Goran je pravi dokaz da vrhunski umetnik ne mora nužno da bude i vrhunski čovek. Moral i umetnost često ne idu zajedno. Neka Goran objasni zašto se laž o predstavlja kao eskuluzivni i jedini scenarista “ Delirijum tremensa“. Kad je odbila njegovo uporno navaljivanje da je odvuče u krevet, poznata psihoterapeutkinja B. je izbačena iz priče…… Toliko o toj moralnoj gromadi G.M.
Da li imamo obrnut pristup? Odnosno, da li su u vremenu pre ove vlasti snimane gluposti (u kojima su učestvovali mnogi, sada pobunjeni, glumci), a onda sa uskraćivanjem sloboda i finansija se okrenuli kvalitetnijim projektima? Ili očekujete da će poltroni ove vlasti, sa njihovim odlaskom, postati nosioci novog kvaliteta?
Ne bih baš ja poredio Italiju i Srbiju. Mi imamo sreću u nesreći da nam je sve drljavo pa i fašizam. Što bi reko Basara: „Nemamo mi visinu za iole ozbiljan fašizam“. Ljotićevci (a i Nedićevci) su naš realni maximume.
Zanimljiv tekst. Bar meni je bio.
Fašizam na SNS način!
Odličan esej gospodina Markovića o manje poznatom aspektu Musolinijeve Italije i dobro poređenje s današnjom filmskom i TV industrijom u Srbiji.
Nažalost, Vučićev režim ima i mnoge druge sličnosti sa italijanskim fašizmom. Jer, oba režima karakterišu kult ličnosti, militarizam, klerikalizam, kontrola medija, satanizacija opozicije i korišćenje režimskih batinaša protiv političkih neistomišljenika.
Kulturološki, obe politike se temelje na agresivnom nacionalizmu i istorijskom revizionizmu, uz zloupotrebu sporta i estrade za uljuljkavanje širokih narodnih masa!
i Laza je za Acu!
Jedina sličnost, ogromni lopovski budžeti za nebuloze. Autor se verovatno referiše na gomilu uradaka klupskog mu kolege Bjele što ovom tekstu daje izvesnu dozu analitičke samokritičnosti. Ipak, smešna je komparacija filmova DeSike toga doba sa trenutnim stanjem kinematografije kod nas. Da nije smešna bila bi baš baš glupa…
Vitorio de Sika u to doba nije režirao filmove, nego samo glumio. Sve lepo piše u tekstu.
Пливање је здрав спорт, Маки.
Ali je Drina reka brza.
@Maki makiju ili makiki
Odakle Vam hrabrost da komentarišete tekst koji uopšte niste uspeli da pročitate sa pažnjom.De Sika sa spominje kao glumac,ne autor.Marković navodi kao kuriozitet da je kasniji režiser filmova sa teškim temama,(kada je Musolini već bio obešen,otrešen i u zemlju unešen),učestvovao u limunadama pod patronatom Dučea i sina.Željko je apsolutni šampion SNS botovanja,Vi samo mutant kopija Atlagić-Lencura,multikultura.Lično mi se ne sviđaju Bjelogrlićevi projekti,osim serije,,Tajkun“,(ako je tu bio više od glumca),ali Vaša rekonstrukcija pročitanog je daleko od napisanog.
Kakve veze ima Bjelogrlić sa cenom kikirikija u Angoli?
Goran je pravi dokaz da vrhunski umetnik ne mora nužno da bude i vrhunski čovek. Moral i umetnost često ne idu zajedno. Neka Goran objasni zašto se laž o predstavlja kao eskuluzivni i jedini scenarista “ Delirijum tremensa“. Kad je odbila njegovo uporno navaljivanje da je odvuče u krevet, poznata psihoterapeutkinja B. je izbačena iz priče…… Toliko o toj moralnoj gromadi G.M.
Da li imamo obrnut pristup? Odnosno, da li su u vremenu pre ove vlasti snimane gluposti (u kojima su učestvovali mnogi, sada pobunjeni, glumci), a onda sa uskraćivanjem sloboda i finansija se okrenuli kvalitetnijim projektima? Ili očekujete da će poltroni ove vlasti, sa njihovim odlaskom, postati nosioci novog kvaliteta?
Ne bih baš ja poredio Italiju i Srbiju. Mi imamo sreću u nesreći da nam je sve drljavo pa i fašizam. Što bi reko Basara: „Nemamo mi visinu za iole ozbiljan fašizam“. Ljotićevci (a i Nedićevci) su naš realni maximume.
Zanimljiv tekst. Bar meni je bio.
Fašizam na SNS način!
Odličan esej gospodina Markovića o manje poznatom aspektu Musolinijeve Italije i dobro poređenje s današnjom filmskom i TV industrijom u Srbiji.
Nažalost, Vučićev režim ima i mnoge druge sličnosti sa italijanskim fašizmom. Jer, oba režima karakterišu kult ličnosti, militarizam, klerikalizam, kontrola medija, satanizacija opozicije i korišćenje režimskih batinaša protiv političkih neistomišljenika.
Kulturološki, obe politike se temelje na agresivnom nacionalizmu i istorijskom revizionizmu, uz zloupotrebu sporta i estrade za uljuljkavanje širokih narodnih masa!
i Laza je za Acu!
Jedina sličnost, ogromni lopovski budžeti za nebuloze. Autor se verovatno referiše na gomilu uradaka klupskog mu kolege Bjele što ovom tekstu daje izvesnu dozu analitičke samokritičnosti. Ipak, smešna je komparacija filmova DeSike toga doba sa trenutnim stanjem kinematografije kod nas. Da nije smešna bila bi baš baš glupa…
Vitorio de Sika u to doba nije režirao filmove, nego samo glumio. Sve lepo piše u tekstu.
Пливање је здрав спорт, Маки.
Ali je Drina reka brza.
@Maki makiju ili makiki
Odakle Vam hrabrost da komentarišete tekst koji uopšte niste uspeli da pročitate sa pažnjom.De Sika sa spominje kao glumac,ne autor.Marković navodi kao kuriozitet da je kasniji režiser filmova sa teškim temama,(kada je Musolini već bio obešen,otrešen i u zemlju unešen),učestvovao u limunadama pod patronatom Dučea i sina.Željko je apsolutni šampion SNS botovanja,Vi samo mutant kopija Atlagić-Lencura,multikultura.Lično mi se ne sviđaju Bjelogrlićevi projekti,osim serije,,Tajkun“,(ako je tu bio više od glumca),ali Vaša rekonstrukcija pročitanog je daleko od napisanog.
Kakve veze ima Bjelogrlić sa cenom kikirikija u Angoli?