Srbija ima jedan od najnižih očekivanih životnih vekova u Evropi, pri čemu ljudi u proseku žive oko pet godina kraće od proseka EU. Zagađen vazduh, degradirana životna sredina, povećanje rizika od siromaštva i prevremena smrtnost postaju društveni troškovi razvoja. Predatorski ekstraktivizam nastaje kada ostvarenje profita ekstremnom eksploatacijom prirodnih resursa sistematski potkopava uslove koji omogućavaju reprodukciju života i buduću proizvodnju, iscrpljujući prirodu i ljudski rad.
Dok se smanjuju rizici za ostvarenje profita, oni se u isto vreme prebacuju na sam život. Smrt je postala neophodan uslov predatorskog modela ekonomskog razvoja koji prioretizuje profit, a koji se razvija na evropskoj periferiji kojoj Srbija pripada. Gradovi i sela su ubijeni i ubijaju, što smo videli prilikom pada nadstrešnice; ubijaju se radnici na gradilištima; ubijaju se priroda i živa bića.
Životna sredina narušena i pre otvaranja rudnika
Homoljske planine postale su jedan od epicentara predatorskog ekstraktivizma. Dokumentovano je da su istražne radnje kompanije Dandi iz Kanade već narušile životnu sredinu na Homolju i pre nego što je sam rudnik otvoren. Kompanija na ovoj lokaciji sprovodi istraživanja od 2005. i za to vreme je, kroz promene i uzastopna produžavanja istražnih dozvola, omogućila kontinuitet istraživanja duži od 20 godina, iako je zakonom predviđeno da istražni period može trajati najviše osam godina u okviru jedne licence.
U tom periodu otvoreno je više od 2.000 istražnih bušotina, što samo po sebi predstavlja ozbiljan ekološki problem. Pored toga na Homolju se ubrzano grade vetroelektrane, zbog kojih se besomučno krči šuma i uništavaju staništa biljnih i životinjskih vrsta teškom mehanizacijom. Ovaj oblik infrastrukturnog nasilja poznat je kao vetroekstraktivizam, podvrsta zelenog ekstraktivizma, ekstraktivizma koji se opravdava potrebom za takozvanom zelenom tranzicijom i sprečavanjem klimatskih promena.
Kompanija Dandi na Homolju istražuje duže od 20 godina i otvorila je više od 2.000 istražnih bušotina, iako po zakonu istražni period može trajati najviše osam godina u okviru jedne licence
Homolje sam poslednji put obišla sredinom avgusta kada sam posetila rendžere iz Mlavske vojske sa kojima sam razgovarala o poseti predstavnika Bernske konvencije o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa i izgradnji vetroelektrana. Pitanje uticaja rudarskih istraživanja i planiranog rudnika zlata u Homolju dospelo je pred Bernsku konvenciju, deo Saveta Evrope, kroz pritužbu, podnetu u oktobru 2022. Pritužbu su podneli Earth Thrive, Čuvari Homolja, Mlavska vojska i Earth Law Center, ukazujući na kršenje obaveza Srbije prema Bernskoj konvenciji, posebno u pogledu zaštite staništa i vodnih ekosistema od posledica rudarskih istraživanja.
Bernska konvencija je ponudila da se u Srbiji organizuje seminar na kome bi se ljudi obavestili o staništima zaštićenih vrsta i razlozima zbog kojih nije dobro izdavati rudarske licence na tim područjima, što je Vlada Srbije ignorisala, kako su mi rekli predstavnici Mlavske vojske. Slučaj je nakon toga podignut na nivo tzv. mogućeg slučaja, što je viši status od, na primer, projekta Jadar u vezi sa kojim takođe postoji proces, i sada se nalazi na korak do toga da bude tzv. otvoren slučaj.
Zabrinjavajuće stanje na terenu
Predstavnici podnosioca pritužbe, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Zavoda za zaštitu životne sredine, Bernske konvencije i kompanije Dandi su najpre obišli lokaciju na kojoj su u više navrata rendžeri zatekli radnike Dandija da rade noću, iako su takve aktivnosti, na toj lokaciji, zabranjene pre svega zbog gnežđenja ptica. Iz kompanije su objasnili da su se sa te lokacije premestili i da sada zbog održavanja opreme mašine pale tokom noći na po petnaest minuta u pravilnim intervalima. Obišli su domaćinstvo na čijoj su kaptaži u analizama kompanije i nezavisnim analizama pronađeni teški metali. Vlasnik imanja im je ispričao da mu je supruga nedavno preminula od raka želuca.
Takođe, na obližnjim lokacijama mnogi su prijavljivali slučajeve trovanja stoke. Zatim su posetili Dumitru potok, u koji je kompanija ispuštala isplaku, što je republički inspektor okarakterisao kao incident, iako su na terenu pronađena kamuflirana creva sa česmom. Nakon toga obišli su tri lokacije na kojima je Mlavska vojska zatekla tri nove pumpe kojima se voda zahvata iz potoka, uprkos tome što za to nisu postojali vodni akti. Pumpe su sa potoka iz sliva Peka premeštene na drugu stranu brda, na potoke u Crnu reku, koja je u slivu reke Mlave i koja je u međuvremenu presušila, što samo po sebi predstavlja eksces. Aktivisti su prethodne večeri snimili pumpe u radu, dok su tokom posete creva bila raskačena, a njihova kućišta prazna.
Bernskoj konvenciji zbog uticaja rudarskih istraživanja i planiranog rudnika zlata još 2022. podneta je tužba u kojoj se ukazuje na kršenje obaveza Srbije, posebno u pogledu zaštite staništa i vodnih ekosistema
Takođe su posetili lokaciju Valja Saka na Homolju sa koje se može sagledati kumulativni uticaj rudarskih istražnih aktivnosti i drugih megaprojekata. Pored rudarskih aktivnosti, izrazito destruktivan uticaj imaju vetroelektrane Crni vrh i Jasikovo. Iza oba projekta stoji Nikola Petrović, bivši generalni direktor Elektromreže Srbije (EMS) i kum sadašnjeg predsednika Srbije. Petrović je u sektor obnovljive energije ušao kroz male hidroelektrane, gde je bio vlasnički povezan sa deset projekata. A na Homolju, kako ističu ljudi na terenu, trguje lokacijama, vetroelektranu Crni vrh već je prodao kineskoj kompaniji.
O razmerama destrukcije mogla sam i sama da se uverim prilikom posete najvišem vrhu Homolja, koji je zaravnjen za potrebe izgradnje vetroelektrane Jasikovo. Dok smo se penjali prema vrhu, pristupnim putevima širine oko šest metara, zbog čije je izgradnje iskrčena šuma i uklonjena vegetacija, neprestano su nas zasipali prašinom kamioni koji intenzivno rade na izgradnji infrastrukture. Poseta je završena okruglim stolom na vrelu Mlave, koje je i tada, poslednjih dana, ponovo bilo zamućeno. Tokom mog boravka na vrelu smo zatekli i mrtvu čaplju. Mlavska vojska sumnja da je uzrok ponovo prisustvo teških metala, koji su u vodotok mogli dospeti preko Crne reke, ponornice, usled rudarskih aktivnosti.
Dobar pokazatelj ponašanja kompradorske elite u Srbiji
Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine su Bernsku konvenciju dočekali transparentno i onako kako EU nalaže, kako na njihovoj stranici piše. Prilikom posete predstavnici Zavoda za zaštitu životne sredine predstavnike Bernske konvencije sačekali su u prostorijama Dandija, kako navode rendžeri. Ovakva situacija dobar je pokazatelj ponašanja kompradorskih elita u Srbiji, koje u isto vreme žele da deluju predusretljivo za međunarodne institucije, dok sa druge učestvuju u predatorskim projektima.
Na Homolju se ubrzano grade i vetroelektrane, zbog kojih se besomučno krči šuma i uništavaju staništa biljnih i životinjskih vrsta teškom mehanizacijom. Ovaj oblik infrastrukturnog nasilja poznat je kao vetroekstraktivizam
Rudarski ekstraktivizam i vetroekstraktivizam na Homolju deo su fenomena presecajućeg sivog i zelenog ekstraktivizma. U Srbiji su infrastrukture za proizvodnju energije često u uskoj vezi sa rudarskom infrastrukturom, bilo direktno ili indirektno. U slučaju vetroelektrane Jasikovo na Homolju i istražnih bušotina Dandija, pristupni putevi vetroelektrane nagoveštavaju ovu vezu rutom koja povezuje istražne bušotine, kako su objasnili samoorganizovani rendžeri. Zbog toga, ali i zbog već postojećih rudarskih aktivnosti u istočnoj Srbiji, neophodno je sagledavati efekte sivih i zelenih projekata kumulativno.
Širom sveta, zaštita prirode postaje sve hitnija zbog klimatskih promena i ubrzanog gubitka biodiverziteta. Cilj EU da zaštiti 30 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. pokrenuo je niz projekata ubrzane konzervacije prirode, koji, međutim, nisu lišeni sopstvenih kontradikcija: zaštita može biti praćena novim oblicima teritorijalne kontrole, komodifikacije prirode i isključivanja lokalnih zajednica.
Istovremeno, u Srbiji se odvija suprotan proces dekonzervacije: postojeći režimi zaštite se slabe ili relativizuju kako bi se otvorio prostor za rudarske, energetske i infrastrukturne projekte. Pitanje zaštite prirode nije samo pitanje očuvanja pojedinačnih vrsta ili pejzaža, već pitanje uslova za reprodukciju života, nasuprot modelu razvoja u kojem se život, zdravlje i ekosistemi tretiraju kao resurs za ostvarenje profita. Od Bernske konvencije Mlavska vojska ne očekuju previše.
Taj proces pomaže u sistematizaciji dokaza, koji se sprovodi paralelno uz direktnu akciju. Nakon okruglog stola, predstavnici Bernske konvencije predložili su osnivanje radne grupe u kojoj bi oni imali ulogu medijatora. Aktivisti su to odbili jer, kako su objasnili, korporacija nije instanca sa kojom se pregovara. Za situaciju je odgovorna država Srbija. Do razgovora sa državom može doći jedino ukoliko se projekat trajno zaustavi i spreče sva buduća izdavanja dozvola za rudarenje, kako bi se omogućila remedijacija već učinjene štete.
