Erik Korberan ima tako obimnu bibliografiju da ga mediji često navode kao jednog od najproduktivnijih scenarista u istoriji francusko-belgijske škole stripa. Njegov autorski opus danas broji gotovo 450 radova.
„To je, verovatno, ono po čemu će me pamtiti, ako me uopšte budu pamtili“, kaže za sebe. Osim po kvantitetu, Korberan je poznat i po žanrovskoj raznovrsnosti. Pisao je horor, fantastiku, naučnu fantastiku, trilere, krimiće, istorijske stripove, vesterne, drame zbog čega ga često navode kao najsvestranijeg evropskog strip scenaristu, a kolege ga nazivaju i „kameleonom“.
U pokušaju da unese malo reda u sveopšte obilje svoga stvaralaštva i čitaocima ponudi neke smernice za bolje razumevanje svog rada, Korberan osmišljava i uređuje antologiju klasične fantastike i horora u strip formi Klasik fantastik koji je, u prevodu Mome Blagovčanina, kod nas objavila izdavačka kuća System Comics.
On prebira po policama svoje kućne biblioteke i izdvaja osam klasičnih pripovedaka „pisaca koji su mi prethodili i bez kojih ne bih postojao“ kako bi ih adaptirao za strip. Poseban pečat daju i uvodne reči za svaki strip u kojima autor objašnjava kako je otkrio konkretnu priču i zašto mu je taj autor važan. Zbog toga album deluje kao izrazito intimna mapa njegovih književnih uticaja, a ne samo kao obična antologija. Upravo iz tog razloga, Klasik fantastik funkcioniše istovremeno i kao antologija fantastike i kao svojevrsni autoportret scenariste, koji čitaocima pokazuje iz kojih priča je nikla njegova mašta.
Mnoge ideje, od vampira i ukletih kuća do užasa iz kosmosa i drevnih zaboravljenih civilizacija, prvi put su kreirali upravo autori okupljeni u ovoj antologiji
Korberan pritom nije birao samo najpoznatija imena žanra. Pored nezaobilaznih Poa i Lavkrafta, uvrstio je i, danas pomalo zaboravljene, autore poput Vilijama Houpa Hodžsona i Montagjua Džejmsa, pisce bez kojih bi savremeni horor i priče o duhovima izgledali sasvim drugačije.
Odabrani autori stvarali su u doba kada nisu postojale jasne podele između žanrova horora, naučne i epske fantastike, te ne bi trebalo da čudi utisak što u pričama dominiraju strava i užas. Stvaraoci koji su radili na prelazu iz 19. u 20. vek koristili su natprirodno kako bi stvorili osećaj egzistencijalnog straha i nesigurnosti. Otuda se u naslovu albuma ne koristi reč fantastika koja je odrednica žanra, već fantastik kao specifičan književni postupak ili režim pripovedanja u kome postoji kolebanje između racionalnog i natprirodnog objašnjenja događaja.
Za čitaoce u Srbiji posebno je zanimljivo to što se među crtačima našlo čak četvoro autora iz Srbije. Vladimir Krstić, koga se stariji sećaju po stripovima Nindža, Lutalica Bili i srpskim verzijama Bleka Stene, a nešto mlađi po radovima za Kreativni centar, zajedno sa ćerkom Tamarom, kao koloristkinjom, radi na priči Ukleta popločana kuća Džozefa le Fanua. Zanimljivo je da je jedan od obožavalaca ovog tvorca prve moderne vampirice Karmile bio i Montagju Džejms, čiju priču Soba 13 crta Zaječarac Bojan Vukić. Njega naša publika poznaje i kao autora serijala Divlja magija po scenariju Milana Konjevića. Priču Krilata stvar na krovu Roberta Hauarda, tvorca Konana Simerijanca, crta čuveni Aleksa Gajić koji se pobrinuo i za ilustraciju na prednjoj korici srpskog izdanja ove antologije. Zadnju koricu krasi rad još jednog Beograđanina, Jovana Ukropine, koji crta i strip Tropski užas Vilijama Hodžsona.
Autorima je ostavljena sloboda da pronađu stil koji najbolje odgovara atmosferi pripovetke koju interpretiraju. Čitalac tako iz priče u priču ne ulazi samo u drugačiji književni svet, već i u jedinstvenu vizuelnu avanturu. Svaka priča ima samo osam strana, što je veliki izazov za scenaristu, ali Korberan iskusno uspeva da postepeno gradi atmosferu i održi tenziju kroz ceo album.
U vremenu kada savremeni horor i fantastika uglavnom stižu kroz filmove, serije i video-igre, Klasik fantastik podseća na književne korene ovih žanrova. Mnoge ideje koje danas smatramo sastavnim delom popularne kulture, od vampira i ukletih kuća do užasa iz kosmosa i drevnih zaboravljenih civilizacija, prvi put su kreirali upravo autori okupljeni u ovoj antologiji. Korberan zato ne nudi samo zbirku strip adaptacija, već i svojevrsno putovanje kroz istoriju fantastike i horora.
