Kao kod svih tajnih operacija ratnog štaba Vučićevih lojalista, komandovao njima Milan Radoičić ili ih organizovao Vladimir Mandić, odnosno kako predsednik kaže „neko iz njegovog okruženja u kome nema više od pet do šest odsto onih koji prolaze kroz kriminalnu evidenciju“, motivaciju je potrebno tražiti u rezultatima, jer su ciljevi ili nemogući (kao u Banjskoj) ili ih, kao prošle nedelje u Tivtu, nije moguće ni zamisliti. Razmere gluposti operacije Tivat i nedostatak makar formalno za Srbiju važnog i korisnog cilja, ukazuju da njenog pravog naručioca, ili makar korisnika, treba tražiti među onim Vučićevim zajmodavcima kojima je preko potrebna senka nad visokim skupom EU u Crnoj Gori, ukazuju izvori Radara iz bezbednosnog sektora.
Hibridno spajanje kriminalnih ekipa sa timovima aktivnih ili penzionisanih policajaca postalo je prepoznatljiv brend ove vlasti, koji nije popularan u Evropi, pa je verovatno zbog toga predsednik ispustio da kaže da je među putnicima Er Srbije 3. juna, ali i ranije uhapšenima u Crnoj Gori, bilo i penzionisanih i aktivnih pripadnika MUP Srbije.
Jedan od bivših policajaca a sada očigledno pripadnik neformalne organizacije koja se bori protiv obojenih revolucija, štiteći lik i delo predsednika Republike, deportovan iz Tivta je Slobodan Vidaković Vidak. Ovaj nekadašnji pripadnik Crvenih beretki – JSO je posle njihovog gašenja prešao u Protivterorističku jedinicu MUP – PTJ, a posle njenog rasformiranja penzionisan je kao pripadnik SAJ.
Neki ljudi u tom avionu su se izjasnili da su oni deo neformalnog obezbeđenja, pa se na međunarodnom nivou otvara pitanje da li vlast u Beogradu koristi bezbednosno interesantne osobe i navijačke grupe za obavljanje državnih zadataka
Zoran Stijović
MUP Srbije nije odgovorio na upit Radara vezano za radni status Vidakovića, koji se dobro uklapa u profil ljudi od kojih je, za kratko vreme koje je proveo na čelu BIA, Aleksandar Vulin formirao 9. upravu BIA – za hapšenje, po uzoru na beloruski KGB koji se istakao u bespravnom lišavanju slobode – otmicama opozicionih aktivista, tokom velikih demokratskih protesta u Minsku pred početak rata u Ukrajini. Na čelu ove uprave za kinetičke akcije BIA i dalje se nalazi Predrag Maćešić, takođe nekadašnji pripadnik JSO, koga je javnost imala priliku da upozna kada se u društvu još jednog saborca pojavio u sudnici Specijalnog suda na suđenju Miloradu Ulemeku, u majici sa vukom razjapljenih čeljusti. Kasnije je ova uprava bila korišćena za otimanje sa ulice farmera u protestu, oktobra 2024. godine, korišćenjem kombija bez registarskih tablica.
Nadalje, prema pouzdanim informacijama Radara iz Crne Gore, istraga protiv ranije uhapšenog Saše Lazića, bivšeg pripadnika Žandarmerije a nekadašnjeg mehaničara, odnosno koordinatora SNS uličnih operacija, sigurno neće doprineti ugledu države, niti Bezbednosno-informativne agencije.
Naime, posle poslednje blamaže BIA sa saopštenjem u kome javno upozorava predsednika da nije bezbedno da putuje u Crnu Goru zbog pretnji Radoja Zvicera, šefa „kavačkog klana“, u obraćanju sa tivatskog mola Vučić je rekao da je najverovatnije sama agencija poslala informaciju crnogorskim kolegama o neformalnom obezbeđenju koje neko šalje iz Beograda. Propustio je predsednik da kaže da je „kavački klan“ odranije imao odličnu komunikaciju sa BIA i da je u leto 2022. godine jedna od radnica BIA uhapšena pod sumnjom da je upravo ovoj kriminalnoj grupi prosleđivala informacije.
Hibridno spajanje kriminalnih ekipa sa timovima aktivnih ili penzionisanih policajaca postalo je prepoznatljiv brend ove vlasti, koji nije popularan u Evropi, pa je verovatno zbog toga predsednik ispustio da kaže da je među putnicima Er Srbije bilo i penzionisanih i aktivnih pripadnika MUP Srbije
Iz Tivta je u Beograd vraćen i Nemanja Narac, službenik MUP-a Zemun, čije ime se povezivalo sa ekipom braće Hofman iz Bijeljine. Narac je na sudu zbog incidenta iz decembra 2024. godine u Novom Sadu, zbog optužbi da je bio jedan od četvorice koji su prvo poršeom prošli kroz grupu građana, a zatim izašli iz automobila i započeli fizički obračun. Braća Hofman su, podsetimo, kao istaknuti operativci bivšeg rukometaša Vladimira Mandića imali važne uloge tokom protesta 15. marta.
Mandić se tada sa većom grupom naoružanih pripadnika privatnog obezbeđenja nalazio u zgradi Starog dvora, dok su braća Hofman vodila manju grupu smeštenu u stanu u Ulici kneza Miloša. Izvori Radara ukazuju da je angažovanje agencije Happy travel iz Bijeljine, koja je u javnosti navođena kao zakupac čarter leta do Tivta, bilo upravo njihov izbor. Naš nedeljnik nije dobio odgovor na upit upućen ovoj turističkoj agenciji.
Pored pripadnika obezbeđenja sa beogradskih klubova i splavova, ali i obezbeđenja Skupštine grada Beograda koji su se sukobili sa građanima ispred gradske skupštine 6. marta 2025. pod kontrolom Vladimira Mandića, među putnicima leta Beograd – Tivat našli su se i drugi istaknuti „domaći umetnici“ poput Jovana Kecmana Coje iz Novog Sada, koji je pravosnažno osuđen za ubistvo u pokušaju bivšeg policajca Dalibora Bogdanovića Boće, koji se pak nalazi u pritvoru kao osumnjičeni za ubistvo telohranitelja Gorana Kovačevića Goranca. Za Tivat je leteo i Bojan Mihajlović, MMA borac iz Odžaka, koji je postao predmet brige kada je Branko Babić, majstor za obrve, lažno optužio studente „da su ga ubili“, ali i Ivan Milojević, direktor nedavno zatvorenih pošta Srbije na Kosovu.
Nacionalni avio-prevoznik nije odgovorio na naše pitanje o zakupcu aviona embrajer 195, koliko je usluga naplaćena, te kako je moguće da nikome nije bila sumnjiva oprema koju su putnici uneli u avion.
BIA se već duže vreme bavi pretnjama bezbednosti predsednika, od strane Kotoranina Radoja Zvicera, no poseban kuriozitet, pored tajminga, predstavlja činjenica da se BIA obraća saopštenjem ili pismom predsedniku – preko građana, kao da apeluje i na sve nas da saosećamo zbog opasnosti kojoj se Vučić navodno izlaže putovanjem u Crnu Goru. Reklo bi se, međutim, da na Andrićevom vencu više strahuju od sadržaja presretnutih SKY ECC poruka, koje dokazuju da je režim u Beogradu sarađivao sa pripadnicima „kavačkog klana“, a odlučio da ih pohapsi pošto su isti počeli da upravo u Crnoj Gori traže kontakte sa američkim bezbednosnim službama, o čemu su pisali Radar i istraživački portal Libertas.
U obraćanju sa tivatskog mola, Vučić je rekao da je najverovatnije sama agencija poslala informaciju crnogorskim kolegama o neformalnom obezbeđenju koje neko šalje iz Beograda. Propustio je da kaže da je „kavački klan“ odranije imao odličnu komunikaciju sa BIA i da je u leto 2022. godine jedna od radnica BIA uhapšena pod sumnjom da je upravo ovoj kriminalnoj grupi prosleđivala informacije
Iako po ubilačkoj gluposti podseća na brojne prethodne regionalne blamaže, poput posete Potočarima ili Banjske, ovaj događaj trebalo bi, govore izvori Radara, posmatrati iz vizure onog najnovijeg kada je vojna služba bezbednosti fingirala otklanjanje navodne terorističke pretnje na gasovodu prema Mađarskoj. Tada, podsetimo, Vučić nije bio spreman da kao poklon Viktoru Orbanu obavi zadatak do kraja i optuži Kijev da stoji iza navodnog terorističkog napada:
„Razlika u odnosu na Banjsku je to što ovde, u akciji protiv zamišljenog neprijatelja u Podgorici, čak nedostaje i jasan cilj. Sa faktičke strane to je ubrzanje puta Crne Gore ka EU, ali nedostaje i nagoveštaj formalnog cilja Beograda, kao što je to u Banjskoj navodno bilo uspostavljanje kontrole nad severom Kosova“, govori poverljivi izvor Radara odlično upućen u rad bezbednosnih službi, i dodaje da je po svoj prilici to bilo neko vraćanje usluge, ili pokušaj vraćanja u milost, što nas dovodi do važnog pitanja: kome bi mogao da bude namenjen poklon – pokušaj sabotaže samita EU?
„Ovo je skup na izuzetno visokom nivou i kao takav je izvesno prepoznat kao događaj ekstremno visokog rizika. To je situacija, a govorim iz iskustva, kada se i primena bezbednosnih mera i mera zaštite podiže na najviši nivo“, govori za Radar Zoran Stijović, nekadašnji radnik srpske službe bezbednosti, koji je posle 2000. radio na rasvetljavanju političkih ubistava iz Miloševićevog doba. Stijović ističe da je to dodatno naglašeno činjenicom da je Crna Gora na vratima Evropske unije:
„Protokoli za taj stepen obezbeđenja su striktni, i primenjuju se ne samo na teritoriji države koja organizuje takav skup, već se odnose i na njeno okruženje. Sa time u vezi službe bezbednosti, jedinice granične policije, obavljaju dodatne kontrole ulazaka u zemlju, ali se prate i aktivnosti u kriminalnim krugovima. Ko god se uklapa u neki profil bezbednosne pretnje, taj je pod tretmanom službe bezbednosti. Na ovoj akciji Crna Gora polaže ispit zrelosti u smislu poglavlja 23 i 24, odnosno potvrđuje da u realnom vremenu prati i kontroliše situaciju na terenu. Nadalje, domaćin na beogradskom aerodromu je francuska kompanija Vansi, koja je veoma bitna u Francuskoj, ali i globalno, a aerodromi su deo vitalne infrastrukture i jednostavno je nemoguće da oni ne zapaze taj čarter let uoči samita i da se ne zainteresuju za njega.“
Ima tu pitanja na koja će Srbija morati da odgovori. Jedno će biti ko je finansijski i logistički organizovao taj let, odakle tim ljudima oprema koja je pronađena? Da li je cilj bio destabilizacija Crne Gore ili neka hibridna akcija?
Stijović ističe da je ovaj slučaj upalio crveno svetlo evropskih obaveštajnih službi da će se insistirati na razrešenju ovog slučaja, kao i da će se gotovo izvesno sve završiti sa negativnim posledicama po Srbiju.
„Ima tu pitanja na koja će Srbija morati da odgovori. Jedno će biti ko je finansijski i logistički organizovao taj let, odakle tim ljudima oprema koja je pronađena? Da li je cilj bio destabilizacija Crne Gore ili neka hibridna akcija? Na kraju neki ljudi u tom avionu su se izjasnili da su oni deo nekog neformalnog obezbeđenja, pa se na međunarodnom nivou otvara pitanje da li vlast u Beogradu koristi bezbednosno interesantne osobe i navijačke grupe za obavljanje državnih zadataka?
Posle pada Orbana, umnožavaju se problemi sa promenom vlasničke strukture NIS i sankcijama američkog OFAC-a, dok Aleksandar Vulin – osnivač radne grupe za borbu protiv obojenih revolucija, spokojno vodi kampanju za odustajanje Srbije od članstva u EU. U opštoj nesigurnosti u kojoj stalno iščekujemo novo demoliranje međunarodnog ugleda zemlje, jedna stvar ostaje neupitna: ovaj režim će nastaviti da svoje dugove plaća životima ljudi, državnim novcem, rudnim bogatstvima zemlje koja će po svoj prilici biti ostavljena u karantinu pred vratima EU, makar dok se vladajuća organizacija ne ukloni sa čela uzurpirane države.
