Koliko god da su se zvaničnici EU upirali da srpskim vlastima rečima objasne kako „Mrdićevi zakoni“ predstavljaju ozbiljan korak unazad na evropskom putu, pokazalo se da ekipi navikloj na Vučićevu tablu morate ponuditi i neke cifre. Pa je tako nakon uskraćenih 163 miliona evra iz druge tranše novca iz Plana za rast, formirana radna grupa sa zadatkom da analizira preporuke Venecijanske komisije i pristupi „finom podešavanju“ zakona (na način koji „neće biti brz“), da bi se nakon uskraćenih još 265 miliona shvatilo da će očigledno morati da se oproste od rešenja koje su toliko branili.
I to uz osmeh i mnogo tapšanja po sopstvenom ramenu, od predsednice Skupštine Ane Brnabić koja se hvalila kako su pokazali „neverovatan profesionalizam i efikasnost“, do ministra pravde Nenada Vujića koji je pozitivno mišljenje Venecijanske komisije na nacrt izmena zakona koji umnogome anulira Mrdićeve intervencije proglasio potvrdom da one nisu bile korak unazad. „Naprotiv, kako je i sama Venecijanska komisija konstatovala, izmene i dopune su korak ka unapređenju efikasnosti pravosuđa”, rekao je Vujić.
Samo što to nije konstatovala. Ono što jeste rekla o „Mrdićevim zakonima“ je da je Srbija tvrdila da su usmereni ka unapređenju efikasnosti pravosuđa i složila se da ti ciljevi jesu važni, ali nije rekla da je vlast zaista usvojila rešenja u tom smeru već da odredbe „Mrdićevih zakona“ pojedinačno i kumulativno uklanjaju postojeće mehanizme zaštite samostalnosti tužilaštva.
I koliko god ministar insistirao da niko od Srbije nije zahtevao poništavanje pravosudnih zakona iz januara, primer Zakona o sudijama najbolje pokazuje suštinu očekivanja Venecijanske komisije. U njemu je Mrdić uneo samo jednu izmenu – da predsednici sudova umesto samo jednog petogodišnjeg mandata mogu da imaju dva, i založio se za usvajanje po hitnom postupku zato što bi u protivnom mogle da nastanu „štetne posledice po rad sudova“. Da bi se nakon „usklađivanja“ sa preporukama, u Skupštini našao predlog novih izmena u kome se ne menja ništa sem što se vraća ukidanje reizbora predsednika suda. I ovoga puta u hitnoj proceduri „zbog ispunjavanja međunarodnih obaveza“.
Zbog čega je onda bilo potrebno pet meseci da bi se stvari vratile u okvir uspostavljen ustavnom reformom iz 2022? Jedan razlog je verovatno psihološki jer kako je ocenila predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić, Mrdićevim izmenama je vlast poslala poruku „vidite šta možemo da uradimo u kratkom roku i kako možemo da utičemo na vašu samostalnost“, a utisak bi bio slabiji da je u Skupštini prosto izglasan predlog opozicije o prestanku važenja „Mrdićevih zakona“, koji su podneli početkom marta. A čak i da im je brzo postalo jasno da će morati da odstupe pod pritiskom iz EU pošto će cena biti sve veća, sasvim je moguće da su u nekoj meri bili spremni da je plate i to ne samo radi ometanja istraga Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) koje uključuju funkcionere SNS-a.
U poslednjim danima važenja „Mrdićevih zakona“, VST je uputio čak 11 tužilaca iz nižih u više tužilaštva. Iako tako nešto neće više biti dozvoljeno kada se usvoje preporuke Venecijanske komisije, a nije bilo ni pre Mrdićeve reforme, upućeni u fotofinišu ostaće na svojim novim radnim mestima
Posledica Mrdićeve reforme o kojoj se manje govorilo jeste i ukidanje komisije Visokog saveta tužilaštva (VST) kojoj su tužioci mogli da se žale na neprimerene naloge koje dobijaju od nadređenih. Mogućnost žalbe nije u potpunosti ukinuta, već prebačena na glavnog tužioca neposredno višeg javnog tužilaštva, što je u slučaju osnovnih tužilaštva u Beogradu – Nenad Stefanović. A koliko to može da bude oportuno u politički osetljivim predmetima, pokazuje slučaj policajke Tanje Drobnjak koja je 3. jula 2025. tokom protesta ispred Pravnog fakulteta čupala za kosu studentkinju u pokušaju da joj otključa telefon pomoću prepoznavanja lica, što je zabeleženo kamerama drugih učesnika protesta. Postupajuća tužiteljka je pripremila optužni akt za krivično delo zlostavljanje i mučenje, ali umesto da on bude prosleđen sudu, glavni tužilac Prvog osnovnog tužilaštva izdao je obavezno uputstvo da se policajki omogući da izbegne krivično gonjenje uplatom od 400.000 dinara na račun oštećene ili u humanitarne svrhe, na šta se tužiteljka žalila. Epilog? Drobnjak je iz JZO prešla u SAJ gde je unapređena u savetnicu komandanta, a prigovor tužiteljke je prošle nedelje odbačen.
Ali dok će se izmenama zakona koje su u proceduri ponovo vratiti komisija, to ne znači da će nastaviti sa radom koji je prekinut u januaru, već će morati da se izabere novi sastav. A to znači da postoji mogućnost da će vlast, kao i mnoge druge prethodne odluke u VST, moći da njeno formiranje blokira na neodređeno.
„Može se reći da su preporuke Venecijanske komisije u najvećoj meri ispunjene, ali i da formalno jesu, neki se efekti praktično zadržavaju. Recimo, nema nikakvog objašnjenja zašto komisija ne odlučuje i o prigovorima protiv obaveznog uputstva vrhovnog javnog tužioca. To čak jača postojeću vrhovnu javnu tužiteljku, s obzirom na to da je ona uticala na sastav svog kolegijuma. Niko nije mogao biti biran u Vrhovno tužilaštvo u zadnjih petnaestak godina protiv njene volje, a o prigovorima protiv njenog uputstva će odlučivati oni koji su joj potpuno lojalni. Takođe, međunarodna saradnja tužilaštva nije razjašnjena na najbolji način i ostavlja prostor za uticaj izvršne vlasti, odnosno Ministarstva pravde, iako je bolje rešena nego što je bilo po izvornom Mrdićevom zakonu“, kaže tužilac Radovan Lazić.
Dodatni problem predstavljaju kadrovske odluke koje ne bi bile moguće bez „Mrdićevih zakona“, a koje će ostati na snazi. Naime, zakon nije dozvoljavao da se tužioci privremeno upute iz osnovnih u viša tužilaštva, a bez obzira na to što će se ispunjavanjem preporuke Venecijanske komisije vratiti takvo pravilo, sporna upućenja neće biti prekinuta. Prelazni period je, kako je primetio tužilac Goran Ilić, iskorišćen kao jagma – princip iz Otomanske imperije da vojska ima pravo da opljačka osvojeni grad pre nego što se uspostave zakoni. Tako je recimo iz Osnovnog tužilaštva iz Niša u Više u Beogradu prvo upućena tužiteljka Jelena Kocić, koja nije pokušala da od Vučića pribavi dva minuta nedostajućeg snimka sa naplatne rampe u Doljevcu, a zatim je na poslednjoj sednici VST izglasano još 11 „vertikalnih“ upućivanja. I to tri dana nakon što je VST, jednoglasno, podržao izmene zakona kojima se takva upućivanja zabranjuju. A kako su saopštili iz Sindikata sudske vlasti, troje upućenih u VJT su izabrani na tužilačku funkciju u osnovnim tužilaštvima samo 10 dana ranije u „presedanu kakav ne poznaje istorija“.
„Poslednja sednica VST je pokazala da je napravljen novi dogovor između vrhovne javne tužiteljke i ministra pravde, a preko ministra posredno i Nenada Stefanovića. Tako imate upućivanja u VJT u Beogradu koja su poprilično sporna, i zbog staža tih tužilaca, uglavnom onih koji su najlojalniji Stefanoviću, a sa druge strane upućivanje Borisa Majlata u TOK, koji je opet lojalan vrhovnoj javnoj tužiteljki“, smatra Lazić. A na pitanje da li to znači da je vlast digla ruke od TOK-a da bi zacementirali kontrolu nad VJT, koje sada preti da će pohapsiti pola Beograda zbog „simulacije“ zvučnog topa, odgovara: „Ne mislim da su digli ruke od bilo čega. Mislim da su samo odustali od toga da rešavaju pitanja u tužilaštvu za koje su zainteresovani bez vrhovne javne tužiteljke. Ona nije izvršnoj vlasti bila trn u oku zato što nije poslušna, već zato što nisu mogli – izuzev u VJT u Beogradu gde imaju direktan uticaj – da stvari za koje su zainteresovani završavaju neposredno, nego su morali preko nje. Ona je njih do pre godinu dana apsolutno slušala sve, nije pružala nikakav otpor, a mislim da smo opet sada ušli u tu fazu i da su ponovo našli način da sarađuju.“
A ako to jeste slučaj, onda pravosuđu neće mnogo pomoći ni ako EU uzme u obzir pismo proevropske opozicije u kome su ukazali i na odredbe zakona u proceduri kojima se produžava dejstvo „Mrdićevih zakona“ i na to da su se u Skupštini našle i odredbe koje Venecijanska komisija nije videla. Jer nema tog pritiska kojim se može uspostaviti integritet.
