Od kada je imenovana nova vlast u Narodnom pozorištu, sve čega se dotakla – upropastila je. Zbog neznanja, zbog alavosti, zbog patološke potrebe da poništi sve dobro što je zatekla. Poslednji primer sa primanjem dve anonimne glumice bez ikakve karijere u stalni radni odnos, pored afirmisanih i nagrađivanih glumica koje ostaju na paušalima, jasno govori o poniženju kojem uprava NP izlaže sve članove Drame nacionalnog teatra. I nedvosmisleno dokazuje na šta su spremni v. d. direktora NP, direktor Drame i predsednik Upravnog odbora. Od tog poteza, tužnije je objašnjenje da su dve N. N. glumice primljene da bi bile voditeljke kulturno-umetničkih programa koji će tek biti organizovani u NP.
Što je najgore, jednu pokaznu vežbu tog debilarijuma videli smo 15. februara ove godine pod nazivom Država naše umetnosti: Novo Sretenje! Zamislite tog dramaturga ne čelu Drame, koji državnom prazniku koji se zove Sretenje, dodaje odrednicu Novo. Možete li zamisliti da se, recimo u Francuskoj, Dan Bastilje nazove Novi Dan Bastilje, jer je tako odlučilo novo rukovodstvo koje je preuzelo Komedi fransez, najstariju nacionalnu teatarsku ustanovu u Francuskoj? Ne možete, naravno, jer niko normalan se ne usuđuje da Dan nacionalne državnosti naziva onako kako se njegovom nepismenom, netalentovanom i poltronskom mozgu ćefne.
O bahatosti nove vlasti u NP govore i podaci šta sve nije urađeno u skladu sa tradicijom ovog pozorišta. Najpre, nije dodeljena nagrada Raša Plaović za najbolje glumačko dostignuće u protekloj godini na svim beogradskim scenama, prvi put od kada je počela da se dodeljuje 1988. godine.
Nije dodeljena ni nagrada Petar Banićević koja se od 2011. godine dodeljuje najboljem mladom glumcu do 36 godina. Tačnije, žiri u kome su bili Molina Udovički, tadašnja direktorka Drame, Aleksandar Vučković, prethodni laureat i glumica Dobrila Stojnić kao predsednica žirija, u maju 2025. godine doneo je odluku da ovo priznanje pripadne Draganu Sekuliću i Jovanu Jovanoviću. I da im se nagrada uruči u oktobru 2025. godine: „Nova uprava, međutim, nije uručila nagradu, niti je ponudila ikakvo objašnjenje. Konkurs za nagradu Raša Plaović, koju takođe dodeljuje Narodno pozorište, nije raspisan već dve godine. Ali, ako se zna da su uklonjeni portreti svih upravnika Narodnog pozorišta, od prvog do poslednjeg, da je izbačen stari stilski nameštaj Uprave, možda je ovakvo ponašanje jedino očekivano“, kaže za Radar glumica Dobrila Stojnić, koja je bila prva žrtva osionosti nove uprave NP kada joj je, kao prvakinji Drame u penziji, bio zabranjen ulaz u kuću u kojoj je provela blizu šest decenija.
Ako se zna da su uklonjeni portreti svih upravnika Narodnog pozorišta, od prvog do poslednjeg, da je izbačen stari stilski nameštaj Uprave, možda je ovakvo ponašanje jedino očekivano
Ovih dana, navršilo se tačno 20 godina od smrti Petra Banićevića (8. februar1930 – 4. septembar 2006), jednog od najvećih i najtananijih glumaca za kojeg se pravom može reći da je bio najbolji naslednik svog profesora Raše Plaovića. I nije slučajno bio prvi glumac koji je poneo priznanje sa njegovim imenom i dva puta ga dobio. Teško da se nova uprava može setiti bilo kakvog omaža takvom glumcu, ako se već nije pobrinula za nagradu koja nosi njegovo ime. Teško je operskom pevaču na čelu NP, i operskoj pevačici koja vodi Operu, objasniti da oni u operskoj umetnosti nikada neće ostaviti trag koji je Petar Banićević ostavio u glumačkoj. I da direktor Drame kao dramaturg i dramski pisac, ne može da razume savremenost igre Petra Banićevića, ako u februaru 2026. svoj kulturno-umetnički program povodom Sretenja bazira na najspornijoj krilatici Ljubomira Micića „Svi su Srbi Srbijanci“ iz njegovog Manifesta Srbijanstva.
Pa kad im se već može, oni zaboravljaju ljude i nagrade, i poput svih skorojevića i štetočina u kulturi, misle da sve počinje od njih. Da se Petar Banićević i Raša Plaović mogu zaboraviti, a da će oni opstati. Zaboravljaju da će trajati samo koliko traje ministar kulture koji ih je tu postavio i koji ih iz budžeta materijalno pomaže i podstiče u njihovim marifetlucima.
