Svedočimo tragičnoj potvrdi pobede nauke nad oholom glupošću i neodgovornošću. Ispostavlja se da su stručnjaci koje se bave klimatskim promenama predvideli gotovo sve ono čemu danas svedočimo – šta će se desiti kada prosečna temperatura poraste za jedan stepen u odnosu na prosečne temperature iz perioda od 1961. do 1990. Predvideli i svedočanstvo o svojim predviđanjima ostavili u zvaničnim državnim dokumentima – izveštajima koje Republika Srbija dostavlja Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime.
Nažalost, trijumf nauke i znanja istovremeno prate pogubni efekti tvrdoglavog odbijanja vlasti da mere i aktivnosti za ublažavanja efekata klimatskih promena istinski primeni. Još pre petnaestak godina u zvaničnim izveštajima nalazila su se upozorenja da će Srbija postati toplija, suvlja i izloženija ekstremnim vremenskim pojavama. Ti izveštaji nisu bili tajni. Samo nikada nisu postali javna politika.
Ignorisanje realnosti i tvrdoglava privrženost fosilnim gorivima
Pa šta može sada da se uradi kada je vodostaj Dunava tako nizak? Ne može skoro ništa. Ne može da se pošalje bezvrata falanga da Dunavu razbije nos i polomi mu vilicu pa da se ovaj tvrdoglavi div podigne iz svog neprijateljskog, blokaderskog, niskovodostajnog držanja. Ne može ni poslušni tužilac da ga optuži za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i pošalje da robija dok traje istražni postupak. Priroda ne prašta, pa ni nama koji živimo posledicu gluposti i bahatosti vlasti.
Šta može sada da se uradi kada je vodostaj Dunava tako nizak? Ne može da se pošalje bezvrata falanga da mu razbije nos, polomi vilicu i natera da podigne nizak, blokaderski nivo vodostaja. Ne može ni poslušni tužilac da ga optuži za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i pošalje da robija dok traje istražni postupak
Može da se uvozi skupa struja, jer su hitrom akcijom nadležnih organa građani, javne ustanove i mala privreda sprečeni da na svojim blokaderskim krovovima proizvode jeftinu struju kada država želi da kupuje skupu. Oko četvrtine ukupne električne energije Srbija uvozi u danima kada je proizvodnja iz hidroelektrana na minimumu.
Istovremeno, dok je proizvodnja električne energije na Đerdapu na najnižem nivou od kako je ova hidroelektrana puštena u rad, slavodobitno se najavljuje strateško partnerstvo sa SAD na izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Zabrinjavajuće je to da se o klimatskim faktorima koji fundamentalno utiču na realizaciju ovog projekta u javnosti ne govori. Koji to višak vode optimisti nameravaju da pumpaju u akumulaciona jezera i koji to višak struje nameravaju za to da koriste? Možda ove struje koju uvozimo u po’ bela dana kada je najskuplja? Ili da se i na Đerdap pošalju bezvrate falange da opet prebiju Dunav, nakon što su ga prebili na Bezdanu.
Osim bahatog nasilja, ignorisanja realnosti i tvrdoglave privrženosti fosilnim gorivima ništa drugo od neodgovorne vlasti nismo videli kao odgovor na klimatske promene. Strateška dokumenta usvojila je Vlada sa višegodišnjim zakašnjenjem, ali nema nikakvu nameru da ih sprovede.
U Vladi nije imao ko da čita izveštaje stručnjaka, a ko je umeo – najuren je
Gorak ukus ostaje stručnjacima koji su svoja istraživanja ugradili u državne izveštaje i dokumenta javnih politika, stvarajući naučnu osnovu za pravovremeni odgovor na efekte klimatskih promena. To u Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima nije imao ko da čita. Ko je to umeo – najuren je. U državnim institucijama sve je manje časnih i odgovornih ljudi. A i oni ćute i puštaju bahate neznalice da društvo vode ka propasti jer priroda neznanje i bahatost neće praštati.
Dok je proizvodnja električne energije na Đerdapu na najnižem nivou od kako je ova hidroelektrana puštena u rad, slavodobitno se najavljuje strateško partnerstvo sa SAD na izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Koji to višak vode optimisti nameravaju da pumpaju u akumulaciona jezera i koji to višak struje nameravaju da za to koriste
Stručnjake koji su se obrazovali na fakultetima koje danas bezobzirnici šaraju nakaradnim grafitima, bahati državni službenici marginalizuju i uklanjaju sa važnih međunarodnih projekata dok im priznanje, koje svakako zaslužuju, daju međunarodne stručne organizacije. Teško onom društvu koje se odriče najboljih, a slavi i uzdiže najgore.
Pa dobro, može li, ipak, nešto da se uradi?
U ovom trenutku teško. Kratkoročne mere ne pomažu pred višedecenijskim ignorisanjem stvarnosti klimatskih promena. Osim toga, trostruka planetarna kriza, koja se manifestuje kroz klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje pogađa čitav svet. Suša i nizak vodostaj, koji je trenutno najočigledniji na Dunavu, nije lokalni već regionalni problem. Samo što druge države u Evropi, ipak, nešto rade osim što ubeđuju naivne građane da je sve u redu.
Stručnjake koji su se obrazovali na fakultetima koje danas bezobzirnici šaraju nakaradnim grafitima, bahati državni službenici marginalizuju i uklanjaju sa važnih međunarodnih projekata. Teško društvu koje se odriče najboljih, a slavi i uzdiže najgore
Od ovog, nadajmo se otrežnjujućeg trenutka pa u narednim godinama i decenijama možda se nešto može uraditi da se pogubni efekti klimatskih promena umanje. Lično ne verujem da država koju vode ljudi koji ignorišu sopstvene izveštaje i strategije nešto može da uradi, ali ipak vredi reći da postoje mere i aktivnosti koje se mogu preduzeti. Tužna je istina da su o tim merama stručni ljudi već toliko puta govorili ali nije imao ko da ih čuje.
Licemerni poziv na štednju vode i energije
Pozivanje na štednju vode i energije trebalo bi da bude promovisano primerom javnih ustanova – zgrada državnih organa i svih onih uređaja koji bez potrebe troše energiju a kontrolišu ih državni organi. Licemerje je pozivati građane da štede energiju dok se istovremeno na takozvanoj Kuli Beograd svetlećim reklamama promoviše tabanje u Beogradskoj areni.
Neće nas spasiti ako se državni službenici budu „kuvali“ na 24 stepena u svojim kancelarijama, ali bi primer koji daju državne ustanove mogao da utiče na svest građana. Treba štedeti struju i vodu, naravno. Trebalo bi je štedeti i kada Dunav ne presuši. Ali odgovornost ne može da se jednako deli između građana i onih koje su ti građani izabrali da štite javni interes.
Naravno da bi trebalo štedeti struju i vodu, pa i kada Dunav ne presuši, ali je licemerje pozivati građane da štede energiju dok se istovremeno na Kuli Beograd svetlećim reklamama promoviše tabanje u Beogradskoj areni
Mogu se hitno ukloniti birokratske i nepotrebne barijere za instalaciju krovnih solarnih elektrana na krovovima kuća, fabrika i javnih ustanova. Baš ove godine, tek nekoliko meseci pre nego što smo ugazili u plitak Dunav, država je odlučila da za instalaciju solarnih elektrana snage veće od 10,8 kilovata zahteva odobrenje za izvođenje radova i tako je zaustavila i usporila ko zna koliko započetih i budućih projekata.
Vlast zagovara princip – bolje je da kupujete skupu, nego da proizvode jeftinu struju
Dok se u EU za male solarne elektrane stvaraju uslovi za priključenje putem prostog obaveštenja, u Srbiji su se dosetili kako da razvoj malih decentralizovanih sistema za proizvodnju električne energije otežaju i spreče. U Srbiji je instalirano oko 150 MW kapaciteta malih solarnih elektrana – to je daleko ispod tehničkog potencijala. To je svojevrsni apsurd – bolje da kupujete skupu struju nego da proizvodite jeftinu. Nekoliko meseci nakon ovog ludističkog manifesta premijer Srbije poziva građane da štede energiju.
Država bi mogla da finansijski podstakne instaliranje sistema za grejanje i hlađenje, ali ne Superhik metodom – ko ima 10.000 evra daćemo mu još 10.000. Potrebno je omogućiti pristup takvim instrumentima finansiranja i onima koji nemaju 10 hiljada evra u šteku
Može se, umesto što se ulagalo u proizvodne kapaciteta na fosilna goriva, uložiti u modernizaciju i digitalizaciju distributivne mreže tako da se obezbedi lako, bezbedno i sigurno integrisanje fleksibilnih i decentralizovanih sistema za proizvodnju energije koji neće ugroziti stabilnost elektroenergetskog sistema. Ako može u drugim zemljama EU, onda može i u Srbiji.
Mogu se, takođe, preduzeti mere da se podstakne i promoviše upotreba solarne energije za grejanje vode, da se obezbedi finansiranje za instaliranje sistema za grejanje i hlađenje koji koriste vodu ili vazduh. I to ne Superhik metodom – ko ima 10.000 evra daćemo mu još 10.000. To je mera čiji je domet ograničen i zanemarljiv. Potrebno je promovisati i garantovati pristup instrumentima finansiranja koji su dostupni i onima koji nemaju 10 hiljada evra u šteku. Na signale države da je spremna da obezbedi garancije za takve finansijske instrumente banke će nesumnjivo pozitivno reagovati.
Skoro polovina Srbije nije priključena na kanalizacioni sistem, pa se voda koju svakodnevno trošimo bez prerade izliva ko zna gde, a može se preraditi u tehničku, za zalivanje. Ne treba zanemariti ni izgradnju postrojenja za preradu otpadne vode, ali su ti projekti već potonuli u kandže korupcije
Skoro polovina Srbije nije priključena na kanalizacioni sistem. Voda koju svakodnevno trošimo i koja se bez prerade izliva u ko zna kakve septičke jame može se preraditi u tehničku vodu koja se može koristiti za zalivanje. Prošle godine je oko 100 naselja u Srbiji bilo pogođeno nestašicom pijaće vode. U takvoj situaciji je neophodno da se u Srbiji započne sa sakupljanjem i preradom kišnice, uređenjem svih zapuštenih seoskih izvora i iskorišćavanjem svih dostupnih decentralizovanih izvora pijaće vode.
U kandžama korupcije
Naravno, ne treba zanemariti izgradnju postrojenja za preradu otpadne vode, ali su ti projekti potonuli u kandže korupcije da nemam nameru da na njih podsećam dok Srbija tone na globalnoj listi percepcije korupcije.
Za mere prerade tehničke vode i sakupljanje kišnice trebalobi obezbediti finansiranje i deljenje znanja i odgovarajućih informacija građanima.
Ovo nije kraj liste mera na kojoj se nalaze i energetska efikasnost i zamena neefikasnih uređaja za loženje i utvrđivanje mera i indikatora za proglašavanje suše. O tim i mnogim drugim merama u javnosti se govorilo i govori.
Na kraju, građani, privrednici, javne ustanove, civilno društvo, mediji bi trebalo da prepoznaju solidarnost kao vrhunsku vrednost opstanka i zaštite javnog interesa. Potrebno je da prepoznamo da smo ugroženi zajedno i da bi zajedno trebalo da tražimo odgovornost i rešenja. I da ne čekamo da nam rešenja donesu oni koji su nas svojim nečinjenjem doveli u ovu nepriliku.
