Petog maja, nakon nimalo kratkog perioda neizvesnosti, poslanici Socijaldemokratske partije (PSD) i krajnje desne Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) izglasali su nepoverenje koalicionoj vladi koja je okupljala sve bitne umerene rumunske stranke – pomenuti PSD, demohrišćansku Nacionalno- liberalnu partiju (PNL), liberalnu Uniju za spas Rumunije (USR) i partiju mađarske nacionalne manjine UDMR. Odmah se može videti da je data koalicija sastavljena od činilaca različitog ideološkog usmerenja, među kojima su PSD i PNL višedecenijski rivali.
Opisana sveobuhvatna koalicija formirana je iz nužde, kako to po pravilu i biva sa sličnim, ideološki protivrečnim, tvorevinama. Nalik na nemačku političku scenu na kojoj sistemske partije izbegavaju da koaliraju sa krajnje desnom i proruskom Alternativom za Nemačku, rumunski sistemski politički akteri odbili su da formiraju vladu uz saradnju sa antizapadnim ultranacionalistima iz AUR-a čiji je rejting u usponu.
Radikalna desnica u usponu
Na poslednjim parlamentarnim izborima u Rumuniji, održanim 1. decembra 2024. godine, partija koja je naslednica reformisanih rumunskih komunista – PSD, uspela je da zadrži primat uz oko 22 odsto osvojenih glasova. Međutim, odmah iza nje, sa 18 posto sledila je radikalno desna AUR. Umereno desna PNL dobila je oko 13 procenata, a liberalna USR oko 12 odsto. Brojna mađarska nacionalna manjina u Rumuniji predstavljena UDMR-om osvojila je nešto iznad šest posto glasova. Još dve partije desnih populista zajedno su osvojile oko 13 procenata, ali se one po najnovijim istraživanjima nalaze ispod cenzusa – njihovo biračko telo uspešno je prisvojila vodeća desničarska partija AUR.
Budući da su socijaldemokrate pribegle manipulativnim instrumentima, pa samim tim i nisu znatno principijelniji od lidera krajnje desnice, ne treba da čudi kako su upravo socijalisti naposletku paktirali sa Simionovim populistima, te srušili vladu u kojoj su i sami sedeli
Poslednji ciklus parlamentarnih izbora u Rumuniji protekao je u senci kontroverznog izbornog procesa koji se ticao odabira predsednika. Naime, novembarski prvi krug predsedničkih izbora, održan samo mesec dana pred parlamentarne, poništen je odlukom Vrhovnog suda Rumunije uz objašnjenje da je tadašnji kandidat koji je vodio u prvom krugu, ultradesničarski populista Kalin Đorđesku, organizovao nepoštenu predizbornu kampanju koju je finansirao strani faktor, to jest Rusija. Đorđesku bi u našim političkim prilikama bio najbliži doktoru Nestoroviću, dakle obrazovan, kulturan akter, koji vrlo dobro razume kako putem najnižih konspiroloških teorija može biti manipulisano masama, sve to uz pomoć sponzora iz senke.
Na ponovljenim izborima u maju 2025. godine, Đorđeskua je zamenio lider AUR, Đorđe Simion, koji je u drugom krugu komforno poražen od nezavisnog, ali mejnstrim kandidata Nikušora Dana. Od tada, popularnost Simiona i AUR-a u neprekidnom je porastu, dok je Đorđesku sasvim zaboravljen. Poništavanje prethodne runde izbora bacilo je senku na demokratski politički proces, bez obzira na mešanje Rusije. Mnogi su tada poverovali da je duboko ušančena PSD, koja vedri i oblači Rumunijom još od komunizma, iskoristila svoj uticaj na sud da izmeni izborni tok, iako su postojale realne šanse da bi Đorđesku, uostalom kao i Simion, pretrpeo poraz u drugom krugu, kada bi se objedinile sve proevropske sile u zemlji.
Budući da je PSD pribegla manipulativnim instrumentima, pa samim tim i nije znatno principijelnija od prosečnog lidera krajnje desnice u Rumuniji, ne treba da čudi kako su upravo socijalisti naposletku paktirali sa Simionovim AUR, te srušili vladu u kojoj su i sami sedeli. Ipak, iako je PSD srušila svoju vladu sa AUR, ne znači da će te dve sile formirati novu, naprotiv, taj scenario je veoma malo verovatan. Radi se o provizornom paktu, poput onoga između Hitlera i Staljina, u kome obe strane jedna drugu posmatraju sa surevnjivošću. AUR zapravo ne želi vlast, to jest ne u ovom trenutku kada svaka odgovorna vlada u Rumuniji jednostavno mora da dovede javnu potrošnju, budžetski deficit i inflaciju u red. To, naravno, podrazumeva politiku štednje, koja je vrlo nepopularna među biračkim telom, bilo ono proevropsko ili populističko.
Premijer sa integritetom i oportunisti
Prethodna vlada, koja je trenutno u tehničkom mandatu u kom će verovatno ostati još neki mesec, nije samo sastavljena od ljutih rivala, njeno rukovodstvo je bilo dogovoreno po rotacionom principu – PSD bi dobio premijersku fotelju od aprila 2027. godine, faktički godinu dana pred novi izborni ciklus. Taktika socijalista se svodila na to da svojim demohrišćanskim takmacima iz PNL prepuste vodeću poziciju u vladi dok se fiskalna situacija ne stabilizuje, to jest da PNL pokupi svu omrazu usled politike štednje, a da zatim PSD trijumfalno umaršira, ukine prethodnu politiku i krene sa subvencijama u okviru predizborne kampanje.
Radi se o provizornom paktu, poput onoga između Hitlera i Staljina, u kome obe strane jedna drugu posmatraju sa surevnjivošću. Desničari ne žele vlast u trenutku kada svaka odgovorna vlada mora da dovede javnu potrošnju, budžetski deficit i inflaciju u red
Međutim, aktuelni premijer Ilije Boložan, započeo je radikalnije ekonomske reforme nego što su se socijalisti nadali. On je na vodećoj poziciji delovao kao efikasni tehnokrata, koji nije nastupao kalkulantski već nacionalno odgovorno. Osim toga, Boložan predstavlja tvrdu struju unutar demohrišćana, koja zahteva da PNL izađe iz senke socijalista, jasno utvrdi svoj identitet, te plan i program. U tom pogledu, rumunski premijer je delovao sa animozitetom protiv sinekura PSD.
Ovakav beskompromisan i nimalo populistički stav doneo je Boložanu popularnost, znatno veću nego što uživa njegova stranka. Samim tim što nije želeo da popusti u svojoj odgovornoj fiskalnoj politici po cenu smene, bio je dovoljan signal rumunskom biračkom telu da se radi o osobi sa integritetom i vizijom. Nasuprot njemu, socijalisti su delovali kao radikalni oportunisti, spremni da paktiraju i sa đavolom da se reše glavnog konkurenta u vladi.
Premijer Ilije Boložan započeo je radikalnije ekonomske reforme nego što su se socijalisti nadali. On je delovao kao efikasni tehnokrata, koji nije nastupao kalkulantski već nacionalno odgovorno
Pred Rumunijom se nalaze suženi rokovi za nekoliko evropskih fondova iz kojih sredstva neće biti izdvojena bez teških ekonomskih reformi, koje je samo lider poput Boložana mogao da sprovede. Ujedno, to je i rok za formiranje novog sastava vlade, jer ako Rumunija propusti dati voz, naći će se u još težem ekonomskom položaju. Razume se da sve ove trzavice u sistemskom delu rumunskog političkog spektra samo snaže AUR, koji obećava da neće biti stezanja kaiša, što imponuje ekonomski neobrazovanom delu elektorata. Ukoliko na sledećim izborima AUR postane dominantna sila sposobna da formira vladu, socijalisti PSD će takođe biti žrtva tog rezultata kao i odgovornije sistemske partije oličene u umereno desnoj PNL i centrističkoj USR.
Novi dogovor starih partnera
Za formiranje vlade biće potreban novi dogovor starih nevoljnih partnera – PSD, PNL, USR i mađarske partije. Boložan jeste popularan, ali nije lider PNL, partije koja ga je podržala za veoma nepopularnu premijersku funkciju u ovom izazovnom periodu. Najuticajniji među demohrišćanima je daleko pragmatičniji Katalin Predoju, koji bi bio spreman za novi kompromis sa socijalistima. Boložan će ili preuzeti glavnu reč u PNL ili će formirati sopstvenu partiju i čekati nove izbore. Od opisane dinamike delimično će zavisiti formiranje novog sastava vlade. Još jedan važan akter u daljem procesu medijacije koji treba da rezultira novom vladom jeste predsednik Rumunije, Nikušor Dan. On se u čitavom procesu obaranja Boložanove vlade držao uzdržano i nije stao uz premijera, što su mu zamerili mnogi čvrsto proevropski opredeljeni birači. Dan, ipak, koketira sa desnim spektrom biračkog tela, gledajući da ne bude u Boložanovoj senci, da ne preuzme previše odgovornosti, a da opet odigra ulogu relevantnog faktora u pregovorima.
Pošto AUR niko od sistemskih opcija ne vidi u vladi, a ni manjinska podrška bez učešća nije nešto što bi čak ni klijentelistički socijalisti mogli bez dvoumljenja da predoče svojim glasačima, ne preostaje ništa drugo osim da se četiri sistemske sile – socijalisti, demohrišćani, liberali i Mađari dogovore kako će funkcionisati nova vlada. Za to imaju svega par meseci, do leta kada ističu rokovi za gorepomenute evropske fondove. Zapravo, svaki izgubljeni dan bez vlade u punom mandatu, čini ekonomsku situaciju nepovoljnijom.
Predsednik Nikušor Dan. se u procesu obaranja Boložanove vlade držao uzdržano i nije stao uz premijera, što su mu zamerili čvrsto proevropski opredeljeni birači. Dan koketira sa desnim spektrom biračkog tela, gledajući da ne bude u Boložanovoj senci, a da ne preuzme previše odgovornosti
Iako je pakt PSD sa AUR bio privremen, već je naneo dovoljno štete i uzdrmao politekonomsko stanje u zemlji. Sama činjenica da su socijalisti bili spremni da idu toliko daleko da smene tehnokratu Boložana, govori o tome kakvu vladu oni ne žele da vide, a to je vlada štednje. Sa druge strane pregovaračkog stola, PNL i USR žele odgovorniju politiku, ali i da deložiraju socijaliste iz državnog sistema koji čvrsto drže sve vreme. Tu se nazire sukob mišljenja kako oko nacionalnog interesa, tako i oko partijskog. Mađari su tu najfleksibilniji, ne samo zato što su najmanja partija unutar koalicije, već i zato što nemaju tako čvrste razloge za sukob ni sa jednom od strana. Mađarska partija ovde deluje kao posrednik, na sličan način kao i predsednik države Dan.
Predstoji bitka živaca, čiji će ishod biti određen putem praćenja istraživanja javnog mnjenja i rejtinga stranaka koje u nadmetanju učestvuju. Popustiće ili socijalisti ili blok konzervativaca i liberala, svaka druga opcija bi naštetila i samim političkim akterima i državi. Kao Damoklov mač, nad pregovaračima će lelujati pretnja rastućeg AUR-a, koji čeka da mu apsolutna vlast padne u krilo usled nesposobnosti sistemskih opcija.
