Deceniju i po nakon što je gradnja brane na Velikom Rzavu poverena Hidrotehnici-Hidroenergetici, iako je rok za njen završetak istekao još 2016, pa pomeren do 2030, uprkos tome što je država već platila 67 miliona evra, 15 miliona više od prvobitno procenjene vrednosti, a nije urađena ni polovina posla, skoro je izvesno da će Srbijavode za taj projekat, kojem se sve glasnije protive ekološki aktivisti, uskoro morati da angažuje novog izvođača.
I dok se mnogi pitaju hoće li to dodatno uvećati cenu, koja se sada procenjuje na 163 miliona evra i produžiti rok za završetak Skadra na Rzavu, iz Srbijavoda su šturo saopštili da je premijer Đuro Macut 22. juna razgovarao sa direktorom Goranom Puzovićem i da bi „nove brane Svračkovo i Selova trebalo da budu gotove do 2030“.
Ni reč o bilo kakvim nevoljama. Iako je možda preterano, ovakav sastanak sa Macutom podseća na njegov ručak u restoranu „27“ na Senjaku, dan nakon ubistva Aleksandra Nešovića Baje, jer izvori Radara tvrde da je Puzović premijeru prećutao sve probleme projekta Svračkovo, što nam je indirektno potvrdila i Jelena Puzović, šefica Službe za odnose sa javnošću Srbijavoda.
Da li je Puzović prećutao ključne probleme premijeru Macutu
Na pitanje da li je direktor premijera obavestio o svim problemima, pismeno je odgovorila da „Srbijavode o realizaciji svih kapitalnih projekata redovno informišu nadležno ministarstvo i sve druge nadležne državne organe“ i da ne komentarišu „sadržaj razgovora sa predstavnicima drugih državnih organa“.
Posle sastanka sa premijerom iz Srbijavoda su saopštili da će brana Svračkovo biti gotova do 2030, ali Macutu nisu rekli da je glavni izvođač u blokadi od 10,4 miliona i na rubu stečaja
Drugim rečima, biće da Puzović Macutu nije rekao da je Hidrotehnike u blokadi od 10,4 miliona evra i sve bliža unapred pripremljenom planu reorganizacije ili stečaju. Tim pre što su u blokadi i njena majka-firma, Akva mont servis, a i tri „sestre“, čiji je vlasnik Dragan Bakvić. Akva mont duguje 11,8 miliona evra, EMI Oil i Euro motus transport po 4,7 miliona, dok je Euro motus od 25. juna u stečaju, koji je zbog neplaćenog duga pokrenulo Preduzeća za puteve Valjevo, a pre toga račun mu je bio u blokadi od 5,2 miliona evra.
U međuvremenu novi cevovod od buduće brane do Fabrike vode u Arilju počeo je da postavlja Hidro-tan, čiji vlasnik Dragan Klisura ima nekoliko zajedničkih firmi sa Nikolom Petrovićem, bivšim direktorom EMS-a i kumom predsednika Aleksandra Vučića. Njegova firma je već viđena i kao novi izvođač radova za branu na Rzavu.
To što su vlasnici uradili sa Hidrotehnikom je katastrofa. Jedan od vlasnika je dolazio da traži pozajmicu i rekao sam mu da je opasan i za svoju firmu, i za društvo, za sve
Dragan Klisura
„Uz Hidrotehniku, mi jedini imamo reference i licence za visoke brane i elektrane. Na Limu smo napravili elektranu bez ijednog podizvođača, po principu ključ u ruke. Ne može ovakvu branu da grade ni Milenijum tim, ni Južna Bačka. I to nema veze sa tim ko je na vlasti. I da se sutra promeni vlast, ko drugi može da je završi? Zgradu i put može svako da gradi, ali zemljana brana je mnogo kompleksniji posao“, ističe Klisura za Radar.
Za Srbijavode finansijski problemi nisu osnov za raskid ugovora sa glavnim izvođačem
Za sada je Hidro-tan samo podizvođač za cevovod, dok gradnju brane Srbijavode ne mogu da povere nekom drugom bez tendera, kaže on. U pisanoj izjavi to je potvrdila i Jelena Puzović. Ona navodi da je glavni izvođač, Hidrotehnika-Hidroenergetika, u posao izgradnje cevovoda uveo Hidro-tan i da Srbijavode nemaju ugovor sa tom firmom. Ističe i da izgradnja brane nije obustavljena.
Srbijavode su upoznate sa finansijskim poslovanjem Hidrotehnike-Hidroenergetike, ali ono samo po sebi ne predstavlja automatski zakonski osnov za raskid ugovora
Jelena Puzović
Uz napomenu da su kao investitor upoznati sa finansijskim poslovanjem izvođača, iz tog javnog preduzeća poručuju da finansijsko poslovanje „samo po sebi ne predstavlja automatski zakonski osnov za raskid ugovora“ i da se „eventualne mere u odnosu na ugovorni status izvođača mogu preduzimati isključivo u skladu sa ugovorom i važećom zakonskom regulativom“.
S druge strane, Klisura ističe da mu je žao što su zaposleni u Hidrtotenici, ne svojom krivicom, ostali bez plata, a za vlasnike baš i ne bira reči. „To što su uradili je katastrofa. Hidrotehnika je u blokadi jer je bila garant za kredite Akva monta. Umesto da puste tu firmu da propadne, žrtvovali su zdravu. Jedan od vlasnika je dolazio da traži pozajmicu i rekao sam mu da je opasan i za svoju firmu, i za društvo, za sve. Na osnovu finansijskih izveštaja rekao sam mu da nema šanse da se izvadi i da treba da pusti Akva mont niz vodu i oslobodi Hidrotehniku tereta, da može da radi, jer za nju ima posla, ali nije hteo da sluša. Ne, on je od raznih pozajmljivao pare, ulagao ko zna u šta i evo gde su došli“, ističe Klisura.
Bakvićeva poslovna imperija na staklenim nogama
Pre sedam i po godina Akva mont je državi za 70 odsto akcija Hidrotehnike platio 977.000 evra, da bi ih kasnije založio kao obezbeđenje za kredit koji je od OTP banke uzela matična firma, što je nedavno za Radar potvrdio Aleksandar Milosavljević, generalni direktor i manjinski suvlasnik pet odsto udela u Akva montu. On je, doduše, tada rekao i da je to „posao uobičajen u privrednoj praksi“. Nije, međutim, baš uobičajeno to što su u međuvremenu blokirani i računi Akva monta i još tri firme, čiji je većinski vlasnik njegov poslovni partner Dragan Bakvić.
Osim Hidrotehnike, u blokadi je i njena majka-firma, Akva mont servis, a i tri „sestre“, čiji je vlasnik Dragan Bakvić. Akva mont duguje 11,8 miliona evra, EMI Oil i Euro motus transport po 4,7 miliona, dok je račun Euro motusa pre pokretanja stečaja bio u blokadi od 5,2 miliona evra
Najpre je, 30. aprila, blokiran Akva mont, a u roku od 24 časa, 20. i 21. maja, blokirane su još tri Bakvićeve firme, EMI Oil, Euro motus transport i Euro motus. Poslednja je već u stečaju, a Privredni sud u Beogradu je pokretanje stečaja obrazložio „trajnijom nesposobnošću plaćanja“ i za stečajnog upravnika imenovao Slavicu Spasić. Poveriocima je ostavljen rok od 120 dana da prijave svoja potraživanja, a prvo poverilačko ročište sud je zakazao za 17. septembar.
Preduzeće za puteve Valjevo je stečaj predložilo jer je 16. decembra 2025. Euro motusu na tri dana pozajmilo 55 miliona dinara, a ta firma je 19. decembra vratila 40 miliona, dok dug od 15 miliona još nije izmirila. U rešenju o stečaju konstatuje se da je Euro motus tri prethodne godine imao neto dobit, koja je 2023. bila 100,3 miliona, godinu kasnije 67,2 miliona i lane 80,9 miliona dinara.
Da se Bakvićeva poslovna imperija nakrivila kao toranj u Pizi, moglo se naslutiti i krajem juna, kada je konačno na sajtu APR-a objavljen bilans uspeha Akva mont servisa za 2025. Ne toliko zbog dramatičnog pada poslovnih prihoda sa skoro 2,1 milijardu na nepunih 534 miliona dinara, već pre svega zbog činjenice da je ta firma sve do 2024. bila profitabilna, da bi prošlu godinu završila sa neto gubitkom od čak 3,6 milijarde dinara ili 30,7 miliona evra.
Privredni sud u Beogradu je pokretanje stečajnog postupka u Euro motusu obrazložio „trajnijom nesposobnošću plaćanja“ i poveriocima je ostavljen rok od 120 dana da prijave svoja potraživanja, a prvo ročište zakazano je za 17. septembar
Iz napomena uz finansijski izveštaj vidi se da su na kraju 2025. kratkoročne obaveze Akva monta bile veće od 5,3 milijarde dinara ili 45 miliona evra. Deo te sume je i 18,3 miliona evra, koliko je ta firma pozajmila od nekoliko ovdašnjih banaka, a uz to „ostale“ kratkoročne obaveze povećane su šest i po puta, sa 255,8 miliona na 1,69 milijardi dinara. Dobit iz prethodnih godina vlasnici su isplatili sebi kao dividendu, pa gubitak iz 2025. nema odakle da se pokrije.
Dok nekom ne smrkne…
Dragan Klisura kaže da ni on ne zna kako će naplatiti to što njegov Hidro-tan radi kao podizvođač firme u blokadi. „A šta da radim, za avans koji sam dobio, kupio sam cevi i kako sad da se povučem? Ako Hidrotehnika ode u UPPR ili ako pobedimo na novom tenderu za branu, valjda ćemo se nekako naplatiti. Možda i kroz ugovor koji su zajedno, kao konzorcijum, Hidro-tan i Hidrotehnika sklopili sa EPS-om za gradnju druge brane“, objašnjava, uz potvrdu da njegova firma svoje mašine, kamione i opremu ustupa i za potrebe gradnje brane Svračkovo.
Na pitanje kako će na dalju dinamiku radova uticati to što je glavni izvođač u nepremostivim finansijskim problemima, iz Srbijavoda odgovaraju da su na to do sada najviše uticali značajni dodatni radovi zbog pojave klizišta i izgradnja dodatnog preliva u desnom boku brane, te da je „investitor upoznat sa okolnostima koje se odnose na poslovanje glavnog izvođača i u saradnji sa svim učesnicima na projektu preduzima aktivnosti kako bi se obezbedio kontinuitet radova i minimizirao eventualni uticaj tih okolnosti na dalju dinamiku izgradnje“.
30,7 miliona evra
ili 3,6 milijarde dinara bio je u prošloj godini neto gubitak Akva mont servisa, firme koja je sve do 2024. bila profitabilna, a njene gazde su do tada redovno sebi isplaćivale dividendu
Iz Srbijavoda na konkretno pitanje koliko je procentualno od ugovorenih radova završeno i koliko su koštali, stigao je uopšteni odgovor, koji to zapravo i nije, da će „konačni pokazatelji o procentu izvedenih radova i ukupnoj vrednosti realizovanih radova biti utvrđeni po okončanju odgovarajućih ugovornih i obračunskih postupaka“, šta god to značilo.
Ne bitno drugačije je i objašnjenje zbog čega je početna cena brane sa 52 miliona porasla na 163 miliona evra i da li će to biti i konačna cifra, s obzirom na to da najnovijim Programom upravljanja vodama nisu predviđena nikakva sredstva za finansiranje radova na brani tokom 2029. i 2030. godine.
„Početna ugovorena vrednost investicije povećana je usled okolnosti koje nije bilo moguće predvideti u fazi ugovaranja radova. Tokom izvođenja radova registrovana je pojava klizišta, što je zahtevalo dodatne geotehničke, sanacione i stabilizacione radove radi obezbeđenja stabilnosti i dugoročne sigurnosti objekta. Istovremeno, inovirana i dopunjena hidrološka analiza pokazala je potrebu za dodatnim tehničkim rešenjima u okviru sistema za prijem i evakuaciju velikih voda, uključujući izgradnju dodatnog preliva u desnom boku brane… Ovi naknadno utvrđeni i neophodni radovi uticali su na povećanje vrednosti investicije i prilagođavanje dinamike realizacije projekta. Te izmene proistekle su iz stručnih analiza i stvarno zatečenih uslova na terenu, a ne iz promena investicionih prioriteta ili nedostatka finansijskih sredstava“, odgovaraju iz Srbijavoda.
Kada sam rekao da mi Nikola Petrović samo smeta u biznisu, on se naljutio, ali je istina da sam mini-elektrane počeo da gradim još u vreme bivše vlasti i ja sam njega uveo u taj posao. U to vreme nije bilo projektnog finansiranja, a da jeste možda ga nikad ne bih ni upoznao
Dragan Klisura
Iako smo na službene mejlove još sredinom juna poslali pitanja Draganu Bakviću, većinskom vlasniku Hidrotehnike i Radovanu Draškiću, generalnom direktoru, još nisu odgovorili kako će na sudbinu državnog projekta uticati blokada njihove firme, kako planiraju da izađu iz blokade, plaše li se da će država raskinuti ugovor i taj posao poveriti nekom drugom i da li se razmatra opcija prodaja Hidrotehnike.
Što oni duže ćute, to su veće šanse Hidro-tana da preuzme taj posao. Tim pre što njegovog gazdu često vežu za Nikolu Petrovića, sa kojim ima nekoliko zajedničkih firmi. S tim u vezi Klisura parafrazira ono što je pre osam godina, u jednom od retkih javnih istupa, rekao i za CINS.
„I tada sam rekao da mi Nikola Petrović samo smeta u biznisu. On se naljutio, ali je istina da sam mini-elektrane počeo da gradim još u vreme bivše vlasti i ja sam njega uveo u taj posao. U to vreme nije bilo projektnog finansiranja, a da jeste možda ga nikad ne bih ni upoznao. Posle prve dve, trebalo mi je pet-šest miliona evra za treću i četvrtu elektranu, a pošto nisam imao toliko para, 50 odsto udela u Eko energo grupi prodao sam Petroviću i Nenadu Kovaču, Neši Romingu. Drugo, mene je država nagovorila da radim mini-elektrane, a onda je ta ista država rekla da to ne valja. Pa nisam ja izmislio da radim male elektrane“, zaključuje Klisura.
Država je u međuvremenu odustala od malih elektrana, a vreme će pokazati da li će odustati i od velike brane na Velikom Rzavu. A jedino što je zajedničko tim biznisima je sumnja u manju ili veću korupciju.
