Nije lako u mirnodopskim uslovima, bez velikog nasilja i traume, poput onih koje se doživljavaju na bojnom polju, primorati ljude da posumnjaju u ono što su videli svojim očima i zato akteri psihološko-propagandnog rata protiv pobunjenog društva, medijski i javni prostor tretiraju kao poprište bitke. Upravo su takvom nasilju proteklih dana bili, a verovatno će i narednih dana biti izloženi građani Srbije.
Medijska priprema bojišta počela je u prošli petak, da bi u ponedeljak, 22. juna, policija pretresala stan vojnog analitičara Aleksandra Radića. On je potom i priveden u Upravu kriminalističke policije, pod sumnjom da je počinio dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje. Prema direktnim saznanjima Radara, Radić je već mesecima specifično targetiran od strane vlasti, pritisak se usmeravao i prema njegovim ličnim i profesionalnim kontaktima, a zabranjivan mu je pristup događajima za koje je bio uredno akreditovan. Njegov progon podrazumevao je i brojne neprijatnosti na ulici, od fotografisanja do ozbiljnih incidenata.
Vojni analitičar Aleksandar Radić priveden je u Upravu kriminalističke policije pod sumnjom da je počinio dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje, a Radar saznaje da je on već mesecima na meti vlasti i njegov progon podrazumeva i brojne neprijatnosti na ulici, uključujući i ozbiljne incidente
Inače, u čitavoj ovoj sumanutoj konstrukciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Radić po svoj prilici neće biti terećen za delo terorizma, pošto bi to delo bilo u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, već će se VJT zadovoljiti krivičnim delom protiv ustavnog poretka, čime bi slučaj zadržalo u svojoj nadležnosti. Radić je u večernjim časovima pušten iz policijskog zadržavanja, ali je u međuvremenu dobio poziv da se javi u vojnu policiju odnosno Vojno bezbednosnu agenciju povodom veštačenja kompjutera oduzetih iz njegovog stana.
Kad se novinarima preti hapšenjem i zbog izveštavanja sa događaja
Tokom pretresa njegovog stana, Vojkan Kostić, glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta, za koju je prethodno Radić dao izjavu, takođe je dobio prijavu i poziv da se javi u Upravu kriminalističke policije, jer se, eto, valjda i on sumnjiči za isto delo. Time agresija prema slobodnim medijima u Srbiji dobija nove oblike u kojima se novinarima preti hapšenjem zbog izveštavanja sa lica mesta što je nezapamćeno i u vreme Slobodana Miloševića.
„Vlasti očigledno jako smeta ta tema oko zvučnog topa i spremna je da radi stvari koje su bezvezne i nepotrebne, i nemaju veze ni sa pravom, ni sa novinarstvom, te ja u tom smislu sagledavam ovo što se desilo i meni i gospodinu Radiću“, kaže Kostić za Radar.
On ističe da su „policajci bili korektni“, ali da je i njemu i njima bilo jasno da tu nema ničega realnog. „Prilikom saslušanja pitao sam tužioca kako je moguće da provladini mediji jave da je pretres u toku, a mi smo to čitali dok smo dolazili do Radićevog stana. On nije imao ni ključ, pa smo morali da čekamo njegovu suprugu da dođe. Pitao sam tužioca ko je taj koji može takve informacije da plasira, odgovorio je da on zna da nije on rekao, da ne zna ko je i da ga ne zanima i da je ovo tek njegov drugi izlazak na teren. To je čovek kome je sve jasno, svestan je da ne može ništa da promeni, a nema hrabrosti da se tome usprotivi i ide linijom manjeg otpora. Želeo sam da verujem da tamo, ipak, rade neki profesionalci, ali je sada belodano da su to ljudi koji su spremni da ispune svaki zahtev.“
Kostić ističe da je apsolutno saglasan sa konstatacijom autora ovog teksta da je u pitanju sprega paramedija i institucija upravljanih iz paralelnih centara, koje zajedno čine alatke psihološko-propagandnog, hibridnog rata protiv sopstvenog društva.
Tužilaštva reaguju samo na politički mig
„Potpuno je jasno da ta inicijativa nije došla od nezavisnog tužilaštva, već je reakcija na politički mig. Imali smo zatim informaciju od predsednika Republike da niko neće biti uhapšen već samo saslušan, a ja ne znam kako je to moguće u jednoj državi u kojoj se poštuju procedure. Ne znam kako je to bilo ko mogao da zna unapred“, ističe glavni i odgovorni urednik Bete.
Vlasti očigledno jako smeta tema zvučnog topa i spremna je da radi stvari koje nemaju nikakve veze sa pravom. Želeo sam da verujem da u tužilaštvu, ipak, rade neki profesionalci, ali je sada belodano da su to ljudi koji su spremni da ispune svaki zahtev – Vojkan Kostić
Civilni odbor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da u Radićevom slučaju posebno zabrinjava činjenica da se mere preduzimaju prema osobi koja je u javnosti poznata po stručnim analizama i komentarima o bezbednosnim pitanjima od značaja za društvo.
„Takvo postupanje ima zastrašujući efekat na stručnjake, istraživače, novinare i organizacije civilnog društva i sužava prostor za slobodnu javnu raspravu o pitanjima od javnog značaja. Dodatnu zabrinutost izazivaju informacije da su u vezi sa ovim predmetom pozive nadležnih organa dobila i druga lica koja su pratila ili neposredno svedočila sprovođenju radnji prema Aleksandru Radiću. To dodatno naglašava potrebu da institucije javnosti pruže jasno i potpuno objašnjenje pravnog osnova i svrhe svih mera koje se preduzimaju u ovom slučaju“, navodi se u saopštenju BCBP-a.
Pozivam tužilaštvo da sa gebelsovskim procesuiranjem počnu od mene, jer sam među prvima objavio informaciju da su građani napadnuti soničnim oružjem… A pošto tužilac bezočno preti da se „niko neće izvući“, pozivam ih da krenu od mene! I poručujem da mogu da montiraju procese koliko god im je volja, ali su upravo oni ti koji se na kraju „neće izvući“ kada istina izađe na videlo
Boris Tadić
Pored medijske kampanje kojom se targetiraju mediji, novinari, javni intelektualci, i Više javno tužilaštvo se intenzivno uključilo u kampanju zastrašivanja javnosti, reagujući posebnim saopštenjem na objavu Borisa Tadića, bivšeg predsednika Republike, uz najavu da će se zbog „pritiska na tužilaštvo“ žaliti Visokom savetu tužilaštva.
Tadić je u objavi pozvao tužilaštvo da sa „gebelsovskim procesuiranjem“ počnu od njega, jer je među prvima objavio informaciju da su građani napadnuti soničnim oružjem… „A pošto tužilac bezočno preti da se ’niko neće izvući’, pozivam ih da krenu od mene! I poručujem da mogu da montiraju procese koliko god im je volja, ali su upravo oni ti koji se na kraju ’neće izvući’ kada istina izađe na videlo“, poručio je Tadić.
Prvi cilj najnovije akcije režima je prebacivanje krivice, pa umesto da policija objasni događaj koji su iskusile hiljade ljudi, vlast predstavlja studente kao glumce koji su izveli prevaru. Drugi cilj je da se pojača navodni narativ zavere, ukazuje ekspert za odnose sa javnošću
Očigledno je da ovaj psihološko-propagandni blickrig ima za cilj da građani odustanu od svakog nagoveštaja samopoštovanja i pognu glavu pred nasiljem režima, koji je u tu svrhu integrisao kriminalne elemente, policiju i bezbednosne agencije i propagandnu mašineriju. Prvi cilj ove akcije je prebacivanje krivice, pa umesto da policija objasni događaj koji su iskusile hiljade ljudi, vlast predstavlja studente kao glumce koji su izveli prevaru, ukazuje sagovornik Radara, ekspert za odnose sa javnošću koji je zahtevao anonimnost. Drugi cilj je da se mediji preplave koordinisanim emisijama koje pojačavaju navodni narativ zavere. Kada se sve spoji, iscrpljena javnost trebalo bi da posumnja u bilo koju verziju događaja.
Strategija „mrtve mačke“
„U političkim komunikacijama i upravljanju krizama, ova strategija je poznata kao proaktivno kontrauokvirivanje. Umesto da se brani od ozbiljnih optužbi koje su ranije dospele u javnost, vlast je potpuno izokrenula priču kako bi time transformisala i percepciju onoga što se dogodilo. Preplavljivanjem medijskog etra kontrolisanim informacijama, javnost postaje primorana da raspravlja o novoj temi – nacionalnoj bezbednosti“, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, pred nama je klasičan primer takozvane strategije „mrtve mačke“ gde strana koja gubi u racionalnoj raspravi, baca na sto nešto toliko šokantno i bizarno, posle čega svi prestaju da pričaju o staroj temi i novom teorijom o studentskoj zaveri nameće se medijska agenda o zaveri da se izazove građanski rat.
„Znam da je ranije već bilo izjava u tom smeru, ali sada pritisak na Vučića i njegovu vladu s jedne strane, ali i vidljiva podrška društvu u protestu, s druge strane, mora da bude drastično povećana“, ističe za Radar prominentna holandska političarka Sofi Intveld, do 2024. poslanica i izvestilac Evropskog parlamenta.
Više nije dovoljno gunđati o autokratama kao što je Vučić, već EU mora da se striktno pridržava svojih vrednosti. Iskustvo sa Orbanom u Mađarskoj trebalo je da „pouči“ Evropljane da nije moguće praviti dogovore sa korumpiranim autokratama, jer će oni stalno pomerati granice – Sofi Intveld
„Evropska unija mora da se opredeli za novi, strateški pristup proširenju. Do sada je ona uzimala lidere vlada kao jedine legitimne sagovornike, čak i kada je potpuno jasno da oni krše sve EU standarde i da su izgubili podršku. Srbija je mnogo više od Vučića i neprihvatljivo je da samo on ima priliku da odlučuje o njenoj evropskoj budućnosti. EU mora da stoji uz srpski narod, ne uz autokratske lidere“, naglašava Intveld.
EU je, po njenim rečima, do sada bila izuzetno loša u pridržavanju sopstvenih standarda, podjednako kada je reč o zemljama članicama ili kandidatima.
„Imali smo iskustvo da postoji potpuna nekažnjivost kada je reč o zloupotrebama ilegalnih softvera za nadzor protiv njenih građana. U mnogim zemljama sloboda govora je suzbijana, a mirni demonstranti napadani ili progonjeni. Presude Evropskog suda pravde i Suda za ljudska prava u Strazburu su sve više ignorisane, pa je i sama Evropa na klizavoj nizbrdici. Više nije dovoljno gunđati o autokratama kao što je Vučić, već EU mora da se striktno pridržava svojih vrednosti“, poručuje sagovornica Radara.
Ona podvlači da bi iskustvo sa Viktorom Orbanom u Mađarskoj trebalo da „pouči“ Evropljane da nije moguće praviti dogovore sa korumpiranim autokratama, jer će oni stalno pomerati granice.
Odnos prema Vučiću je dokaz da EU nije naučila lekciju sa Orbanom
„Dodatno, Evropska zajednica narodnih partija (EPP) mora da revidira članstvo Vučićeve stranke u ovoj grupaciji. Prošle godine EPP je pokrenula internu istragu o članstvu SNS-a, ali izgleda da oni čine istu grešku kao u Orbanovom slučaju: tolerišu korumpirane autoritarne lidere previše dugo, nadajući se da će dijalog sa njima biti dovoljan. Oni su morali da nauče lekciju iz mađarskog slučaja, ali očito nisu. Uzgred budi rečeno, isto se odnosi na njihovo prihvatanje Janeza Janše u Sloveniji. Duboko sam zahvalna narodu Srbije, kao i Gruzije i Albanije, koji ustaju za demokratsku vladavinu prava, evropske vrednosti, dok vlasti u tim državama po njima bezočno gaze“, zaključuje Sofi Intvald.
Dok pretnja hapšenjem ili napadom plaćenih kriminalaca lebdi nad svima koji su imali snage da dignu glas protiv zločina nad mirnim građanima na najvećem antivladinom protestu 15. marta prošle godine, grupa „analitičara“ u studiju Pinka, pre nego što je započela seansu sipanja otrova u uši nacije, gledala je „istraživački prilog“, u kome se budućnost ove nacije optužuje za terorizam. Intonacija glasa spikera, iako donekle drugačija, veoma podseća na glas osobe koja je pre desetak godina čitala sramne i lažne reči teksta spota koji je pred ubistvo targetirao Olivera Ivanovića, opisujući ga kao nečoveka i ne-Srbina. Onaj koji je za račun vlasti napisao te ubilačke reči, debelo je naplatio svoje laži i do sada nije odgovarao, a Ivanović je ubijen u Kosovskoj Mitrovici sa šest metaka, u leđa.
Vlast, a posebno njenog prvog čoveka očito je veoma „pogodila“ formulacija sa naslovne strane Radara od 12. marta – Dan kada je Vučić pucao narodu u leđa, uoči prve godišnjice velikih protesta i još nerazjašnjenih okolnosti pod kojima je pre isteka 16. minuta prekinuta tišina u znak odavanja pošte poginulima pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. Toliko da je od nje napravljena okosnica najnovije blickrig kampanje, kojom pokušava da sakrije ono što je i najviše boli, a to je istina o događajima od 15. marta 2025.
