Nije ovih dana Više javno tužilaštvo (VJT) iznenadilo javnost samo po pitanju zvučnog topa, već i odlukama u slučaju smenjenog načelnika beogradske policije Veselina Milića. VJT je saopštilo da nema dovoljno dokaza za tvrdnju da je Milić pomagao izvršiocima nakon ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu „27“ na Senjaku 12. maja, pa je taj deo krivične prijave odbačen. Iako je tužilaštvo u ranijim saopštenjima tvrdilo da je Milić imao važnu ulogu u događajima koji su prethodili ubistvu, uključujući i navodni poziv Nešoviću, u najnovijim obrazloženjima tih navoda nema. Javnost se, međutim, i dalje pita koja je tačno bila Milićeva uloga u celoj priči, kao i ko kontroliše kriminalne grupe u Srbiji i ko je ko u savezničkom trouglu policije, vrha države i organizovanog kriminala?
Konekcije policije i kriminalaca
U Srbiji je deo bezbednosnih službi uključen u zaštitu krijumčara preko korumpiranih policajaca, navijačkih grupa, prestižnih hotela i restorana, kaže advokat i član Svetske asocijacije šefova policija Marko Nicović. U tim skupim objektima boravi bogata klijentela kojoj su potrebni zaštićeni kanali, a to opet ne može biti bez učešća policije, što se videlo i u slučaju „Senjak“ kada su Sašu Vukovića obezbeđivali policajci, ocenjuje Nicović i dodaje da isto tako o učešću policije u tim poslovima svedoči i to da je Veselin Milić kao šef beogradske policije posredovao između dvojice ljudi iz kriminogene sredine. Nicović ističe da je u biznis izgradnje nekretnina i koruptivnih radnji vezanih za dozvole o kupovini zemljišta i zgrada uključen i deo establišmenta. Na zadnjem sastanku DEA u Rimu o učešću Srbije i Zapadnog Balkana je konstatovano da je u velikoj meri kriminalna patologija uz ozbiljno učešće vlasti zavladala ovim prostorom.
Kavački klan pokriva srpska služba, a škaljarski crnogorska. Poznato je angažovanje Dijane Hrkalović i drugih u zaštiti kavčana. U Srbiji je deo bezbednosnih službi uključen u zaštitu krijumčara preko korumpiranih policajaca
Marko Nicović
Kao načelnik PU za grad Beograd, Milić spada u kategoriju najviših rukovodilaca u MUP-a i zato su njegova pozicija i uloga u bezbednosnom sistemu izuzetno značajne, sigurna je Slavica Radovanović, pukovnica policije u penziji. Da bi sistem bezbednosti funkcionisao, policija mora imati svoje ljude i informacije iz okruženja, grupa i klanova koji, u svakom smislu, ugrožavaju bezbednost. Pravila su bila jasna i svaki vid druženja ili pribavljanja bilo kakve materijalne pomoći od kriminalnih vođa ili njihovih saradnika, strogo je bio kažnjavan i policijski službenik bi snosio odgovornost za primanje mita i narušavanje ugleda policije. Za nekadašnju pukovnicu, policijski službenici koji su imali takav zadatak bili su osobe od najvećeg poverenja načelnika Policijske uprave ili načelnika UKP-a, kome su, prilikom svakog kontakta, podnosili službenu belešku ili izveštaj, sa detaljima sastanka i razgovora koji se, tom prilikom, vodio. U slučaju Milić, imajući u vidu njegovu imovinu, stil i način života, više je nego jasno da taj novac i standard nije mogao da stekne od policijske plate, a kako su, po dolasku SNS-a na vlast, sve veće i važnije poslove dobijale kriminalne strukture, postoji osnov sumnje da je Milić bio blizak sa takvom kategorijom ljudi, ocenjuje Radovanović.
Nekadašnji inspektor UKP-a Milan Dumanović kaže da je Milić zapravo tipičan predstavnik kriminalno-bezbednosno-političkog sistema i običan vojnik koji je zamenjiv kao što je to bila i Dijana Hrkalović. Prema njegovim rečima, Milić je svoje mesto zaslužio pre svega nečinjenjem u slučaju rušenja u Savamali i kao takav je bio poslušnik režima, a danas je iznad svega potrebno biti lojalan, ne stručan, korumpiran a ne pošten, već sposoban po meri SNS-a. ,,Upoređujući 2000. godinu i propuštene šanse kada su ’prljavi’ policajci i pripadnici Državne bezbednosti prošli kroz demokratske promene skoro netaknuti i sadašnje stanje, na nama kao društvu je da sad ne napravimo iste greške i da procesuiramo sve one koji ovaj kriminalno-mafijaški sistem čine bilo direktnim činjenjem bilo nečinjenjem jer zlo pobeđuje kada dobri ljudi ne čine ništa“, zaključuje Dumanović.
Uloga službi
Iako bitno, ali bez dubljeg zalaženja u kasne osamdesete i devedesete, kada su formirane najpoznatije strukture srpskog podzemlja, među kojima su bili Ljubiša Buha Čume, Milorad Ulemek Legija, Dušan Spasojević i drugi, valja podsetiti da su ratovi, sankcije, šverc i slabe institucije stvorili okruženje u kojem su pojedine kriminalne grupe ostvarile značajan uticaj. U tom periodu granice između kriminalnih grupa, bezbednosnih struktura i pojedinih političkih centara moći često su bile nejasne. Vrhunac je bilo delovanje „zemunskog klana“, koji je razbijen tek nakon atentata na Đinđića 2003. godine. Slabljenjem starih grupa pojavljuje se nova generacija kriminalnih organizacija koje se više oslanjaju na međunarodnu trgovinu narkoticima, a najočitiji primer je Darko Šarić, čija je mreža, prema optužnicama i presudama u više postupaka, funkcionisala kao transnacionalna organizacija povezana sa krijumčarenjem kokaina iz Južne Amerike. Danas se u Srbiji uglavnom prepliće nekoliko puteva droge i nekoliko domaćih i inostranih kriminalnih grupa, tako bar tvrdi Marko Nicović. Za Radar kaže da kokain uglavnom dolazi iz Crne Gore koja ima najbolju i najdužu logistiku na Balkanu, a to potiče i iz toga što susedna zemlja ima i vrlo obrazovano i iskusno pomorsko osoblje, kao i veze u Kolumbiji, Peruu, Boliviji, kao i logistiku u evropskim lukama. To datira još iz vremena SFRJ kada su postojale dve ogromne pomorske kompanije kao što su bile Jugooceanija iz Kotora i Prekookeanska iz Bara. Samo Jugooceanija je imala preko 25 prekookeanskih brodova, dok su raspadom države propale i pomenute kompanije. Međutim, ostali su iskusni pomorci koji su bili bez posla, naglašava Nicović, što su osetili južnoamerički karteli koji su im ponudili angažman i ogromnu zaradu, a prvi koji je dobio mogućnost da organizuje osoblje bio je Dragan Dudić Fric iz Kotora, koji je kasnije ubijen. On je sa datim mogućnostima upoznao i predložio uključenje crnogorske obaveštajne službe, Carine i policije, počeo je transport i ogroman novac počeo je da se sliva u Crnu Goru, ali i da se pere u Srbiji, Grčkoj, Sloveniji, Češkoj. Dudić je, kako objašnjava Nicović, započeo saradnju sa Darkom Šarićem i drugim krijumčarima na prostoru Evrope, dok se jedna kompaktna kotorska grupa pocepala na dva klana – škaljarski i kavački, čime počinje sukob i ubijanje.
Milić je tipičan predstavnik kriminalno-bezbednosno-političkog sistema i običan vojnik koji je zamenjiv kao što je to bila i Dijana Hrkalović. On je svoje mesto zaslužio pre svega nečinjenjem u slučaju rušenja u Savamali
Milan Dumanović
,,Kavački klan pokriva srpska služba, a škaljarski crnogorska. Poznato je angažovanje sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović i drugih u zaštiti kavčana. Heroinski put prolazi iz Bliskog i Srednjeg istoka u Aziji preko Bugarske na Kosovo, Albaniju i zapadnu Makedoniju. Tu se heroin nesmetano skladišti i transportuje u Evropu, SAD i Kanadu. Albanska mafija je po snazi druga u Evropi, a na Kosovu nije zaplenjen nikad ni gram heroina, a iz Albanije dolazi najkvalitetnija marihuana, čuvena Albanka“, kaže Nicović za Radar i podseća na pet tona iz Konjuha, koje su, kako kaže, došle upravo iz Albanije. Treći put kuda droga prolazi je sa severa ka Srbiji, a to su sintetičke doge, koje se proizvode u Holandiji, Poljskoj, Češkoj i Ukrajini. Ove droge su popularne u Srbiji jer su mnogo jeftinije i dostupnije mladima koji nisu platežno sposobni da kupuju prirodne droge kao što su kokain i heroin, zaključuje advokat Nicović. Luka Bojović se često pominje kao figura koja povezuje ostatke starijih kriminalnih struktura sa novim generacijama. Posle pada „zemunskog klana“ mnogi njegovi bivši pripadnici, saradnici ili kontakti nisu nestali, već su se reorganizovali. Bojović se nekad opisuje kao „most“ između starog i novog podzemlja.
Uloga predsednikovog brata
Od 2000-ih nadalje navijačke grupe postaju važan faktor. Iako ne treba poistovećivati navijače sa kriminalcima i ogromna većina navijača i nema veze sa kriminalom, pojedine frakcije unutar nekih navijačkih grupa služile su kao prostor za regrutaciju ljudi, kontrolu teritorije, obezbeđenje klubova i splavova, trgovinu narkoticima, pa i političku mobilizaciju. U Srbiji se kao posebno značajna grupa pojavljuje organizacija koju su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković, potekla sa južne tribine Partizanovog stadiona. Prema optužnicama srpskog tužilaštva, grupa je bila povezana sa trgovinom narkoticima, otmicama i ubistvima. Kako kaže bivši inspektor UKP-a Dumanović, mafija u državnim organima je sarađivala na jednakim osnovama sa kavačkim klanom od 2014. godine sve do hapšenja grupe Belivuk–Miljković kada ta saradnja prestaje, a dolazi do kontakata i saradnje sa protivnicima klanova. Kako kaže, u okviru tog sukoba svoju ulogu uzele su i ostale grupe sa crnogorskog primorja – Barska, Budvanska grupa, grupa iz Herceg Novog, ostaci tzv. zemunskog klana Luke Bojovića, a usmerenost službi na ovaj sukob dovela je i do jačanja OKG-a u ostalim delovima Srbije. Kao najveće centre distribucije i jakih kriminalnih narko- grupa, izuzimajući Beograd, Dumanović označava Novi Sad, Vranje, Kruševac, Niš, Loznicu, i Valjevo.
Šef svih šefova u Novom Sadu je Andrej Vučić. On deli kadrovske blagoslove i opredeljuje podelu najunosnijih poslova. Pored njega je operativni šef kriminalne organizacije Zvonko Veselinović. Javne nabavke namešta Miloš Vučević
Borislav Novaković
Ni Novi Sad, čije novembarske rane verovatno nikada neće zarasti, nije izuzet od delovanja ogranka kriminalnih grupa. Za potpredsednika Narodnog pokreta Srbije Borislava Novakovića, kriminalna scena Srpske Atine jasno je struktuirana i hijerarhijski i funkcionalno. ,,Šef svih šefova je Andrej Vučić. On deli kadrovske blagoslove i opredeljuje podelu najunosnijih poslova. Pored njega je operativni šef kriminalne organizacije Zvonko Veselinović. Poslove kupovine glasova i organizacije batinaša rade osuđeni kriminalci Goran Kovačević Goranac i Marko Bosanac Boske. Posao nameštanja javnih nabavki, kao i favorizovanje urbanističko-građevinske mafije kroz izmenu planova i urbanističke dokumentacije radi Miloš Vučević uz sasluženje Slobodana Milića Bocare i Bojana Terzina Aladina“, kaže Novaković ocenjujući da pomenuti čine okosnicu kriminalnog jezgra Novog Sada, dok su svi ostali epizodisti. Na pitanje gde se završava organizovani kriminal, a gde počinje političko-bezbednosna zaštita u Novom Sadu, za Novakovića nema sumnje da postoji interesna sprega vrhova BIA, policije, tužilaštva, sudova, lokalnih političara i kriminalaca! Podseća na staru narodnu Ruka ruku mije i niko nezadovoljan nije i kaže da na njegovu žalost u Novom Sadu kriminal, kao i u celoj Srbiji, organizuje, razvija i nadzire BIA. ,,Kod nas je Služba, oslonjena na svoje pipke u svim segmentima društva, epicentar kriminalnog zla. Zato je pod ovim uslovima borba protiv kriminala i korupcije besmislen i uzaludan posao, jer su kriminalci, političari, bezbednjaci i policajci na jednom mestu i na istom zadatku“, zaključak je potpredsednika Narodnog pokreta Srbije.
Mnogo toga je već na teretu neke buduće vlasti, od dekriminalizacije institucija, pa sve do ispitivanja veza podzemlja i politike. Možda su baš zato važnost ove teme, pa i samog slučaja „Senjak“, prepoznali studenti. Sa bine na skupu u Novom Sadu 20. juna poručeno je da jedna od prvih stavki kada režim Aleksandra Vučića padne, mora biti reforma policije. A to je tek prvi korak.
