Odmazda nad Filozofskim fakultetom u Nišu ne jenjava, naprotiv, ona svakim danom postaje sve žešća, sve nemilosrdnija i sve nelegalnija. Da se podsetimo, otkako je u novembru prošle godine donesena nelegalna odluka o formiranju takozvanog Fakulteta nazovisrpskih, kobajagi studija, vlast pokušava da po svaku cenu otcepi iukrade tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu, departmane za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost i od njih napravi taj novi, ćaci nazovifakultet za srpske studije. Problem je što se na svakom koraku sapliću o zakon. Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu obratili su se Upravnom sudu i ovaj sud je sredinom juna privremenom merom suspendovao odluke koje se odnose na tzv. FSS, uključujući dodeljivanje studijskih programa koji pripadaju Filozofskom fakultetu u Nišu, kao i izmene dozvole za rad FFuN. Dakle, do daljeg, departmani ostaju tamo gde im je i mesto, na Filozofskom fakultetu u Nišu. Na ovom, matičnom fakultetu su zatim, kao i uvek, održani prijemni ispiti, i neki mladi ljudi koji vole istoriju, srpsku književnost, ruski jezik i književnost su ovaj prijemni položili i stekli pravo da studiraju besplatno, odnosno, na teret budžeta.
Odvajanje od „korova“
Tek tada, dakle kada je prijemni okončan, Vlada Srbije objavljuje kvote za studiranje na teret budžeta, iz kojih su izostavljena budžetska mesta za brucoše na ova tri departmana. Zamislite koliko je ovo okrutno i besramno, mladim ljudima koji žele da studiraju i koji su svojim uspehom na prijemnom ispitu zaslužili da studiraju na teret budžeta, ova mogućnost se, bez ikakvog obrazloženja i opravdanja, preko noći oduzima, i to od strane vlade koja se kune u svoju brigu o „identitetskim naukama“. Ovo više nije odmazda samo nad Filozofskim fakultetom u Nišu, nego i nad talentovanim i vrednim mladim ljudima koji žele da studiraju i da se bave naukom.
Jedino za Filozofski fakultet u Nišu nisu učitane aproprijacije za trošenje budžetskih sredstava u drugoj polovini godine. To praktično znači da svi zaposleni na fakultetu neće primiti zarade za avgust
Da se podsetimo, kada je donošena odluka o formiranju tzv. Fakulteta srpskih studija, njeni najvatreniji zastupnici su je branili upravo navodnom zabrinutošću za „identitetske nauke“ i njihov tretman na Filozofskom fakultetu u Nišu. Kao biva, istorija i srbistika na Filozofskom fakultetu nisu dovoljno „srpske“, pa ih valja odvojiti od korova ostalih, valjda nedovoljno srpskih naučnih disciplina, i presaditi ih u posebnu „srpsku“ saksiju kako bi konačno procvetale. Tako je profesor na niškom Departmanu za istoriju, ali i državni sekretar u Ministarstvu kulture, Dejan Antić, za Politiku izjavio: „Državno rukovodstvo Srbije, na čelu sa predsednikom Vučićem i Vladom Srbije, vodi odgovornu nacionalnu politiku i nastoji da sačuva identitetske naučne discipline od potpunog gašenja… Ko ima nešto protiv Srpskih studija, taj ima i protiv Srbije.“ Ministar kulture Nikola Selaković se u Skupštini hvalio da je pomogao u formiranju tzv. Fakulteta srpskih studija kako bi pomogao razvoju „čisto identitetskih disciplina“. Milan Lazarević, predsednik privremenog Saveta Fakulteta srpskih studija, insistirao je na tome da je značaj tzv FSS ogroman, „jer su identitetske nauke u Srbiji bile zapostavljene“.
Osveta studentima i profesorima
Na stranu nakaradni ideološki koncept „identitetskih nauka“, pa i činjenica da se među „identitetskim“ departmanima nekako našao i Departman za ruski jezik i književnost, poslednji potezi Vlade Srbije jasno pokazuju da ljudima koji stoje iza operacije osnivanja ovog takozvanog fakulteta nije ni najmanje stalo ni do istorije, ni do srbistike, pa ni do ruskog jezika i književnosti i da su spremni da se osvete ne samo ovim departmanima koje su navodno pokušali da zaštite od zlog Filozofskog fakulteta, nego i do dece koja su zainteresovana upravo za ove discipline. Odluka da se oduzme budžetsko finansiranje novoupisanim brucošima na ovim departmanima sasvim sigurno ne doprinosi razvoju „identitetskih nauka“ šta god one tačno bile, nego upravo suprotno, demotiviše nove studente ovih departmana. Da pojasnim čitaocima: ako je prethodnim odlukama Vlada Srbije pokušala da ukrade tuđu teglu s džemom i ako ju je Upravni sud u tom poslu prekinuo i naredio joj da ovu teglu vrati na policu, gde joj je i mesto, ova poslednja odluka je pokušaj da se ta tegla razbije.
Ali ni tu nije kraj. Kada je Filozofski fakultet u Nišu, uprkos besramnom potezu Vlade Srbije, ipak našao načina da ove mlade ljude oslobodi školarine i omogući im ono što je bila dužna da im omogući upravo Vlada – normalno i neometano besplatno studiranje – stiže nova kaznena mera, još nelegalnija od one prethodne: jedino za Filozofski fakultet u Nišu nisu učitane aproprijacije za trošenje budžetskih sredstava u drugoj polovini godine. To praktično znači da svi zaposleni Filozofskog fakulteta u Nišu neće primiti zarade za avgust. Poslednja vest stigla je pre svega nedelju dana: Vlada Srbije odlučila je da bez budžetskih mesta ostavi i najbolje studente koji će upisati master i doktorske studije na tri napadnuta departmana, tako nastavljajući odmazdu nad mladim ljudima željnim znanja i voljnim da se bave ovim sve manje popularnim, a tako važnim oblastima.
Saplitanje Godzile
Šta se iz svega ovoga da zaključiti? Iza osnivanja tzv. FSS ne stoji nikakva briga za „identitetske nauke“, nego nešto sasvim drugo. Pre svega, u pitanju je pokušaj da se Filozofski fakultet u Nišu kazni za solidarnost sa studentima u blokadi i hrabrost u otporu prema režimskom teroru, ali ipak ne treba zanemariti ni neke druge faktore, koji imaju veze sa nacionalnim identitetom samo utoliko što bi se kolokvijalno mogli opisati kao „srpska posla“. Gorecitirani Dejan Antić je, naime, u kumovskim odnosima sa pomenutim Milanom Lazarevićem, dok je ovaj opet u kumovskim odnosima sa ministrom Nikolom Selakovićem, u čijem je ministarstvu Antić državni sekretar. U tom smislu, slučaj tzv. FSS predstavlja sinegdohu za naprednjački režim uopšte: visokoparno fraziranje o srpstvu ispod kojeg leže sitne nepotističke šeme i računice.
Šta nam je činiti? Pre svega, odluka Upravnog suda je pokazala da i te kako ima smisla da svako ko se našao na udaru naprednjačke odmazde posegne i za pravnim lekovima. Naprednjački režim u fazi dekadencije više ne obraća pažnju čak ni na formalni legalizam, nego krši zakon svuda gde se okrene, kao ranjeni Godzila koji se, posrćući, sapliće o okolne zgrade. Treba to iskoristiti i svuda gde je moguće naterati ih da se sapliću što je moguće više, sve do konačnog teturajućeg pada.
Postoji međutim, još jedan pristup, koji je meni iskreno još bliži i draži, a verujem i efektniji. Treba svakodnevno podsećati učesnike u ovim projektima odmazde da je vlast u čiju se snagu uzdaju na izmaku i da će se promeniti najkasnije u roku od godinu dana. Kada se to bude desilo, nikakav nazovifakultet neće zadržati svoju na prevaru stečenu dozvolu za rad, a svi koji su učestvovali u odmazdi nad srpskim visokim obrazovanjem, moraće da odgovaraju. Zato ja sve svoje skupštinske nastupe na ovu temu završavam retoričkim pitanjem upućenim svima uključenim u projekat tzv. FSS: da li znate ko je bio Velibor Jonić?
