Drugi svetski, „Veliki rat“ počeo je u petak 1. septembra 1939, napadom Nemačke na Poljsku. Vest o tome prva je objavila Kler Holingvort, mlada britanska novinarka koju je redakcija Dejli telegrafa samo nekoliko dana ranije poslala u Poljsku zbog „pojačanih tenzija u Evropi“. Vozeći se 28. avgusta duž nemačko-poljske granice u blizini Katovica videla je gomilanje oklopnih vozila nemačke armije. Iste večeri je redakciji poslala vest: „1.000 tenkova okupljeno na poljskoj granici; 10 divizija spremno za brzi napad.“
Prvog septembra u zoru, nazvala je britansku ambasadu u Varšavi da im javi da je nemačka invazija Poljske upravo počela. Morala je da drži telefonsku slušalicu kroz prozor da bi ubedila sumnjičave službenike ambasade u to što im priča.
Svaka ekskluzivna vest u novinarstvu je, po pravilu, kombinacija sreće i truda. Ova vest Kler Holingvort, da počinje Drugi svetski rat, upravo je zato i nazvana „ekskluzivom stoleća“.
I dopisnik Politike iz Varšave, Grga Zlatoper, bio je na pravom mestu u pravo vreme. Telefonom je poslao prvi ratni izveštaj: „Jutros u zoru otpočeo je napad nemačkih trupa na poljsku teritoriju, bez prethodne objave rata. Jedan deo Evrope nalazi se, dakle, u oružanom sukobu. Do toga je došlo neočekivano. Poljska se nalazi u ratnom stanju… Napad je izvršen na svim važnijim delovima poljskih granica. Nemački bombarderi su izvršili vazdušne napade na 18 većih varoši Poljske. Zvanično se saopštava da ima mrtvih i ranjenih među civilima… Na samu Varšavu izvršen je danas četiri puta vazdušni napad… Varšava, 1. septembar (telefonom) G. Zlatoper“
Grga Zlatoper kratko se zadržao u Varšavi. Odmah po okupaciji Poljske prešao je kao dopisnik Politike u Rim, gde je ostao do aprila 1941. godine. Ostatak rata proveo je kao politički komentator Bi-Bi-Sija u Londonu, da bi kasnije nastavio da radi za Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike.
Istog jutra, dok je armija Vermahta preuzimala dominaciju nad Poljskom, održan je kongres Nacionalsocijalističke partije u Berlinu. Hitler se obratio domaćoj, ali i međunarodnoj javnosti. Njegov govor prenosile su sve radio stanice, a na javnim mestima su bili postavljeni zvučnici sa kojih je odjekivao njegov glas
Radio Bi-Bi-Si je javio je da je pred zoru milion i po nemačkih vojnika prešlo poljsku granicu iz više pravaca: „Ubrzo posle toga nemački avioni su bombardovali gradove. Njihove trupe su brzo napredovale, jer su u odnosu na poljsku odbranu bili mnogo brojniji i jači u artiljeriji, pešadiji i u vazduhu.“
Novinar lista Tajms izveštava da su, kada su se sirene prvi put oglasile u glavnom gradu u 06.00h, stanovnici reagovali smireno, a neki su čak istrčali na ulicu da posmatraju nebo.
Istog jutra, dok je armija Vermahta preuzimala dominaciju nad Poljskom, održan je kongres Nacionalsocijalističke partije u Berlinu. Adolf Hitler se obratio domaćoj, ali i međunarodnoj javnosti. Njegov govor prenosile su sve radio stanice, a na javnim mestima su bili postavljeni zvučnici sa kojih je odjekivao njegov glas: „Tokom ove noći poljska regularna vojska prvi put je pucala na našu teritoriju. Od 5:45 jutros uzvraćamo vatru i od sada ćemo bombama odgovarati na bombe. Ko god se bori otrovnim gasom, biće napadnut otrovnim gasom. Ko god odstupi od pravila humanog ratovanja može očekivati da ćemo i mi učiniti isto. Nastaviću ovu borbu, bez obzira protiv koga, dok se ne obezbedi sigurnost Rajha i njegova prava… Stoga bih želeo da uverim ceo svet da se novembar 1918. nikada više neće ponoviti u nemačkoj istoriji. Sasvim je nevažno da li mi lično živimo, već je bitno da naš narod živi, da Nemačka živi. Žrtva koja se od nas traži nije veća od žrtve koju su mnoge generacije podnele pre nas“, grmeo je Hitler.
Dva dana posle napada na Poljsku, rat Nemačkoj objavile Britanija, Francuska…
Dva dana posle napada Nemačke na Poljsku, nekoliko zemalja je reagovalo objavom rata Nemačkoj, koja se nije obazirala na britanski i francuski ultimatum da se odmah povuče. Trećeg septembra u 11,15 časova britanski premijer Nevil Čemberlen objavio je da je ultimatum nemačkim trupama istekao: „Moram da vam kažem da do povlačenja nije došlo, zbog čega je naša zemlja od ovog trenutka u ratu sa Nemačkom.“
Potom je rat Nemačkoj objavila i Francuska, čiji je ultimatum važio do 17 časova. Usledile su objave rata Kanade, Australije, Novog Zelanda, Južnoafričke Republike…
Dok se ostatak sveta 3. septembra bavio početkom Drugog svetskog rata, Beograd je takođe imao nesvakidašnji dan, ali na drugi način. Toga dana su održane dugo pripremane „prve i najveće automobilske trke koje su ikad održane na Balkanu“ – sa „33 automobila, četiri svetska šampiona, 66 motocikala u 9 uzbudljivih trka“. Koliko je to bio važan događaj u Beogradu govori i to da je Politika trci oko Kalemegdana posvetila isto prostora koliko i vestima da je počeo Drugi svetski rat, po tri strane:
„Beograd ovih dana liči na pravo automobilsko logorište, a trkačka staza oko Kalemegdana na opsednut grad u kome fantastičnim brzinama jure neka ogromna čudovišta koje je stvorila moderna tehnika. U toku jučerašnjeg treninga najpopularniji vozač na svetu, ‘leteći Italijan’ Nuvolari, vozio je pored Nebojšine kule preko 200 kilometara prosečno na sat.“
Dok se ostatak sveta 3. septembra bavio početkom Drugog svetskog rata, Politika je trci oko Kalemegdana, „najvećoj automobilskoj trkci ikad održanoj na Balkanu“, sa „33 automobila, četiri svetska šampiona, 66 motocikala u 9 uzbudljivih trka“posvetila tri strane, isto koliko i vestima da je počeo Drugi svetski rat
Uveče je u Automoto klubu, današnjem Klubu književnika u Francuskoj ulici broj 7, održana večera sa ceremonijom dodele nagrada.
Gebelsove privilegije za „prijateljske“ dopisnike
Već u prvim mesecima rata bilo je jasno da su se neke zemlje temeljno pripremile za totalni rat. Britanija je uvela strogu cenzuru. Sva komunikacija sa inostranstvom, komercijalna i privatna, poštom, telegrafom ili telefonom, podlegala je cenzuri. Svakome, uključujući i urednike novina, bilo je zabranjeno da prikuplja, snima, drugim osobama saopštava ili objavljuje informacije koje mogu biti od koristi neprijatelju. Mediji zvanično nisu imali posebnu cenzuru, ali je zato na urednicima bilo da procene da li je nešto „od koristi neprijatelju“; u slučaju da pogrešno procene, bili bi uhapšeni.
Drugi svetski rat često se opisuje kao „zlatni period“ u odnosima između vojske i štampe. To je bilo vreme kada su države i narodi na obe strane fronta potpuno stajali iza ratnih ciljeva, a mediji su odražavali i podsticali patriotski duh.
Nemci su, usavršivši britanski koncept upravljanja vestima iz Prvog svetskog rata, na medijskom frontu ubedljivo vodili. Ministarstvo za propagandu Jozefa Gebelsa brinulo se o dopisnicima neutralnih zemalja preko Odeljenja za stranu štampu. Akreditovani dopisnici imali su posebne privilegije, kao što su posebna sledovanja benzina ili bolji kurs pri promeni novca. Neke od njih čak je i samo Ministarstvo plaćalo, a bilo je i dodatnih načina za pridobijanje njihove naklonosti, u vidu pokrivanja pojedinih računa.
Za „prijateljske“ dopisnike posebno je preuređena velika kuća na periferiji Berlina. Cenzure zvanično nije bilo. Naprotiv, naglašavano je slobodno izveštavanje – freie Berichtersttatung. Naravno, to je bio samo privid.
Dan nakon objavljivanja izveštaja, službenici Gebelsovog Ministarstva detaljno su analizirali svaku reč. Dopisnik čiji se izveštaj nije pokazao povoljnim bio je podvrgnut neprijatnostima, počev od pismenog upozorenja, preko uskraćivanja telefonske veze, pa do optuživanja za špijunažu i proterivanja.
Nastavak sutra: Nemačke Propagandne čete (2)
