Prošle godine sam u sklopu roditeljskih dužnosti gledao prve dve sezone serije Sreda (Wednesday) u kojoj „šou“ gotovo da preuzima cimerka i sveobuhvatni opozit naslovne junakinje, vukodlakica sa zarazno optimističnim pogledom na stvarnost. Igra je glumica imena Ema Majers koja je društveni proboj koji joj se zahvaljujući seriji desio definisala u savremenim parametrima: „Pre Srede sam imala, ono kao, 9000 pratilaca, a onda je u roku od pet dana njihov broj otišao na pet miliona“. Dakle, Ema je postala zvezda, a onda sam prošle jeseni kliktao tražeći o čemu bih ozbiljnom i umetnički relevantnom mogao da pišem, pronašavši nešto s drugačijom upotrebnom vrednošću i okrenuvši se ka mlađoj adolescentkinji sa kojom delim životni prostor: „E, ima neka detektivska serija sa onom iz Srede. Onom cimerkom.“
Godinu dana i dve pogledane sezone kasnije, zaključujem da A Good Girl’s Guide to Murder umesto ograničenosti na zabavno provedeno vreme u krugu porodice vrlo zaslužuje i tretman u renomiranom nedeljniku, jer se radi o globalnom, isprva literarnom, sada literarno-televizijskom fenomenu (Vodič za ubojstva za dobre djevojke je zvanični hrvatski Netfliks prevod, dok je Vulkan naslov romana po kojem je snimljena prva sezona loše preveo kao Kako ubijaju dobre devojke). Autorka trilogije „young adult“ (starosni kvadratić „12-18“) romana Holi Džekson (r. 1992), objavljenih od 2019. do 2021. godine, za osnovni sloj je primenila uputstvo „piši o onome o čemu nešto znaš“. Rođena je i odrasla u „slikovničastom“ gradiću Litl Čalfont nedaleko od Temze, a takva je i lokacija u koju je pozicionirala svoju fikciju (naziv je promenjen u Litl Kilton). Potom je započela proces iskrivljenja koji je u žanrovskom pogledu celinu mogao odvesti u pravcu fantastike ili, kako je ona odabrala, trilera.
Godine provedene na listama bestselera uslovile su televizijsku adaptaciju u koprodukciji Bi-Bi-Sija i nemačkog ZDF, s Netfliksom kao svetskim distributerom, što nas vraća na Emu Majers (rođena 2002) koja je verovatno najzaslužnija za to što će serija sledeće godine imati i poslednju, treću sezonu. Devojka sa juga Amerike odabrana je u poslednjem trenutku da predvodi glumački ansambl, imajući svega par nedelja vremena da doputuje u Bristol gde je serija snimana i proizvede upotrebni britanski naglasak praćen njemu usklađenim nastupom. Rezultat je bio takav da su oni koji nisu gledali Sredu bili ubeđeni da je Engleskinja, a oni drugi bili skloni mišljenju da je podjednako moguće da je pre taj modalitet izgovora posledica glumačkog umeća. Ukratko, mala je genije.
Odavno nisam u toj meri učestvovao u istrazi i predviđao rasplet slučaja
Pipa Fic-Ameobi živi s majkom, očuhom advokatom iz Nigerije i polubratom melezom (jasno, vrlo je to sve liberalno i multikulturalno) u narečenom Litl Kiltonu u kojem se kada je imala dvanaest godina desio nestanak lepe i popularne maturantkinje Endi Bel. Telo od tada nije pronađeno – jedna od linija misterije je da bi mogla biti živa – ali je posle par dana od nestanka njen dečko Sal Sing (britanski Indijac i zgodna ksenofobična meta) ostavio poruku priznanja zločina i izvršio samoubistvo. Pet godina kasnije, Pipa (za bliske osobe Pip) je maturantkinja koja za vannastavni školski rad koji se piše preko letnjeg raspusta i služi za poboljšanje izgleda za upis na neki od uglednih univerziteta bira temu „Medijska reprezentacija nestanka Andree Bel“. Zapravo, pronalazi model za „njuškanje“, ubeđena da je slučaj zatvoren samo zato što su lokalna zajednica i pravosudni organi smatrali da je ubica detektovan, i prijalo im je da to bude neko ko se zove Sal Sing. A ako on nije ubica, to znači da ubica i dalje cirkuliše oko Pip i njene porodice i prijatelja. Zvuči opravdavajuće racionalno, dok autorka romana – u drugoj sezoni serije je potpisana i kao scenaristkinja – uspešno stupa dalje, ka opasnoj teritoriji na kojoj je njena junakinja demaskirana kao osoba sa granično „mesijanskim“ kompleksom. Zašto Pip preuzima odgovornost i teskobu za stvari koje naoko nemaju sa njom direktnu vezu? Zašto ne bi upisala Kembridž ili Oksford i vraćala se u Litl Kilton za državne praznike – što će verovatno uraditi i većina iz njenog kruga pametnih i ekonomski situiranih prijatelja – a ubica, ko god da je, valjda neće svoj krvavi pir usmeriti baš ka njenoj mami ili očuhu?
Dotični pravac zaključivanja pogotovo dobija legitimnost kada Pip posle minimalnog grebanja ispod površine otkriva da Endi Bel nije bila nikakav anđeo – u tom trenutku prestaju i poveznice s Lorom Palmer, iako Litl Kilton počinje sve više sličiti Tvin Piksu – i da je ubistvo, ako je uopšte mrtva a ne uspešno odigrala scenario nestanka, imalo emotivni ili materijalni motiv. Glede Tvin Piksa, valja napomenuti da roman namenjen „young adultima“, samim tim i serija koja ima širi generacijski zahvat, obiluje neeksplicitno prikazanim (tj. uglavnom opisanim) silovanjima, drogiranjem, svakovrsnim traumama, a u drugoj sezoni u spektru tema je i serijsko zlostavljanje i ubijanje dece. Takođe, ima i „megafin“ zlikovca, privilegovanog izdanka najimućnije porodice u gradu kojeg igra sjajni glumac sa arijevskim vizuelnim karakteristikama. Naročito je u drugoj, još boljoj sezoni, „nagažena“ tema zla imetka, s otvorenim pitanjem da li isti stvara zlo ili se tek katkad desi tragični presek skupova ispunjenih genetskom patologijom i novcem koji briše sva nepočinstva.
Nominalno omladinska serija zahteva posvećenog i nagrađuje involviranog gledaoca – odavno nisam u toj meri učestvovao u istrazi i sa kogledateljkom predviđao rasplet slučaja. I to uspešno, što nije umanjilo ni inteligenciju glavne junakinje ni kvalitet fabule već pre bilo rezultat scenarističko-rediteljskog pristupa u kojem se publika nalazi u najminimalnijoj mogućoj prednosti. No, najvažnije, pogotovo za mlade naraštaje, osnovna poruka je da su društvo i država ništavna ispraznost ukoliko ne postoje pojedinci spremni da za opšte dobro prekorače preko crte očekivanog, katkad i institucionalno dozvoljenog ponašanja. Bez njih, i društvo i država su teški krindž.
