktično značilo prepuštanje pobede Rusiji. To je nedvosmislen signal da Kremlj zadržava svoje maksimalističke zahteve, koji uključuju predaju celokupnog Donbasa, odustajanje od NATO integracija, ograničenje obima oružanih snaga i široko pravo Moskve da utiče na buduće upravljanje Ukrajinom. Kijev je takve uslove više puta odbacio kao kapitulaciju.
Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov izjavio je da je Putin Trampu poručio kako SAD mogu obezbediti trenutni prekid vatre ukoliko prekinu svu podršku Ukrajini, što bi praktično značilo prepuštanje pobede Rusiji
Plan Rusije za narednih šest meseci jeste intenziviranje udara na ukrajinski elektroenergetski sistem i grejanje, uz pojačane hibridne napade i političko mešanje u Evropi, kako bi bila oslabljena podrška Kijevu. Moguće je i pokretanje novog talasa mobilizacije u Rusiji. Putin računa da će do proleća obezbediti znatno jaču pregovaračku poziciju, dok rusku ekonomiju, iako sve više opterećenu, uspešno održava iznad vode. Trilateralni format će možda biti obnovljen posle izbora za Državnu dumu, zakazanih za period od 18. do. 20 septembra, ali to neće promeniti suštinu procesa i biće formalne prirode. Pomenuti izbori očito ne menjaju ništa u ruskoj politici.
Pre same runde pregovora, direktor CIA Džon Retklif posetio je Moskvu u tajnoj misiji. Putin je prvobitno planirao da se sastane sa njim, ali je odustao od tog susreta nakon što je Retklif visokim ruskim obaveštajnim zvaničnicima izneo izrazito sumornu ocenu stanja ruske vojske i ekonomije. Umesto sa šefom države, američki zvaničnik se sastao sa direktorom FSB, Aleksandrom Bortnikovom, i šefom SVR, Sergejom Nariškinom. Ta epizoda dovoljno govori o tome u kojoj meri je Kremlj uopšte spreman da sluša upozorenja koja stižu preko okeana. U međuvremenu, unutar vašingtonske administracije vodi se tiha borba između Retklifa i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa oko toga ko će preuzeti glavnu reč u vođenju pregovaračkog procesa.
Evropa je ovoga puta uspela da se nađe za pregovaračkim stolom, ali njena uloga i dalje ostaje prilično nejasna. Prisustvo savetnika za nacionalnu bezbednost država grupe E3 u Kijevu predstavljalo je jasan signal da evropske prestonice žele po svaku cenu da izbegnu scenario u kojem bi Vašington i Moskva bilateralno odlučivali o bezbednosnim garancijama i posleratnoj rekonstrukciji Ukrajine bez njihovog učešća. Nemačka trenutno drži poziciju glavnog vojnog donatora Kijeva, dok Francuska i Velika Britanija predvode takozvanu koaliciju voljnih. Ipak, zvanična Moskva uopšte ne smatra da Evropa može, a kamoli da treba da bude ravnopravan učesnik u ovim diplomatskim razgovorima. Uz sve to, Putin ozbiljno računa i na potencijalnu pobedu krajnje desnice na francuskim predsedničkim izborima koji se održavaju naredne godine.
Najteža zima
Rat je u petoj godini, a Rusija nije uspela da slomi ukrajinsku odbranu uprkos očiglednoj prednosti u ljudstvu i naoružanju. Ukrajina je razvila masovnu proizvodnju naoružanja, pre svega bespilotnih letelica, a na pragu je i da dovrši projekat balističkih raketa. Gotovo svi ukrajinski dronovi danas se proizvode unutar zemlje, a ovaj masovni prelazak na autonomne sisteme naneo je ogromnu štetu ruskim snagama. Činjenica da Kijev više ne zavisi isključivo od zapadne vojne pomoći polako menja politički ton u Vašingtonu. Razlog za to je praktičan, budući da ukrajinski udari na ruske rafinerije podižu globalne cene nafte, što Tramp pred domaćom javnošću može da predstavi kao direktan pritisak na Moskvu, a ne kao nuspojavu sopstvene agresivne politike prema Iranu. Pored toga, kako su američke zalihe PVO sistema Patriot ozbiljno iscrpljene usled sukoba u Iranu, Vašington je sve više spreman da umesto slanja gotovih sistema direktno podrži ukrajinsku domaću namensku industriju.
Ključni pokretač diplomatske aktivnosti u Rusiji za Trampovu administraciju je izborni kalendar. Do izbora za Kongres ostalo je dva meseca, a republikanci se nalaze u izuzetno teškoj poziciji
Pred Ukrajinom je nesumnjivo najteža zima od početka sukoba. Ruska vojska će nastaviti da sistematski udara po elektranama i toplanama, svesno koristeći zimske uslove kao instrument pritiska. Sa druge strane, Ukrajina će uzvraćati intenzivnim napadima dronovima i raketama dugog dometa na ruske rafinerije i ključna logistička čvorišta. Dok se na terenu vode ove borbe, Evropa će nastaviti da vodi načelne razgovore o budućim bezbednosnim garancijama. Istovremeno, Amerika će slati svoje diplomatske izaslanike i deklarativno govoriti o novim idejama za rešenje krize. Na kraju, ljudi će i dalje masovno ginuti sa obe strane u ratu čiji se završetak i ne nazire.
