Pišu: Andrej Filipović, Vuk Z. Cvijić
Dok državne, strateški važne fabrike Grupacije odbrambene industrije Srbije (OIS) gomilaju zalihe i suočavaju se sa duplo bržim rastom troškova od prihoda, zbog čega im je profit u 2025. bio za trećinu manji nego 2024, privatne firme koje se vezuju za Slobodana Tešića, omiljenog trgovca naoružanjem aktuelne vlasti, ostvarile su rekordni devizni priliv od izvoza. Istine radi, rekordan izvoz ostvario je i državni Jugoimport SDPR, ali je neobično što mu je, uprkos tome, neto dobit pala za čak osam odsto.
Ovakva nesrazmera u prihodima još je sumnjivija ako se ima u vidu da je vlast 23. juna 2025. donela odluku o potpunoj zabrani izvoza srpskog naoružanja i vojne opreme i ona je bila na snazi sve do 13. februara ove godine. A upravo u tom periodu Tešićev Valir i Jugoimport SDPR su ostvarili veći deo svojih prihoda.
Iako je embargo na izvoz oružja posledica straha državnog vrha od reakcije Rusije, on nikada nije zaustavljen. Samo je levak kroz koji prolaze stotine miliona evra sužen za samo dva igrača
S druge strane, odluka o apsolutnoj zabrani važila je za sve ostale, pa i za šest državnih strateških fabrika – Krušik, Prvi partizan, Slobodu, Zastava oružje, MB-Namensku i Prvu iskru. Zabranom su najviše pogođeni Krušik, Prvi partizan i Zastava oružje, koji su doživeli dramatični kolaps izvoza, gušeći se u zalihama. Odluka o zabrani, koju je režim Aleksandra Vučića doneo nakon oštrih nota iz Rusije zbog izvoza srpskog naoružanja u Ukrajinu, osim što nije poštovana omogućila je monopol Tešićevom Valiru i SDPR-u.
Gospodari krize i monopolizacija izvoza
Tako su najveći državni i najuticajniji privatni trgovac naoružanjem ostvarili istorijske rekorde upravo u godini u kojoj je izvoz bio zvanično zabranjen duže od šest meseci. Ukupni prihodi tri kompanije pod Tešićevom kontrolom, Valira, Sofaga i Zenitproma, dostigli su u 2025. rekordnih 21,86 milijardi dinara ili 186,38 miliona evra, nadmašivši prethodni rekord iz 2024. za više od 300 miliona dinara.
Više od 20,56 milijardi dinara ili čak 94 odsto ukupnih prihoda ove kompanije ostvarile su prodajom robe na inostranom tržištu. Rast izvoza od 13 odsto u odnosu na do tada rekordnu 2024, kada je stranim kupcima isporučena roba vredna više od 18,1 milijardu dinara, otkriva novi paradoks. U godini kada je zbog zabrane izvoza gotovo cela odbrambena industrija poslovala pod ograničenjima, firme povezane sa Tešićem zbirno beleže nove rekordne izvozne rezultate i prihode.
I uz drastičan pad prihoda Zenitprom je neto dobit uvećao čak 1.683 odsto, što izaziva sumnju da je bilo „štelovanja“ troškova i prelivanja novca između te i druge dve firme koje kontroliše Tešić
Uz sve to, ukupni rashodi sve tri kompanije blago su smanjeni sa 21 na nepunih 20,6 milijardi dinara, pa im je zbirni neto rezultat povećan za sedam odsto, sa 413 na 440 miliona dinara. A koliko im dobro ide svedoči i podatak da su Valir, Sofag i Zenitprom sa gotovo upola manjim prihodima od Jugoimporta SDPR, uspele da ostvare za 29 miliona dinara veću neto dobit od tog državnog giganta.
Iako Valir može da se pohvali istorijskim rastom prihoda od 37 odsto, na 15,2 milijarde dinara ili 129,7 miliona evra, njegova neto dobit ostala je nesrazmerno niska, svega 223 miliona dinara. S druge strane, prihodi ostalim dvema Tešićevim firmama pali su za više od 36 odsto, jer vrednost izvoza Sofaga od 3,87 milijardi i Zenitproma od 1,8 milijardi dinara, ostvarena do trenutka kada je on zabranjen, nije se menjala do kraja 2025. One su, ipak, zbirno uspeli da ostvare neto dobit od 217 miliona dinara, gotovo istu kao Valir. Posebno zanimljiv je slučaj Zenitproma, koji uz drastičan pad prometa beleži rast neto dobiti od čak 1.683 odsto, sa šest na 107 miliona dinara. To izaziva sumnju da je bilo „štelovanja“ troškova i prelivanja novca između ove tri kompanije.
Valir, koji je u ovoj tročlanoj ekipi uvek imao lidersku ulogu, uživao ja sa državnim gigantom u statusu privilegovanog i ključnog aktera u izvoznim poslovima. Prema izvoznim dozvolama ove kompanije za 2025, kao krajnja odredišta naoružanja po vrednosti dominiraju Velika Britanija, Azerbejdžan, Čad, Bugarska i Turska. Paralelno sa donošenjem odluke o zabrani izvoza, država je uvela zabranu dostavljanja carinskih podataka specijalizovanim portalima za praćenje spoljnotrgovinskog prometa, čime su ovi poslovi obavijeni potpunim velom tajne.
48,15 procenata
veća je vrednost izvoza tri Tešićeve firme i državnog Jugoimporta SDPR u 2025. nego u 2024.
Nakon 23. juna, kada je zabrana izvoza paralisala gotovo celokupnu srpsku odbrambenu industriju, Valir je realizovao izvoz vredan čak 9,44 milijarde dinara ili 80,5 miliona evra, a tokom cele godine stranim kupcima je prodao robu vrednu oko 14,9 milijardi dinara ili 127 miliona evra.
Jugoimportov paradoks – prihode uvećao za 74 odsto, a profit mu je manji nego 2024.
Jugoimport SDPR, kao najveći državni trgovac naoružanjem, ostvario je takođe rekordne poslovne rezultate, zasnovane pre svega na izvoznim privilegijama. U 2025. u odnosu na 2024. ukupne prihode povećao je za 74 odsto, sa 23,36 na 40,64 milijarde dinara ili na 346,48 miliona evra, što je najbolji finansijski rezultat kompanije u 21. veku. Tako dinamičan rast generisan je primarno prodajom robe na inostranom tržištu, koja je više nego udvostručena, sa nepunih 10 na više od 21 milijardu dinara, što predstavlja rekordan rast od 110 procenata.
17,6 milijardi dinara
dostigao je akumulirani gubitak Zastava oružja, koje je i 2025. završilo u minusu od 1,2 milijarde
Prodaja robe na domaćem tržištu je, takođe, udvostručena, sa 1,7 na 3,4 milijarde, dok su prihodi od proizvoda i usluga na domaćem tržištu dostigli visokih 5,5 milijardi dinara. Značajan deo rasta prihoda od oko 13 odsto dolazi iz stavke bilansa „povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda“, koja je za godinu dana povećana 117,4 odsto, sa 2,4 na skoro 5,3 milijarde. To znači da deo prihoda predstavlja računovodstveno povećanje vrednosti naoružanja koje se nalazi u magacinima i još nije isporučeno kupcima.
Ukupni rashodi kompanije pratili su rast prihoda i povećani su za 78 odsto, sa 22,2 na 39,5 milijardi. Ovako snažan rast troškova doveo je do pada neto dobiti za osam odsto, što je svojevrsni profitni paradoks. Uprkos prometu većem od 40 milijardi i poslovnom rezultatu bez presedana u ovom veku, najveći državni trgovac naoružanjem i vojnom opremom ostvaruje disproporcionalno nisku neto dobit, koja je čak i pala sa 445 na 411 miliona dinara.
Privilegija u kojoj je uživao SDPR najbolje se ogleda u vrednosti ostvarenog izvoza pre i posle 23. juna. Do trenutka zabrane izvezao je robu vrednu nepunih 11 milijardi, a do kraja godine, u uslovima potpune blokade za ostatak industrije, nesmetano je nastavio i realizovao dodatni izvoz vredan više od 11 milijardi dinara ili oko 94 miliona evra.
186,38 miliona evra
ili 21,8 milijardi dinara dostigli su prošle godine ukupni prihodi Valira, Sofaga i Zenitproma
Prave razmere apsurda najjasnije oslikava upravo zajednički bilans kompanija pod kontrolom Tešića i SDPR-a. Paradoks postaje očigledan: samo pod režimom zabrane, oni su zbirno izvezli robu vrednu skoro 20,5 milijardi dinara ili oko 175 miliona evra. Ukupan izvoz ovog trgovačkog tandema u 2025. dostigao je 374,4 miliona evra, što je skok od čak 48,1 procenat u odnosu na 2024.
Zanimljivo je da je nakon zabrane izvoza dominantan deo naoružanja, vredan više od 55,3 miliona evra, isporučen Izraelu, o čemu je Radar pisao u tekstu Srbija kao fabrika naoružanja Izraela. Konačni zbir je posebno upečatljiv – zajednički ukupni prihodi na kraju 2025. dostigli su 62,5 milijardi dinara ili 532,9 miliona evra.
Od istorijskog profita do „pacijenata na aparatima“
Nasuprot istorijskim rekordima nedodirljivog trgovačkog dvojca, zbirni podaci šest strateških preduzeća iz Grupacije OIS (Krušik, Prvi partizan, Sloboda, Zastava oružje, MB-Namenska i Prva iskra) pokazuju surovu realnost ključnih domaćih proizvođača naoružanja. Ukupni prihodi ovih šest preduzeća u 2025. porasli su za 3,95 odsto i dostigli 68,8 milijardi dinara ili 568,95 miliona evra. Njihovi rashodi su, međutim, rasli gotovo dvostruko brže i povećani su za 7,52 odsto, na 64,3 milijarde dinara ili 548,2 miliona evra. Zbog takvog odnosa prihoda i rashoda, zbirna neto dobit grupacije bila je za trećinu, tačnije za 32,5 odsto manja nego 2024. i pala je sa 5,39 na 3,63 milijardi dinara, ili sa 46 na 31 milion evra.
Na prvi pogled, Grupacija OIS je u plusu. Međutim, rast prihoda je potpuno veštački, generisan knjigovodstvenom stavkom „povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda“. Zbirno povećanje zaliha za ovih šest fabrika je neverovatnih 14,4 milijarde dinara ili oko 123 miliona evra. Grupacija OIS pretvorila je svoj obrtni kapital u isto toliko vredno brdo baruta, mina, raketa, projektila i čaura, uskladišteno po magacinima širom Srbije. Bez ovog veštačkog upumpavanja neprodate robe u prihode, Grupacija bi 2025. završila sa gubitkom većim od 10 milijardi dinara.
Paralelno sa donošenjem odluke o zabrani izvoza, vlast je zabranila da se carinski podaci dostavljaju specijalizovanim portalima za praćenje spoljnotrgovinskog prometa, čime su ovi poslovi obavijeni potpunim velom tajne
Prvi efekat zabrane izvoza na poslovanje tih šest strateških preduzeća bio je kolaps izvoza, a naglo smanjenje očekivanih priliva stranog kapitala direktno je narušilo stabilnost preduzeća. Drugi je akumulacija zaliha, jer je nastavak proizvodnje, kako bi se izbegli socijalni nemiri i prekid rada, doveo do snažnog rasta zaliha. Na taj način „očuvani“ su finansijski pokazatelji u bilansima, ali je stvoren snažan pritisak na likvidnost usled kontinuiranih rashoda bez novčanih priliva. Treći efekat zabrane je preusmeravanje na domaće tržište, pa su deo prodajnih aktivnosti preduzeća usmerila ka domaćim privatnim i državnim trgovcima naoružanjem i ka Ministarstvu odbrane.
Godina ozbiljne finansijske torture
Sve u svemu, 2025. je bila godina ozbiljne finansijske torture za šest strateških fabrika. Odluka predsednika i Ministarstva odbrane da primiri spoljnopolitičke pritiske zabranom izvoza naoružanja iscrpela je fabrike, a pojedine je pogodila znatno teže od drugih. Razlike u menadžmentu, proizvodnom asortimanu, strukturi prodaje i otpornosti sistema odlučile su ko opstaje, a ko tone.
Iako je ukupne prihode povećao za čak 74 odsto, na rekordnih 40,6 milijardi dinara, neto dobit najvećeg državnog trgovca naoružanjem i vojnom opremom Jugoimporta SDPR ne samo što nije povećana, već je smanjena sa 445 na 411 miliona dinara
Sloboda se po više ključnih pokazatelja izdvojila kao najuspešnija kompanija u Grupaciji i iz krizne 2025. izašla je tako što je pad izvoza nadoknadila rastom prodaje na domaćem tržištu. Ukupni prihodi porasli su za 15 odsto i dostigli 15,4 milijardi dinara. Zabrana izvoza smanjila je izvoz za 24,2 odsto, sa 6,7 na 5,1 milijardu, ali je to u potpunosti kompenzovano rastom prodaje na domaćem tržištu od 35 odsto, sa nepunih sedam na 9,4 milijarde. Zalihe su rasle, ali ne dramatično kao kod drugih, sa 159 na 627 miliona. Operativna dobit skočila je za 103,2 odsto, sa 659 miliona na 1,34 milijarde. Uprkos vanrednim rashodima usklađivanja vrednosti imovine od 510,3 miliona, neto dobit je povećana za 106,3 odsto, na 682 miliona dinara.
I Prva iskra – Namenska je uspela rastom prodaje da neutrališe negativne efekte zabrane izvoza. Ukupni prihodi porasli su za 12 odsto i dostigli 3,8 milijardi. Pad izvoza od 39,2 odsto, sa 1,17 milijardi na 711 miliona, kompanija je kompenzovala snažnim rastom domaće prodaje od 38,8 odsto, sa 1,9 na 2,66 milijardi. Uz to, jedino je preduzeće u grupaciji koje je zadržalo zalihe gotovih proizvoda pod kontrolom, uz umeren rast sa 315 na 434 miliona, u skladu sa rastom poslovanja. Operativna dobit premašila je milijardu, a neto dobit je povećana za 18,2 odsto, sa 729 na 861 milion.
Solidnu otpornost pokazala je i MB–Namenska, koja je uspela da apsorbuje posledice zabrane i pad izvoza od 21 odsto, sa 4,4 na 3,5 milijardi. Tokom značajnog dela godine fabrika je radila za „magacin“, što potvrđuje skok zaliha za više od 2.000 odsto, sa 75 miliona na 1,6 milijardi. Uprkos tome, ukupne prihode je povećala za 11 odsto, na 12,7 milijardi, operativnu dobit za 5,7 i neto dobit za 9,8 odsto, na 1,44 milijarde dinara.
Rast prihoda šest državnih fabrika veštački je generisan, uvećanjem njihovih zaliha za čak 123 miliona evra. Time su one svoj obrtni kapital pretvorile u isto toliko vredno brdo baruta, mina, raketa, projektila i čaura, uskladištenih po magacinima širom Srbije
Krušik je opet bio najveća žrtva računovodstvene iluzije. Na papiru, fabrika je u 2025. poslovala profitabilno, ostvarivši najveće ukupne prihode i najveću neto dobit od svih šest preduzeća iz Grupacije. Međutim, uprkos visokom ukupnom prihodu u iznosu od 18,41 milijardi dinara, realizovana prodaja pala je za 21,1 odsto, pri čemu je izvoz doživeo kolaps, jer se strmoglavio za čak 47,9 odsto, sa 11,2 na 5,8 milijardi. Naglo povećanje zaliha za 412,3 odsto, sa 768 miliona na 3,9 milijardi, privremeno je zamaskiralo probleme u poslovanju. Rast domaće prodaje sa 6,5 na nepunih osam milijardi dinara nije bio dovoljan da nadoknadi gubitak stranog tržišta. I pored knjiženja rasta zaliha neprodate robe kao prihoda, operativna dobit pala je za 27, a neto dobit za 30,2 odsto, sa 3,4 na 2,4 milijarde.
Prvi partizan je, pak, doživeo klasičan nokaut. Preduzeće je visoko zavisno od direktnog izvoza i tokom zabrane izvoza nije pronašlo alternative, što ga je gurnulo u dubok minus. Visoke carine koje je uvela administracija Donalda Trampa dodatno su suzile prostor za plasman proizvoda i na američko tržište. Ukupni prihodi pali su osam odsto, sa 13 na nepunih 12 milijardi, a realizovana prodaja je doživela još snažniji pad od 45 odsto, sa 12,2 na 6,7 milijardi. Izvoz je više nego prepolovljen, sa 8,5 na 3,8 milijardi, a čak je i domaća prodaja pala za 20,5 odsto. Fabrika se zagušila zalihama koje su povećane sa 44 miliona na 4,45 milijardi. Neto rezultat je za samo godinu dana pogoršan za više od 920 miliona, jer je 2024. Prvi partizan završio u plusu od 355 miliona, a prošlu godinu u minusu od 575 miliona.
Prvi partizan je doživeo klasičan nokaut. Neto rezultat je za samo godinu dana pogoršan za više od 920 miliona, jer je 2024. fabrika završila u plusu od 355 miliona, a prošlu godinu u minusu od 575 miliona dinara
Zastava oružje je pacijent na aparatima, koji godinama ne uspeva da izađe iz spirale lošeg poslovanja. U 2025. prodaja je pala za 37,7 odsto, uz istovremeni sunovrat izvoza za 45 i domaće prodaje za 33,7 odsto. Fabrika je praktično radila za magacin, što potvrđuje skok zaliha za 250,7 odsto, sa 947 miliona na 3,3 milijarde. Rast ukupnih prihoda sa šest na 6,4 milijarde isključivo je posledica knjiženja zaliha iz magacina. Zbog hroničnog nedostatka novca fabrika je ušla u zonu prezaduženosti, a rashodi za kamate su porasli za 67 odsto i dostigli 414 miliona. Neto gubitak je produbljen za 50,4 odsto, na skoro 1,2 milijarde, a ukupan akumulirani gubitak je premašio frapantnih 17,6 milijardi. Sistem je pred pucanjem.
Kada se podvuče crta ispod bilansa za 2025, najočigledniji zaključak jeste da je odlukom o zabrani izvoza naoružanja vlast u Srbiji stvorila nedodirljivi izvozni duopol. Strateške fabrike praktično se guše u milijardama dinara zaliha, pretvarajući obrtni u mrtvi kapital, dok su privilegovani trgovci obarali rekorde. Iako je embargo na izvoz uveden iz straha državnog vrha od reakcije Rusije, izvoz u realnosti nikada nije potpuno zaustavljen. Samo je sužen levak kroz koji stotine miliona evra prolaze, ostavljajući prostor samo za dva igrača.
